Владимир Фролов: Обраћање папе Србима на велики римокатолички празник посвећен мртвима

Још само да се договори она ситница од позива српског патријарха за посету, па да се Београд окити гроздовима златнобелих застава, као нормална европска држава

Папа Франциско (Фото: АП/Бета)

Папа Фрања за Политику: Сукоби се не решавају заборавом већ дијалогом

Поводом стогодишњице дипломатских односа Србије и Ватикана, државе која није признала Косово, папа Франциско је у интервјуу „Политици“ поручио да се сукоби не решавају заборавом, незнањем или „брисањем свега и кретањем из почетка“, већ дијалогом. Казао је да постоји природни и културни противотров за национализме и све процесе фрагментације и сукобљавања, а то је памћење.

Поглавар Римокатоличке цркве, папа Франциско, упозорио је да пребрзо падамо у искушење да поверујемо да су мржња и насиље брз и ефикасан начин за решавање сукоба, наводећи да се неправда никада не може решити неправедним поступањем.

Поводом 100. годишњице дипломатских односа Србије и Ватикана, који није признао једнострано проглашену независност тзв. државе Косово, папа Франциско је у интервјуу Политици нагласио да се сукоби не решавају заборавом, незнањем или „брисањем свега и кретањем из почетка“, већ дијалогом који подразумева препознавање другога и радосно прихватање да смо позвани да проширимо поглед како бисмо препознали веће добро од којег ћемо сви имати користи.

„Дијалог не подразумева поништавање или занемаривање разлика, па чак и рана које су нанете у прошлости. Дијалог је свестан и скроман начин прихватања историје, неправди и разлика и њиховог позиционирања у односу на будућност, у којој политика интегризма и подела, незасито утркивање за профитом и наметање идеолошких тенденција које подстичу на мржњу, неће имати последњу реч“, рекао је папа Франциско.

Коментаришући прекид друштвеног дијалога, непостојање комуникације и поделе међу браћом из истог али идеолошки подељеног народа, поручио је:

„Запамтимо – здрава отвореност никада не угрожава идентитет. Без дијалога промовишемо културу гета у којој, на крају, бирамо ко има или нема право да буде сматран собом“.

Ми хришћани не можемо окретати главу на другу страну

Говорио је о глобалним друштвеним и политичким превирањима и путевима да се превазиђе криза у којој се нашао савремени свет.

Нагласио је да, како је рекао, „ми хришћани не можемо окретати главу на другу страну и претварати се да не примећујемо оно што се око нас догађа“. Сматра да кризе имају способност да појачају постојеће неправде, али могу потенцирати и најбоље праксе и реакције међу нама.

Јутарњи лист: Папа долази у Београд да би Степинац био проглашен светим?

 

Навео је да су током деценија речи „криза“ и „промена“ постале опште место, и да и криза али и промена могу бити друштвена, економска, образовна, еколошка или нека друга категорија.

Указао је да је криза, нарочито ова најновија са пандемијом корона вируса, довела наше организационе и развојне моделе у тешка искушења, оголела је многе неправде, мучна ћутања, социјалне и здравствене пропусте, због чега је велики број људи подвргнут процесима социјалне ексклузије и деградације.

„Развој смо свели на економски раст и заборавили да аутентичан развој мора да промовише напредак целог човечанства. Данас нам је потребна промена. Морамо позвати све да нам помогну да ослободимо заробљени поглед света који је организован око моћи, богатства и похлепе и почнемо да стварамо нову нормалност“, рекао је папа Франциско за Политику.

Сачувати памћење значи сачувати будућност

На питање – како се чува национални идентитет у глобализованом свету, а да се притом не падне у понор национализма и губитак универзалних вредности, папа је констатовао да је понуда аутентичног људског идеала подвргнута диктатури утилитаризма и спољашњег, површинског изгледа. Папа Франциско наглашава:

„Тако се ствара копрена социјалног, духовног и колективног сиротишта. Узори се проналазе на интернету, а млади су изложени на милост и немилост првом преваранту. То је плодно тло за раст популизама и интегризама јер почива на недостатку припадности“.

Каже да постоји природни и културни противотров за национализме и све процесе фрагментације и сукобљавања, а то је памћење.

„Сачувати памћење значи сачувати будућност. Не да бисмо остали усидрени у прошлости већ да бисмо с надом и храброшћу гледали у будућност. Не да бисмо опонашали или понављали подвиге из прошлости, већ да бисмо пронашли дух који је омогућио нашим народима да се поново усправе“, предочио је поглавар Римокатоличке цркве.

