Додиков саветник: Икона поклоњена Лаврову приватно власништво

Икона је била у приватном власништву једне породице из Бањалуке, која ју је имала дуже од 15 година. Они су пожелели да та икона буде поклоњена Лаврову, рекао Радован Ковачевић

Икона коју је Милорад Додик поклонио Сергеју Лаврову

БАЊАЛУКА – Радован Ковачевић, саветник српског члана и председавајућег Председништва БиХ Милорада Додика, изјавио је данас да је неопходно да се крене од почетка и објасни о чему се ради када је у питању поклоњена икона шефу руске дипломатије Сергеју Лаврову.

„Икона је била у приватном власништву једне породице из Бањалуке, која ју је имала дуже од 15 година. Они су пожелели да та икона буде поклоњена Лаврову”, рекао је Ковачевић гостујући у Дневнику РТРС-а.

Истакао је да је ту и питање вредности саме иконе.

„Икона наравно има сентименталну вредност, као и вредност на основу тога што је у питању православна икона која је освештана, али нема никакву значајнију материјалну вредност”, казао је Ковачевић, јавља Танјуг.

Русија враћа икону коју је Додик поклонио Лаврову због утврђивања порекла

Као веома битно је навео то што је то лако проверљиво на интернету, где их, како каже, има много по цени од 100 до 200 евра.

Наводи да су извршили проверу и да не постоји потрага за спорном иконом и нема је ни у каквој евиденцији.

„Верујем да је јавности познато да постоји Интерполова база, која датира од 1951. године, дакле после Другог светског рата, када је велики број уметнина био отуђен и за којима је трагано. Постоји једна база, која је и те како детаљна и у њој се налазе хиљаде артефакта БиХ, али наравно ове иконе ту нема”, рекао је Ковачевић.

Стефан Каргановић: Перфидни Албион и „иконокластички“ скандал у Босни

Каже да она није на било који начин никада представљала културну баштину или било шта друго.

„Тако да је и то ствар, која је јако битна. Не ради се о било каквом културном благу или било чему другом. То су најобичније спекулације, за које нико није понудио било какав доказ, али је намера била потпуно и јасно политичка”, закључио је Ковачевић.

Опрема: Стање ствари

(Политика, 24. 12. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , ,

1 reply

  1. Већ летимични поглед некога ко и мало познаје руске иконе, на ову икону св. Николе коју је Додик поклонио Лаврову је довољан да се закључи да је скоро све што је о њој речено (око 300 ѓодина стара икона св. Николе из Луганска, са позлаћеним сребрним оквиром) крајње непоуздано осим оног “св. Николе“.
    Та икона никако није могла да пре око 300 година (дакле око 1750 г.) буде насликана у Луганску , који у XVIII в. као такав није тада ни постојао (ту је било мало насеље које се звало Каменный Брод , а касније Старый Славянносербск) и тек од 1795г. настаје градић Луганск, а чак и крајем XIX в. у њему нема ни помена о иконописачким, а камо ли сребрнарским радионицама (https://rus-brokgauz-efron.slovaronline.com/75794-%D0%9B%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA ). Према томе оно, : “…око 300 ѓодина стара икона из Луганска са позлаћеним сребрним оквиром..“ је глупава измишљотина (Додикова? Његовог кабинета и саветника? Новинара?).
    Кусовчев опис и процена те иконе (која је највероватније из друге половина XIX в.) су углавном у реду, само он је требало да јасно каже и да су сви сребрни предмети (па и окови икона) у Руској Империји морали све до пред крај XIX в. да имају бар 2 – 3 законски утврђене “пунце“ (печате утиснуте у сребро) : 1. иницијале мајстора – државног оцењивача са годином; 2. Иницијале мајстора који је предмет израдио,; 3. Печат са грбом града. Те пунце су се код окова икона увек постављале на доњи обод сребрног окова, а ако је сребрни оков имао и неке додате делове (нпр. ореол, итд . онда и на њему). Само један поглед на те пунце је довољан да се добије утисак о ком периоду израде тог сребрног дела се ради, ако се у овом случају уопште заиста и ради о сребрном окову.
    По избијању на видело целе бруке, Лаврову је било довољно да у Москви назове експерте (којих при руци има и више него довољно) који су се сигурно загрцнули од смеха видевши икону и чувши ту блесаву причу.
    Додатак о некој “српској породици из Бања Луке која је дуже од 15 година поседовала ту икону“ су само још један неспретни додатак тој блесавости, Лавровљево јавно објављивање о враћању те иконе дародавцу да јој се утврди порекло (украдена? Културно благо Украјине…. будибогснама, какво лупетање!) је тежак (не)дипломатски шамар Русије Додику, а Каргановићево бесмислено тумачење о наводној улози “перфидног Албиона“ у целој овој блесавој фарси је у суштини медвеђа услуга Додику.
    Онај украјински печат у печатном црвеном воску говори да је икона изнета (када?), са територије СССР-а , а не Руске Империје, а тачно значење и намена тог печата је Москви сигурно добро познато, јер су у том погледу сви прописи били јединствени за целу територију СССР-а.

Оставите коментар