Идеја аутора овог пројекта је да се заустави рас учешћа руског гаса у европској потрошњи, истиче Срећко Ђукић
Фото: З. Анастасијевић/Политика
Сједињене Државе подржавају изградњу подморског гасовода који би Европу снабдевао природним гасом из источног Медитерана, изјавио је амерички државни секретар за енергетику Дан Брулет. Ова порука долази усред већ недељама заоштрене реторике између САД и Русије поводом наставка радова на гасоводу Северни ток 2, и док Турски ток на свом европском путу преко балканских земаља, улази у финалну фазу, наводи портал Балканмагазин.
Аналитичари оцењују да су Југоисточна Европа и Источни Медитеран важно чвориште енергетских токова, и да је већ самим тим, њихов геополитички значај изузетан.
Израелска влада одобрила је 2. јануара оквирни споразум са Грчком и Кипром за изградњу гасовода Источни Медитеран, који се планира већ неколико година и који би требало да преноси природни гас од југоисточног Медитерана до континенталне Европе.
Трилатерални споразум је потписан у Атини, а пројекат се развија уз подршку Европске уније и Сједињених Америчких Држава.
Пројекат је на листи јужних гасних коридора ЕУ и потврђен је као Пројекат од општег интереса (ПИЦ) који треба да допринесе стварању јединственог европског гасног тржишта и поуздане и безбедне мреже за снабдевање Европе енергентима.
Очекује се да ће пројекат „Источни Медитеран“ задовољити између 10 и 15 одсто потреба ЕУ за природним гасом.
Коначна инвестициона одлука требало би да буде донета до 2022. године, а затим би се кренуло у реализацију пројекта вредног 6 милијарди евра.
Пројекат „Источни Медитеран“ предвиђа изградњу гасовода дужине 1.900 километара, који би требало да преноси око 20 милиона кубних метара природног гаса годишње. Од подводног депоа Левијатан, који се налази најближе израелској обали, гасовод би ишао подводним путем до Кипра, затим до обале Крита и преко Пелопонеза и западне Грчке према италијанској обали.
Пројекат има за циљ да обезбеди алтернативни извор гаса за Европу, која углавном зависи од снабдевања из Русије и кавкаског региона. Према речима грчког премијера Киријакоса Мицотакиса, овај гасовод би требало да понуди Европи „бољу флексибилност и независност у изворима енергије“.
У том контексту, можда треба разумети нове поруке подршке изградњи гасовода „Источни Медитеран“ које стижу из САД, која чини се жели да задржи свој утицај на Медитерану, а заобилазећи Турску.
Америчка подршка будућем европском гасоводу
Амерички државни секретар за енергетику Дан Брулет рекао је 17. децембра у Атини и да ће та земља наставити да ради са Израелом, Грчком и другим заинтересованим странама како би се осигурао развој инфраструктуре гасовода „Источни Медитеран“
„Још увек постоји огромна заинтересованост како приватних компанија, тако и влада земаља у региону да се инфраструктура развија и она ће се развијати што је могуће брже“ нагласио је Брулет.
Иако је пројекат гасовода тек у развојној фази, некадашњи амбасадор Србије у Белорусији, и аналитичар који помно прати тржиште гаса Срећко Ђукић, оцењује за Балканмагазин да је реч о најперспективнијем магистралном гасном пројекту који се планира на европском континенту, а требало би да буде у функцији до краја наредне деценије.
Ђукић такође каже да је суштина гасне политике енергетска безбедност и да на тај начин треба посматрати настојање ЕУ да диференцира изворе снабдевања. Подсећа да Европа константно бележи раст потрошње гаса и да је 2018. године достигла увоз од преко 200 милијарди кубних метара гаса, прерачунато на годишњи ниво.
„Идеја аутора овог пројекта је да се заустави рас учешћа руског гаса у европској потрошњи. Са изузетком ове године, као и прошле зиме, која је била блага, константно се бележи повећање удела руског гаса на европском тржишту, а креће се и до 42 одсто. То је највећи удео још од седамдесетих година, када је руски гас почео да се продаје допрема ка Европи“, истиче Ђукић.
Не треба губити из вида изузетан геополитички значај Источног Медитерана, подсећа некадашњи амбасадор у Белорусији, што је према његовој оцени и разлог што САД показују велики интерес за реализацију пројекта, какав је Источномедитерански гасовод.