(РТС, 1. 11. 2020)

Владимир Фролов: Обраћање римског папе Србима на велики римокатолички празник посвећен мртвима

Политика, некадашња национална новина у Србији и Југославији, продата немачком медијском гиганту који ју је одмах видљиво опрао од знакова икаквог српства (селидба браће Рибникар на другу страницу и умањење слова скоро до нечитљивости!), помпезно је најавила интервју са римским папом баш на католички празник Сви свети, када европски католици посећују гробља, одајући поштовање мртвима.

Случајност или намера, да се београдска проеуропска власт и тако видљиво стопи са „породицом срећних народа“ иако је српски верујући народ светосавски, или је немачки газда ауторитетом ипак одредио термин објаве тога интервјуа, питање је сад!

Истицање улоге Lučana Surijana, садашњег нунција у Београду за овај ексклузивни интервју, и наглашавање јубилеја стогодишњице отварања саме Нунцијатуре у престоници тадашње краљевине СХС, само делимично расветљава ову дилему. Али зато онај недавни интервју са кардиналом PJETROM PAROLINOM у листу „GLAS KONCILA“ (службено гласило цркве у Хрвата) ком су у Београду дали значајан публицитет добива на дипломатској тежини oкo интригантног питања – хоће ли папамобил ипак за Србију?!

Иако се одмах наглашава да је Ватикан једна од оних европских држава која не признаје самопроглашену шиптарску „независност“ на тлу Србије, ипак се заобилази она реалност да је римска Света Столица изузела Косово из јурисдикције Београдске надбискупије после нестанка СФРЈ јер у тада насталој СР Југославији није настављен континуитет односа, већ је урађена нова административна подела католичких црквених дијецеза, без консултације југословенских органа (који су тада били под санкцијама ОUN!).

Већина читалаца Политике и не зна да Колегијум кардинала бира папу на доживотну функцију изборног монарха државе Ватикан, који има апсолутну законодавну, извршну и судску власт као једини суверен у Европи, али је функција првосвештеника Римокатоличке цркве далеко доминантнија!

Папа Франциско у Ватикану, април 2017. (Фото: Франко Ориђиа/Гети)

Зато питања и сами одговори ипак казују да је то заправо разговор са првосвештеником RKC а не са световним државником, иако су теме општесветске са посебним нагласком на тренутак значаја пандемије, која је оголила међуљудске односе у свим сегментима живота!

Врло вешто је укомпоновано оно питање о мотиву посете римског првосвештеника оним регионима света где су католици изразита мањина, јер римски папа као световни државник још нигде није путовао, па ни у Србију свакако неће!

Пре саме своје посете, обезбеди римски првосвештеник сагласност и позив поглавара домаће помесне цркве, како би могао и да одржи јавну мису за римокатолике!

Дакле, још само да се договори она ситница од позива српског патријарха за посету, па да се Београд окити гроздовима златнобелих застава, као нормална европска држава, јелте!

Зато овај интервју тако видљиво објашњава онај недавни интервју са кардиналом PJETROM PAROLINOM у ком је увијено наглашено да заправо СПЦ одлучује о статусу блаженога Степинца, или разумљивије, хоће ли папамобил напокон за Србију, или не?

Само, колико год да је ватиканска дипломатија вешта, толико Срби ипак памте ону изреку – Латини су старе варалице!

Наравно да у овом интервјуу није ни поменута улога RKC у насилном прекрштавању православних Срба у NDH, ни доказана улога „цркве у Хрвата“ у почињеном геноциду над Србима, Жидовима и Ромима, јер је цео интервју усмерен на светлу будућност, наглашавајући потребу дијалога!

Алојзије Степинац (Фото: РТРС)

Без обзира да ли је овај интервју плански темпиран на велики католички празник, Свевишњи се побринуо да пажња српске јавности ипак буде усмерена на сахрану митрополита Амфилохија Радовића, првосвештеника Митрополије црногорско-приморске СПЦ, бескомпромисног борца за Светосавље, и то у оном тешком времену комунистичке тираније над СПЦ као бастионом који чува српски народ од свих зала, па и упорног покушаја RKC да се икако прошири и на српске земље, деловањем своје конгрегације за веру!

Време ће понајбоље неумитно показати далје овај интервју ипак био ефикаснији од оног спектакла прославе миленијума Миланског едикта, ил је само још један у низу покушаја ватиканске дипломатије (која очито користи тренутак свеопштег координисаног притиска NАТО, ЕU и Америке на државу Србију) да икако преуми Србе!

Опрема: Стање ствари

(Српски став, 14. 11. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , ,

1 reply

  1. Ватикан није званично признао ни НДХ али је има свог нунција опата Марконеа као представника.Тако да ко се заварава о улози Ватикана код нас на Космету да је непристрасан ,гадно греши.

    7
    1

Оставите коментар