У Београду се очекује повећање порезна на имовину од око највише шест одсто, док ће порез на куће у четвртој зони бити за два одсто нижи
Источна капија Београда (Фото: The Unz Review)
Порез на имовину повећан је у готово целој Србији. Проценат тог увећања је једноцифрен и правда се повећањем цене квадратног метра, мада ће поједине обвезнике обрадовати умањење овог намета уколико у зони у којој станују или раде није било значајније трговине некретнинама.
Показало се да обвезници ревносно измирују ову дажбину, а многи у овогодишњем повећању пореза на имовину виде још један начин локалних администрација да преко леђа грађана и привреде напуне празне касе.
У Београду се очекује повећање порезна на имовину од око највише шест одсто, док ће порез на куће у четвртој зони бити за два одсто нижи.
У Новом Саду тржишна цена станова порасла је за 3,50 одсто у првој зони, 3,80 одсто у другој и 4,93 одсто у трећој зони.
У Крагујевцу је за девет одсто умањена вредност станова у трећој и четвртој зони и повећана за 5,6 одсто за куће у екстра зони. Међутим, порески обвезници овог града могу да очекују знатно увећана решења за 2021, јер је од ове године повећана и пореска стопа на 0,4 одсто, колико је максимално законом дозвољено и што је већина градова већ искористила.
Становници Трстеник који живе и раде у првој зони могу очекивати већи порез на имовину јер је вредност квадратног метра њиховог простора порасла за два одсто. Док за остале врсте непокретности у све три зоне, у којима није било промета, пореска основица, односно вредност квадратног метра остаје иста као у 2020, каже Љиљана Ђелић, шеф локалне пореске администрације и наглашава да је наплата пореза на имовину у 2020. била већа за 2,5 одсто.
Становнике Новог Пазара очекује повећање пореза на имовину за око 1,75 одсто у односу на 2020. Енис Колић, из локалне пореска администрације Новог Пазара, очекује да ће наплаћени порез на имовину за физичка лица бити мањи за око два одсто у односу на претходну годину, док ће порез на имовину за правна лице бити наплаћен у већем износу за око пет одсто, односно за око шест милиона динара, у односу на претходну годину.
У Ћуприји је за станове у првој зони вредност квадратног метра је повећана са 58.197,43 на 59.794,76 динара, а за куће за становање у другој зони је смањена са 31.413,8 на 26.389,2 динара. За пословне објекте и гараже цене некретнина нису мењане.
„Наплата пореза на имовину обвезника који не воде пословне књиге је приближно иста као док је наплата пореза на имовину обвезника који воде пословне књиге мања за око 25 одсто у 2020. у односу на претходну годину“, каже Весна Станковић, шеф локалне пореске администрације.
Пиротски обвезници ће плаћати незнатно већи порез на имовину за станове, куће, пословни простор, пољопривредно и шумско земљиште, док ће за гараже плаћати мањи порез у односу на прошлу годину.
„Пандемија вируса корона није се битно одразила на проценат наплате пореза на имовину јер су грађани Пирота били редовни у плаћању својих обавеза, па је и наплата пореза на имовину у 2020. већа у односу на прошлу годину и то за 17 одсто код физичких лица, односно за 10 одсто код правних лица. Грађане сваке године кроз анкету питамо како ће се трошити новац остварен од наплате пореза на имовину, па смо на овај начин реализовали бројне пројекте“, каже Ивана Малиновић шеф локалне пореске администрације.
Јелена Холцингер, стручњак на швајцарском програму “Реформа пореза на имовину” каже да до повећања или смањења висине пореске обавезе, уколико није било промене у пореској стопи, долази услед промене у тржишним ценама непокретности. Ове промене су карактеристичне за веће општине где се непокретности више прометују.
„Порез на имовину је релативно стабилан приход локалних самоуправа и грађани су у највећој мери дисциплиновани када је реч о измиривању ове обавезе. У претходном периоду већина локалних самоуправа није имала значајна одступања у наплати пореза на имовину. Евентуална смањења која су могућа крећу се од 10 – 15 одсто“,каже Холцингер.
Порез на имовину као новац који се слива у буџете локалних самоуправа према њеним речима не може бити средство за брзо надомештавање неких мањкова у буџетима. Свака општина има свој порески потенцијал који је ограничен непокретностима и бројем пореских обвезника који се налазе у базама пореских администрација.
„Дакле не можете наплатити нешто што немате. Локална самоуправа може покушати да побољша наплату наплатом заосталих потраживања која најчешће улазе у репрограме тако да се и та наплата пролонгира. Може повећавати обухват непокретности и обвезника, али и то је процес који има своје кораке и темпо“.
Пет општина које су биле најбоље у ажурирању базе података о некретнинама и од владе Швајцарске добиле милион франака, полако завршавају своје инфраструктурне пројекте који су плаћени тим новцем“, каже Холцингер.
Маријана Авакумовић
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар