Вијести: Како је пропао Монтенегро ерлајнс?

Дуговања МА на крају 2019. године су 102 милиона, акумулирани губитак 98 милиона евра, а вриједност компаније је била минус 60 милиона евра

Фото: Филип Рогановић/Вијести

Монтенегро ерлајнс (МА) може летјети још неколико дана или највише неколико седмица, а то ће зависити од односа партнера према компанији, односно до када ће моћи да купује гориво, до када ће аеродроми ка којима лети и домаћа и европска контрола лета трпјети неплаћене рачуне и до када ће радници пристајати да раде без исплаћених зарада.

С обзиром на то да су из Владе јуче саопштили да због европских правила и домаћих закона о државној помоћи више ниједан евро не могу уплатити овој компанији, националном авио-превознику, након 23 године летења, слиједи неминовни стечај који може да затражи било ко од више десетина повјерилаца. Влада тврди да неће бити предлагач стечаја.

Нова компанија до љета 2022.

Из Владе су објаснили да више ни евра помоћи не могу дати МА, иначе би имали прекид преговора са Европском унијом, као и да планирају да оснују авио-компанију.

„Рајанер“ 4. децембра предао притужбу Европској комисији против Црне Горе, тврдећи да је Влада ове године давала новац МА и мимо суме од 43 милиона, колико је авио-превознику уплаћено кроз спорни лекс специјалис. Европска комисија чак пријетила и прекидом преговора. Министар финансија Милојко Спајић је прецизирао да би штета од гашења МА могла бити око 50 милиона евра, док ће буџетом за наредну годину за оснивање нове компаније опредијелити суму од 30 милиона евра.

Младен Бојанић (Фото: С. Матић/ Влада Црне Горе)

Министар капиталних инвестиција, чији је ресор и саобраћај, Младен Бојанић казао је да би оснивање компаније трајало од шест до девет мјесеци. Компанија би могла бити у потпуности оперативна тек пред љето 2022. године, а у Влади очекују да ће њене летове на љето 2021. преузети друге компаније и да неће бити значајнијег утицаја на туризам.

Црну Гору пријавио „Рајанер“

Предсједник Савјета Агенције за заштиту конкуренције, која је још 3. септембра забранила даљу државну помоћ МА од 155 милиона евра које је прошла власт намијенила посебним законом, Миодраг Вујовић открио је да је ирска авио-компанија „Рајанер“ почетком децембра пријавила Црну Гору Европској комисији. Страни превозник тврди да је Влада ове године давала новац Монтенегро ерлајнсу и мимо суме од 43 милиона, колико је авио-превознику уплаћено кроз спорни посебни закон. Бојанић је додао да је пријава стигла на 4. децембар, када је изабрана Влада Здравка Кривокапића.

Вујовић је рекао да су прије седам дана имали састанак са Европском комисијом, гдје им је саопштено да МА не испуњава услове да више добија државну помоћ.

„Европска комисија сада одобрава помоћ у пословању због кризе изазване пандемијом само оним авио-компанијама које су прије кризе пословале позитивно, што није случај са МА. Питали су чак и за износ од пола милиона који је Влада платила МА за превоз грађана који су усљед епидемије долазили у Црну Гору“, казао је Вујовић.

МА није смио примати помоћ од 2012.

Он је потврдио да би нова додјела помоћи спријечила затварање поглавља осам са ЕУ, као и да МА од 2012. године, када је кроз програм реструктурирања добио 35 милиона, није више смио добијати државну помоћ до 2023. године. Вујовић је негирао да је Агенција одуговлачила доношење одлуке о оцјени државне помоћи према Закону о МА усвојеном у децембру прошле године и да је због тога наложила обустављање помоћи тек 3. септембра ове године. Он је рекао да су документацију о овом закону тражили почетком фебруара ове године, а да су је добили крајем јула и да су одлуку донијели прије истека рока од 60 дана од дана комплетирања документације.

