Духовна герила: Доба опасних бесмислица

Можда најапсурднији и најзлокобнији израз јесте асимптоматска болест, чији је циљ да се свима усади идеја како су потпуно здраве особе, у ствари, болесне и чак опасне по заједницу

Франсиско Гоја, Двориште са лудацима, око 1794.

Језик је инвенција, а не конвенција. У једном језику речи значе оно што значе, а колико год да се у неким раздобљима то значење настоји скучити или растегнути, постоји граница после које оне потпуно губе смисао и постају неупотребљиве. Уколико се она пређе, могуће је, штавише, да се једна реч на крају претвори у своју супротност. Много пре Орвела и његовог „новоговора“ из 1984, амерички писац Емброуз Бирс је у свом сатиричном Ђавољем речнику, под одредницом „Бело“, написао: „БЕЛО (придев/прилог) = ЦРНО“. Ова есенцијална дефиниција је толико сатански језгровита, да практично није потребан ниједан други пример наопаког размишљања. Ипак, тешко је било поверовати да ће заиста наступити време када ће орвелијанске инверзије (као што су „Рат је мир“, „Слобода је ропство“, „Незнање је сила“) заиста угледати светло дана и када ће их слуђене масе прихватати без имало критичког промишљања.

Да би тај подухват успео, њему је морао претходити дуг и пажљив рад „у мраку“ својеврсних инжењера језика/говора. Још одавно, прилично незапажено је прошло посвудашње преименовање „војног министра“ у „министра одбране“, чиме се постигло да ово звање не само престане да звучи претеће и потенцијално агресивно, већ да поприми a priori позитивну конотацију. Штавише, тиме се сугерише (ако не и подразумева) да рат којим руководи некакав министар одбране мора бити изнуђен и дефанзиван, чак и када је отворено офанзиван (и од стране дотичног министра покренут). Оваква тенденција избегавања негативних речи већ дуже време је присутна у Западним језицима, што има за последицу да известан одбојан садржај временом постаје сасвим прихватљив. На пример, уместо ОПАДАЊЕ (или РЕЦЕСИЈА), почео је да се користи сасвим нелогичан израз НЕГАТИВНИ РАСТ. На тај начин настоји се очувати идолатрија „раста“ као категоричког императива модерног света, са пуким додатком „негативног“ предзнака, који, ако слепо и беспоговорно послушамо „струку“, можемо – абракадабра! – претворити у позитиван. За актуелно пандемијско уништење економија најразвијенијих земаља не користи се израз DESTRUCTION, него REINVENTION („поновно осмишљавање“). Тиме се један претећи и изразито негативан феномен не само представља као „добра прилика за…“, него му се још и продужава трајање као последица одсуства праве реакције, коју би несумњиво изазвала исправно употребљена реч – „разарање“.

С друге стране, опште избегавање негативних речи само припрема терен за њихову циљану и наглашену употребу (тамо где им места нема): „Ми смо у рату!“ Против кога? Против вируса. То је тотална бесмислица, али само са становишта логике и нормалног размишљања, које је очито на прагу одумирања. Из угла оних који ову паролу понављају она, пак, има врло јасан смисао и циљ: сејање панике и слуђивање што већег броја људи, који треба да се осећају као да су у рату. Са тачке гледишта разума потпуно апсурдни „полицијски часови“ и „затварања“ додатно појачавају ову атмосферу страха и несигурности.