„Потрошња гаса из Русије је достигла један ниво где се поново пале ‘црвене лампице’ и САД упозорава да је то граница преко које се не може прећи и да они то не могу даље толерисати“, каже Ђукић.
Према Ђукићевој оцени постоје све претпоставке да се пројекат Источни Медитеран реализује, колико год да се сад чини да је „на дугом штапу“, јер како каже „то је ипак извор гаса који се налази на ободу Европе и доста је реалистичнији пројекат од ‘Набуко’ гасовода“, ранијег европског сна у правцу остваривања енергетске независности од Русије.
Улога Грчке у европској енергетској безбедности
Грчка настоји да игра важну улогу у остваривању тежњи Европе да диверсификује изворе снабдевања и смањи зависност Европе од руских енергената, што је циљ који наилази на снажну подршку Сједињених Држава.
Према Ђукићевој оцени значај који се у том пројекту придаје Грчкој, није без основа.
„Грчка је енергетски снажнија више него што се на први поглед чини. Такође, Грчка не наступа сама, јер иза пројекта пре свега стоји Израел, који никако не треба потцењивати у погледу енергетског потенцијала. Напротив“, каже Ђукић.
Увоз природног гаса из САД у Грчку је значајно порастао последњих година, а све време се развија и гасна инфраструктура. То укључује и „Трансјадрански гасовод“ (ТАП), пуштен у комерцијалну употребу 15. новембра, са циљем да се омогући снабдевање европског тржишта гасом из Каспијског мора.
Грчка такође планира да изгради станицу за регасификацију укапљеног природног гаса у близини луке Александрополис на северу земље, који ће стизати специјалним бродовима и из Америке и даље ће се слати на тржишта Источне Европе.
Пројекат у који ће се укључити Бугарска, са уделом од 20 одсто, а вероватно и Румунија требало би да се заврши до краја 2022. године и да се повеже са ТАП-ом. Такође, са гасним интерконектором „Стара Загора –Комотни“, на чијој се изградњи ради у партнерству са Бугарском и који би требало да буде у функцији догодине.
Сем тога, октобра прошле године, у заједничкој изјави САД и Грчке саопштено је да су „откриће и будућа експлоатација великих налазишта угљоводоника у Источном Медитерану од виталног значаја за стабилност региона и могу значајно допринети стратегији ЕУ за енергетску диверсификацију“.
Антитурски блок
Улога Грчке није мала, али није ни пресудна за енергетску безбедност Европе. Према оцени некадашњег дипломате Срећка Ђукића, сада се у гасној сфери објективно формира читав блок држава у односу на Турску.
Сматра такође да не треба занемарити ни другу врсту проблема која оптерећује грчко-турске односе, где како истиче, ЕУ отворено подржава Грчку, као и САД које „одлучно стају иза грчких интереса у Источном Медитерану“.
Гасовод свакако покрива ширу сферу односа између Грчке и Турске, што укључује неслагање око управљања Кипром и морских граница у региону. ЕУ је недавно санкционисала Турску због слања бродова за истражно бушење у кипарске воде.
Турска је и прва држава која се успротивила пројекту Источни Медитеран, јер тврди да одабрана траса гасовода заобилази дугу турску обалу како би испоручила гас из источног Медитерана у Европу. Турска такође сматра да се пројектом гасовода занемарују њена једнака права над природним ресурсима у кипарским територијалним водама.
Додатно заоштравање односа две земље преноси се кроз однос са Либијом.
Турска и Либија постигле су поморски споразум о стварању ексклузивне економске зоне од јужне обале турског дела Медитерана до североисточне обале Либије у децембру 2019. године.
Планирана економско-туристичка зона Турска-Либија, којој су се успротивили Грчка, Кипар и Израел, доживљава се као препрека пројекту Источни Медитеран, јер је ова економска зона планирани правац гасовода.
„Тако да реализација тог пројекта има смисла и са тог уско локалног становишта у Источном Медитерану, а не само из перспективе светских сила“, каже Ђукић и додаје да такође треба имати у виду да су односи Турске и Израела битно поремећени од како је на власти турски председник Реџеп Тајип Ердоган.
Енергетска перспектива Западног Балкана
Са више или мање успеха Европска унија се труди да обезбеди различите изворе снабдевања енергентима. Источни Медитеран, али и Југоисточна Европа су важна чворишта енергетских токова, тако да је већ самим тим, њихов геополитички значај изузетан.
