Зоран Чворовић: У чије име говори портал Балканист.ру

Оснивач портала „Балканист“ Олег Бондаренко предлаже Кремљу да косовском питању преузме „реал-политички“ дискурс Вашингтона и Брисела

Олег Бондаренко (Фото: Балканист.ру)

У ауторском чланку објављеном на порталу руске федералне агенције „Новости“ оснивач руског медијског пројекта „Балканист.ру“, аналитичар Олег Бондаренко, изнео је тезу да се „косовско питање не може коначно уредити без учешћа Москве“, али да је с друге стране очигледно да „недостаје московски предлог решавања косовског питања“. За разлику од Брисела и Вашингтона који активно раде на проналажењу коначног решења за косовско питање, званична Москва се по Бондаренку задовољава тиме што „постоји Резолуција 1244 Савета безбедности УН, која Косово проглашава делом Савезне Републике Југославије.“ „Било би добро“, предлаже руски аналитичар, „ако би Москва такође активно формулисала своје предлоге“, и при томе нарочито има у виду агилност коју су амерички преговарачи показали са Вашингтонским споразумом.

Руски аналитичар није остао дужан објашњења у чему би таква проактивна позиција Кремља у косовском питању била другачија од садашње која полази од Резолуције 1244 као темељног постулата. Бондаренко предлаже Кремљу да, као прво, схвати да „више не постоји држава којој је према Резолуцији Савета безбедности УН припадало Косово“, мада истовремено сам признаје да је Србија правни следбеник СРЈ. Потом наглашава како се Резолуција 1244 „не примењује, просто зато што не постоји државе у чијим оквирима би она могла да функционише“. И најзад, Бондаренко указује како је свестан да је Косово за Србе оно што је „Кијев за Стару Русију“, али што се Руса тиче нико „не очекује да се каже да је Кијев Русија“.

Део аутора портала Балканист.ру

Ако би руски МИД усвојио став аналитичара Олега Бондаренка, који је, узгред буди речено, и омиљена манипулативна теза Александра Вучића, да Резолуција 1244 не гарантује територијалну целовитост Србије, већ државе која више не постоји – СРЈ, онда би то бацило потпуно другачије светло на учешће Русије у процесу осамостаљивања Црне Горе. Уколико би Кремљ данас дигао руке од Резолуције 1244 под оправдањем да више нема државе чији је територијални интегритет гарантован овом Резолуцијом, тада српски народ више нико не би могао да разувери да је некадашњи чин раног признање црногорске независности од стране Кремља (Русија је била трећа земља која је то учинила после Исланда и Швајцарске) био очигледан доказ његове уплетености у интернационални антисрпски пројекат разбијања СРЈ и последично отимање КиМ од Србије.

Ако би руски МИД усвојио став аналитичара Олега Бондаренка да руски званичници коначно треба да признају да је Резолуција 1244 непримењива, пошто „не постоји државе у којој би таква Резолуција функционисала“, тада српски народ више нико не би могао да разувери да је Русија 1999. године предложила Резолуцију 1244 само да би изиграла Србе за рачун Запада, а не да би сачувала територијални интегритет Србије на КиМ.

Зоран Чворовић (Извор. Лична архива)

Ако би руски МИД усвојио став аналитичара Олега Бондаренка како Кремљ мора да поручи Србима да је крајње време да се помире са губитком Косова и Метохије, као што су се Руси помирили са губитком Кијева и Украјине, тада Србе нико више не би могао да разувери да је данашњи Кремљ заточник совјетске, а то значи по дефиницији антируске и антисрпске политике.

Западни, а нарочито англосаксонски медији, аналитичари и лобисти у Србији, Црној Гори и Републици Српској већ годинама се труде да увере Србе како исконске противнике српских националних интереса не треба да траже међу онима који су се деведесетих година конфронтирали са ондашњим српским политичким вођама, већ у вероломном и прокомунистичком Кремљу. Оваква русофобска пропаганда међу Србима није до сада дала резултате, и поред бројних грешака званичне Русије, само захваљујући одлучној одбрани од стране Кремља Резолуције 1244 и Србијиног територијалног интегритета на КиМ. Оснивач портала „Балканист“, Олег Бондаренко, предлаже Кремљу да на „окупираној“ територији Србије напусти ту једину кодирану комуникацијску везу са српским народом и уместо ње у косовском питању преузме „реал-политички“ дискурс Вашингтона и Брисела.

Александар Лазић: Одговор Русу загледаном у Словенију

Ако је свима јасно, па и Бондаренку, да Русија нема моћ да Вашингтону и Бриселу наметне такво решење косовског питања које не укључује признање независности тзв. Косова од стране Србије, по чему би се онда нова проактивна улога путиновске Русије разликовала од улоге коју је деведесетих година имала јељциновско-козирјевска Русија? Док Олег Бондаренко позива Кремљ да у игнорисању Резолуције 1244 и Србијине територијалне целовитости на КиМ потпуно следи вашингтонске и бриселске чиновнике, у исто време Сергеј Лавров са Валдајског форума поручује како „морамо престати да на наше западне колеге, укључујући и ЕУ, гледамо као на извор оцена нашег понашања“, Имајући то у виду, нужно се намеће питање: у чије име, заправо, говори „Балканист.ру?“

Опрема: Стање ствари

(Српски став, 28. 10. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , ,

13 replies

  1. Балканист.ру konstantno prenosi tekstove Informera, eto toliko čiji je projekat…