Фото: Саво Прелевић/Вијести

„Агенција од када је формирана све одлуке доноси самостално. Да је била политичка одлука, та одлука би била прије избора и била би позитивна. Међутим, ми смо се везали за закон, регулативу и правну тековину ЕУ“, рекао је Вујовић. Бојанић је казао да одлука није донесена, али је Влада јуче расправљала о информацији о стању у авио -компанији и да је закључак да немају ниједну законску могућност да продуже живот МА.

„Ова Влада нема проблем са тим да доноси одлуку. Али овдје не можемо да донесемо никакву одлуку за МА. Тражили смо 15 дана, контактирали у региону одређене компаније, разговарали са европским консултантима. На крају закључак је да не можемо донијети ниједну одлуку у корист МА, а да буде законита“, рекао је Бојанић додајући: „Морамо велику жабу да прогутамо одмах“.

Додао је да предсједник Одбора директора Никола Вукићевић није присуствовао конференцији, уз образложење да га боли зуб.

Неко ће одговарати за „јавашлуке“

Упитан ко ће одговарати за „све јавашлуке“ у МА, Бојанић је одговорио да ће бити подвргнут контроли комплетан рад по питању МА и других компанија код којих су се дешавале сличне ствари.

„Влада је до сада радила мимо закона да премости од избора до избора, да би купила социјални мир и да би фактуру испоставила некој новој власти. Несрећа је што смо наслиједили овакав систем и што ми убирамо плодове њиховог нерада. Свакако ће се водити истрага зашто је то урађено, колико је било намјере, незнања, ко ће да коначно сноси одговорност за свој рад и разоткријемо те назови независне институције. Грађани заслужују да знају гдје се и како давало стотину милиона до сада“, рекао је Бојанић.

Спајић је казао да већ раде на формирању радне групе која треба да започне поступке за оснивање нове авио-компаније.

„Не бих сад о буџету да причамо, али већ смо планирали издатке за наредну годину. Водиће се рачуна да будуће пословање буде одрживо и радиће се у складу са интересима државе“, истакао је Спајић.

Милојко Спајић (Фото: Лука Зековић/Вијести)

На питање колико ће коштати оснивање нове компаније, рекао је да неће коштати ништа јер то не сматра трошком већ инвестицијом за коју ће предвидјети до 30 милиона евра.

„Оснивање нове компаније не кошта, то је оснивачки капитал који би требало да се оплоди. Трошак ће бити нула, а инвестиција у зависности од процјене. Рационално ћемо размислити колико је новца потребно за оснивање компаније, водићемо се принципом одрживости“, рекао је Спајић.

Додаје да је индикативно било да је прошлим законом било омогућено да се неким кредиторима врати главница прије оперативних трошкова.

„Први пут чујем да се то може десити по корпоративним пословању. Многи ће морати да одговарају зашто се свим кредиторима вратио новац, а компанија не може да лети“, поручио Спајић, и додао да се не би могла формирати нова авио-компанија да није било емисије обвезница од 750 милиона евра.

МА нема значајну имовину

Истакао је да МА практично нема имовину јер је већина авиона рентирана.

„Све што је било је очерупано и дато приоритетним кредиторима. Држава ће кроз стечај претрпјети највећу штету“, рекао је Спајић.

На питање да ли има државних гаранција у МА, Спајић је навео да је Министарство финансија добијало „врло штуре податке из државних компанија“.

Црна Гора: Гаси се Монтенегро ерлајнс

„Тај ниво информисаности је јако лош. Већ имамо неке спремне мјере за јануар према државним компанијама, које ће ускладити тај ниво информација и које ће морати да нам достављају информације“, додаје Спајић.

Вујовић је прецизирао да је била државна гаранција за кредит код Хипотекарне банке, али да је он у потпуности исплаћен кроз претходну државну помоћ.