Према оцени Срећка Ђукића, то је и разлог да земље Западног Балкана више размишљају у правцу обезбеђивања сопствене енергетске стабилности и диверсификације извора снабдевања. Сматра да је би пројекат „Источни Медитеран“ у том смислу, била добра прилика.
„Забрињава ме што Србија не показује апсолутно никакав интерес за тај европски гасовод, а тај гасовод ће ићи кроз Грчку, Италију, одатле у Аустрију, Немачку, Француску и даље… а потпуно је пасивна и Србија и цео Западни Балкан“, каже Ђукић.
Када је о Србији реч Ђукић сматра да не треба правити нове пропусте, као што је неукључивање земље у пројекат „Јужни гасни коридор“, мегапројекат процењен на 40 милијарди долара, чиме Европа покушава да смањи зависност од руског гаса, а који из Албаније води гас у Италију. У питању је гас из Азербејџана, али и укапљени гас из САД.
„Србија није показала никакав интерес ни за Јужни гасни коридор, који се управо завршава и реч је о транзиту гаса преко Азербејџана до Грчке, где један крак води ка Италији, а други ка Албанији, затим ка Црној Гори, БиХ и Хрватској. Сада би било и касно јер су све количине гаса сада расподељење. Међутим, постоји и друга фаза тог гасовода која треба да се заврши до 2030. године“, каже Ђукић.
Некадашњи дипломата напомиње да политика енергетске безбедности и у гасној сфери подразумева не само диференциране маршуте доставе гаса већ и диференциране изворе снабдевања. У погледу актуелних гасних трансверзала Ђукић каже да је упутно то што се енергент допрема са истог изворишта.
„У том погледу за Србију ‘Турски ток’ представља диференцијацију само у погледу правца гаса, док је извор исти, јер се гас допрема из Русије. Не размишља се о евентуалним хаваријама на гасоводу или о политичким померањима која не зависе од Србије, где би земља ипак могла да буде талац односа великих сила. У том смислу, Источномедитерански гасовод је у потпуности оправдан“, каже Ђукић.
За све остале који гравитирају као Европи, па и гасовод Источни Медитеран је, према Ђукићевој оцени, пре свега важно да допру до континенталне Европе и повежу са европским гасним системом, чиме би се преко заједничке мреже, гас несметано трансферисао од Пољске до Португала.
ЕУ је и уврстила овај пројекат у последњи Десетогодишњи план развоја (ТИНДП) Европске мреже оператора преносног система за гас (ЕНТСОГ), чији је циљ стварање сигурне преносне мреже способне да задовољи тренутне и будуће енергетске потребе Европе.
Исплативост гасовода
Смањена потрошња и преобилна понуда гаса на светском тржишту, као и приметна орјентација потрошача на увоз укапљеног гаса (ЛНГ) преко морских лука, уз глобалну економску слику, отварају питање интересовања инвеститора да се упусте у гасни пројекат, какав је „Источни Медитеран“. Сем тога, евидентна је промена европске „филозофије“, када је у питању употреба фосилних горива.
Некадашњи амбасадор у Белорусији и познавалац гасног тржишта Срећко Ђукић сматра ће тражња наставити да се опоравља и да промене у европској енергетској политици не могу битно да угрозе позицију овог енергента.
„Није реално да обновљиви извори надвладају конвенционалне изворе енергије, јер нема још увек ни техничких решења у том правцу. На крају крајева, гас има двоструку вредност он није само енергент већ и сировина за друге индустрије“, сматра Ђукић.
У погледу исплативости реализације будућих гасовода, Ђукић оцењује да је она неупитна, као и да ће увек постојати интерес и држава и приватних гасних компанија да се укључе у перспективне пројекте, какви су гасни.
Саговорник Балканмагазина подсећа и да је поново актуелни „Северни ток 2“, пројекат вредан 9,5 милијарди евра, инвестиција у којој половину средстава обезбеђује пет европских енергетских корпорација, тако што покривају по десет одсто укупних трошкова.
У питању су немачке компаније Винтершал ДЕА и Унипер односно бивши Еон, као и британско-холандска Ројал Дач Шел, аустријски ОМВ и француски Енџи.
Опрема: Стање ствари
(Нова економија, 30. 12. 2020)
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар