Халил Џубран: О деци

Можете удомити њихова тела али не и њихове душе, / Јер њихове душе обитавају у дому сутрашњице, који ви не можете походити чак ни у својим сновима

Халил Џубран

Тад нека жена што је држала одојче на грудима рече, Говори нам о Деци.
А он им каза:
Ваша деца и нису ваша деца.
То су синови и кћери жудње живота за самим собом.
Приспевају кроз вас али не из вас,
И мада су са вама, ипак вам не припадају.

Можете им дати своју љубав, али не и своје мисли,
Јер она имају сопствене мисли.
Можете удомити њихова тела али не и њихове душе,
Јер њихове душе обитавају у дому сутрашњице, који ви не можете походити чак ни у својим сновима.
Можете настојати да будете као она, али не настојте да их учините сличним вама.

Јер живот не иде уназад, нити га јучерашњица задржава.
Ви сте лукови из којих се деца одапињу као стреле.
Стрелац види ознаку на стази бескраја, и извија лук сопственом моћи како би његове стреле одлетеле и брзо и далеко.
Будите радосни што вас извија Стрелчева рука, Јер мада Он воли ту стрелу што узлеће, воли и постојан лук.

Опрема: Стање ствари

Извор: Халил Џубран, Пророк и Пророков врт, превод Драгослав Андрић, Београд, 2000.



Categories: Поново прочитати/погледати

Tags: , ,

1 reply

  1. Предивна песма! Део је изузетне светске културне и филозофске баштине!

    3
    1

Оставите коментар