Жарко Видовић: Време поста

А пост? Пост је жртва која враћа човека себи, заједници и Богу, те нам се не може догодити да постанемо свесни Зла и себе тек кад нас Зло изненада нападне

Сисоненко. Натюрморт. 2011. (Фото: http://blagozven.ru/)

Време поста је време кад човек, у Цркви и у друштву, мора да се отме томе унинију навике, те да размишља о самим основама и смислу свог живота. Већ сама телесна страна поста – одлучивање о исхрани, поступцима, речима, раду, лењости, спавању, напорима – буди у човеку свест, и то најпре свест човека о његовој слободи. А то значи: о моћи одлучивања коју му је дао Бог, а коју – као и саму веру и свако осећање и свест – навика и Свет технике чине сувишнима! Може тако пилот да из авиона избаци бомбу која уништава читав град, а да се онда врати кући, на “заслужен одмор”, да косилицом “негује” траву у свом врту, очекујући да га жена позове на вечерњи чај. Свет технике тражи бесловесног човека.

Жарко Видовић (Фото: Душан Јауковић)

А пост? Пост је жртва која враћа човека себи, заједници и Богу, те нам се не може догодити да постанемо свесни Зла и себе тек кад нас Зло изненада нападне.

Извор: Жарко Видовић, Нација и вера, Светигора, Цетиње, 2008.

Опрема: Стање ствари

(Фејсбук профил Александра Мирковића, 27. 11. 2020)



Categories: Поново прочитати/погледати

Tags: , ,

1 reply

  1. Читње и учитавање слова Жарка Видовића јесте враћање себи, враћање Господу… Духовни пост.

    19

Оставите коментар