У суштини, данас су већ на снази одистинске орвеловске инверзије: (хипер)КОНТРОЛА = БЕЗБЕДНОСТ, а ПРИНУДА (ограничења, обавезе и казне) = СЛОБОДА. Ово потпуно наопако резоновање подржано је читавом хрпом нових речи и синтагми којом се човечанство неуморно засипа из свих медија. Шта, на пример, значи АКТИВНА ЦИРКУЛАЦИЈА ВИРУСА? Постоји ли уопште нешто налик на „неактивну/пасивну циркулацију“ (било чега)? Но, додавање епитета „активни“ вирусу (који у сваком случају циркулише, иначе га не би ни било) појачава осећање угрожености и опште опасности. ПРЕВЕНТИВНО ЗАТВАРАЊЕ и ДРУГИ (трећи, пети итд) ТАЛАС су такође конструисани за ове ванредне прилике, а представници „струке“ их непоколебљиво прописују и најављују, иако се уопште не ради о изразима специфичним за праву струку (епидемиологију, на пример). Уместо „санитарне“ или „физичке“, препоручује се и наређује СОЦИЈАЛНА ДИСТАНЦА, синтагма која чак прилично открива дијаболични карактер читавог пројекта, само под условом да се мало мућне главом. Јер, чега има позитивног у разбијању „социјалног“, тј. друштвеног бића човека, осим за wannabe-контролоре[1] света, који уплашеним појединцима много лакше управљају него солидарним и органским групама (народима и породицама, на пример)? Можда најапсурднији и најзлокобнији израз јесте АСИМПТОМАТСКА БОЛЕСТ, чији је циљ да се свима усади идеја како су потпуно здраве особе, у ствари, болесне и чак опасне по заједницу.

Нема сумње да се ради о ЗАВЕРИ, у овом случају глобалних размера. Завера је у историји било увек и напретек, те нико не доводи у питање постојање хиљада и хиљада у њих умешаних ЗАВЕРЕНИКА. Но, данас у званичном наративу нема ниједног јединог, чиме се свима сугерише да завера не постоји. Али, зато има на милионе КОМПЛОТИСТА, то јест „теоретичара завере“, опасних по друштво јер су убеђени у нешто што (званично) не постоји. У неким земљама ЕУ убрзано се ради на томе да се КОМПЛОТИЗАМ прогласи за ментални поремећај који подлеже дијагностификовању, терапији и предузимању одговарајућих мера, све до принудне изолације пацијената (читај: „трпања непослушних и слободномислећих у луднице“).

Аутори актуелне завере против људског рода веома добро знају да је предуслов за успех њиховог злочиначког подухвата умањење, а по могућству и укидање способности критичког мишљења код људи које планирају да поробе. Кључ да се, пак, то постигне јесте кварење језика и значења речи до, ако треба, потпуне инверзије. Оно што су, међутим, заборавили је стара мудрост – да се речима – не игра. На крају ће најгоре проћи управо они који то чине, јер ниједна лаж не може дуго издржати испит времена.

Приређивање и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Spiritual guerilla, 4. 1. 2021)


[1] Прим. СС: wannabe (енгл.) – кобајаги, у покушају, који би хтео да буде нешто.



Categories: Преносимо

Tags: ,

3 replies

  1. Svako ko danas razmislja drugacije od vecine bice proglasen opasnim po drustvo. Hvala za divan tekst! Zakljucak mi se posebno svidja: ISTINA ce izaci na svetlo dana kad tad….

    10
  2. НЕРЕШИВ ПРОБЛЕМ = ИЗАЗОВ !!
    „ЕУ стоји пред новим изазовима“

  3. „На крају ће најгоре проћи управо они који то чине, јер ниједна лаж не може дуго издржати испит времена.“

    Да ли је то њихова грешка у корацима или дио плана? Ја мислим да ово друго, јер он или они уопште нису толико наивни, да не знају принципе и законе времена и природе – чак напротив, њима се вијешто служе. Шта је нпр. био комунизам, ако не темпирана бомба, која је у датом тренутку имплодира! (а то је када „испит времена“ крене да огољује трулеж система) растури скоро све до темеља да би се из пепела дигла нова/стара идеологија, нови/стари систем вриједности, нова/стара парадигма и поглед на свијет, који ће одслужити своју намјењену сврху и бити бачени на сметлиште историје.

    Јер све створено, на туђој муци, страху и крви – лажи, неминовно се мора срушити, јер је стварање на таквим темељима уствари поткопавање саме грађевине (ријечи Достојевског). Сад је су на ред дошли демократија и капитализам, сутра ће трансхуманизам и тако у недоглед, док и сама цивилизација на крају не дође на свој испит…

Оставите коментар