Критика бивших доносилаца одлука

Угасити бизнис је једноставно и брзо, чак и националну авио-компанију. Али може бити и веома ризично и непромишљено, посебно у земљи која четвртину свог БДП ствара у туризму, а која није искористила ни 50 одсто својих потенцијала у тој дјелатности, објавио је на Твитер налогу предсједник државе, Мило Ђукановић.

„Неће их ни искористити без лакше доступности дестинације, а ње нема, између осталог, и без националног авио-превозника. О том нашем националном, развојном интересу нико неће бринути осим наше Владе. Данашња одлука није израз такве бриге. Прије бих рекао да је ријеч о чистом популизму, са могуће ненадокнадивим штетама по националну економију”, навео је Ђукановић, који је био и дугогодишњи премијер.

Из СД-а, који су били у владајућој коалицији са ДПС-ом, објавили су да су „први економски потези Владе „тајно и организовано” задужење од 750 милиона евра и гашење националног бренда МА у држави која зависи од прихода од туризма”. Посланик Социјалдемократске партије (СДП) Рашко Коњевић, који је прије три године предлагао увођење стечаја у МА, јуче је реаговао на изјаву министра да ће трошкови оснивања нове авио-компаније износити нула.

„Ако у томе успије наша ‘експертска Влада’, то ће бити ‘модел’ који ће из кризе извући цијелу свјетску авио-индустрију. Ово обећање ми више личи на оно премијера Здравка Кривокапића да се вјером могу помјерати брда“, написао је Коњевић на Твитеру.

Без посла остаје 360 радника, дугују им три плате и пет година стажа

Повјериоци којима МА дугује новац већ могу покренути принудну наплату, а затим и стечај. На рачуну МА сада се налази око 4,5 милиона евра, добијених љетос као државна помоћ са намјеном за рестаурацију мотора. Бојанић је казао да је питање да ли се тај новац може користи за ова плаћања због уговора са власницима авиона.

Компанија ће престати са летовима прије формалног увођења стечаја за који процедура може трајати и мјесец. Након увођења стечаја, свим радницима, којих сада има око 360, престаје радни однос и формира се Одбор повјерилаца који ће кроз продају имовине покушати да наплати макар дио својих потраживања. Компанија нема значајну имовину, јер се налази под хипотеком или закупом па чак и садашња три авиона. Запосленима се дугују три нето зараде, али и стаж за пет година. Влада нема обавезу да радницима компаније у стечају повезује радни стаж, али је то била пракса у претходном периоду. Такође, компанија у стечају не исплаћује отпремнине радницима.

Из Владе су јуче саопштили да ће дио радника садашње авио-компаније бити ангажован у новој.

Дуговања МА на крају 2019. године су 102 милиона, акумулирани губитак 98 милиона евра, а вриједност компаније је била минус 60 милиона евра.

Слиједе смјене у ЕПЦГ-у и ИРФ-у

Влада је јуче прихватила иницијативу Министарства капиталних инвестиција да се упути захтјев Скупштини акционара ЕПЦГ да се распусти свих седам чланова Одбора директора државне енергетске компаније. У питању су предсједник Одбора директора Ђоко Кривокапић и чланови Самир Хоџић, Милош Конатар, Никола Вујовић, Срђан Спаић, Ранко Миловић и Владан Радуловић. Министар Бојанић је рекао да очекује да сједница буде заказана крајем јануара или почетком фебруара.

„Разлози су недомаћинско пословање, конфликт интереса…”, став је Бојанића. Усвојена је и информација о потреби заказивања скупштине акционара Инвестиционо-развојног фонда (ИРФ) на којој ће се промијенити Борд директора. Предсједник Борда је Зоран Вукчевић (који уједно и извршни директор), а чланови Ирфан Хусовић и Џемал Радончић. Према незваничним информацијама Вијести, нова владајућа већина још није договорила кога ће за чланове Одбора овог државног фонда.

Горан Капор

Наслов и опрема: Стање ствари

(Вијести, 25. 12. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

Оставите коментар