    22
    1
  2. Та паралела са кијевском Рус никако не стоји. Да је тако заиста, теза о слободној вољи становника АР Крим која се референдумски изјаснила за придруживање РФ, не би стајала. Пуч до кога је дошло у РУ никако не ни могао да оправда понашање РФ које је уследило. Управо због тога што следимо принцип суверености и немешања у унутрашња питања, за који се горљиво и исправно залаже РФ. Била би то узурпација права грађана АР Крим и агресија РФ на Републику Украјину. Са друге стране, док је РФ имала уговорни однос са РУ у погледу Севастопоља, РУ је била суверена и међународно призната држава. У случају КиМ, имамо побуну терориста као у Чеченији а потом и у Дагестану, подржану од стране НАТО војне алијансе и држава чланица ЕУ, у коју идемо. Само по себи сулудо, уколико не схватимо да је сукоб са нама перманентно стање и очекивање да капитулирамо је стално и ЈЕДИНО ПРИСУТНО. У последњој фази Рата из 1999. године, уз посредовање Финске и РФ, успостављен је мир и уведене УН. Са једне стране, агресија је тако оправдана, али са друге, агресору су руке везане на једини начин који је СРЈ стајао на располагању. Наставак агресије је сместа уследио и до данас се није окончала. Чудно размишљање скоројевића, подсећа на ове наше је*иветре.

    16
  3. Бондаренко нас је само подсетио да власт у Србији има много већу тежину него коментари Зорана Чворовића, ма како добронамерни били према српском територијалном интегритету. Зоран Чворовић само коментарише на форуму који је много слабије праћен од државних медија. У било којој држави релевантност има легитимна власт а не појединачна мишљења. У том смислу, Бондаренко само предлаже да Русија не иде испред Србије у одбрани српског суверенитета, што је сасвим логично и исправно. Српска власт је изабрана на изборима које нико озбиљан не оспорава и она је једини легитимни представник српског народа док јој не истекне мандат. А ако су Срби на изборима направили неку грешку онда они треба сами да сносе одговорност за своје грешке. (Како би уопште знали да су направили грешку ако не би било негативних последица? И Руси су схватили да је комунизам био грешка тако што су сносили последице те грешке.)

    Не можемо да тражимо парламентарну демократију а истовремено да се жалимо и проклињемо одлуку коју је народ донео на изборима. Можемо само или да одбацимо парламентарну демократију или да прихватимо одлуку народа ма како погрешна она била. Логично произлази да је и за Русију боље да модификује свој став у складу са преовлађујућим српским становиштем, јер би у супротном испало да Срби желе да уступе КиМ Шиптарима, а Руси им не дозвољавају да то учине. Ја нигде нисам видео масовне протесте против А. Вучића и његове политике према КиМ.

    5
    15
  4. @Иван Лукић
    „Српска власт је изабрана на изборима које нико озбиљан не оспорава и она је једини легитимни представник српског народа док јој не истекне мандат.“
    Избори, парламентарна демократија, одлука коју је народ донео на избоирма… Испунили сте партијски задатак.Инџој јор сендвич.

    18
    3
  5. Одговор Ивану Лукићу:
    Очигледно да је Ваше познавање парламентарне демократије врло оскудно. Због таквог оскудног познавања парламентаризма већина наших грађана прихвата један лични режим као парламентарни. Вучићев режим је нелегитиман зато што у Србији није ни елементарно испуњен ни један предуслов за слободне изборе: слобода медија, забрана тзв. функционерске кампање, контрола изборног процеса, заштита уставности и законитости. Уставни суд ћути на противуставну одлуку да председник државе буде носилац изборне листе. Ако су за Вас и за Руску власт такви избори легитимни, онда сте и једни и други још увек заробљеници комуњаризма. Да ли то предлажете личну власт уместо владавине закона? Слободан Јовановић је већ писао како су Срби склони брзим и преким решењима. Зато се уместо дуготрајног усавршавања парламентаризма посеже моделима личне власти.

    22
    2
  6. Кo каже да српски народ жели, мада чак мислим да Бондаренко жели, лично бар, фирма му је већ проблем, али лично делује добронамеран, елем, да нас овакве какви смо сад, опомене, али ако и они користе отворено еуфемизам “ограничене демократије’, ко каже да ми желимо парламентарну демократију, у народу је, нарочито у правом српском соју остала потреба да имамо видимо чврсту руку – пре бих рекао монарха, јер је ово изопачење. Али српски краљ, и руски цар, иначе сагласно је једно другом, комплементарно како би неки други рекли, и докле ће да се мисли да је терор постмодерне једини начин, колико видим и магле иза које се сви скривају, хвала Богу па је мислим лично Путин наредио нови курс и овом јерменском министру иначе, мада колико видим и исправном, “порус“ је Лавров по оцу јерменског, другог порекла па и имена, јер је увидео да ова бескрајна трговина народима, па и Његовом, не доноси ничег доброг. Али нема дубљих оваквих вести, информација, на сајту и самог вестернизованог навијача-фана владике бачког екуменског како смо видели…

    1
    4
  7. Српско име,

    Да ли би ти био спреман да се на улици супротставиш милиону гласача СНС-а? Као што су грађани 5. октобра бранили изборни резултат Коштунице, тако исто може милион гласача СНС-а да брани изборну победу свог председника и своје странке.

    Ако Коштуница заслужује да се његова победа брани на улици, тако могу и гласачи СНС-а да бране своју победу. Ако су грађани одлучили да прихвате парламентарну демократију мора да се поштује и Коштуничина и Вучићева победа.

    Легитимност нове владе није спорна. Министри су именовани, итд. Не видим никог на улици да оспорава изборни резултат СНС. То значи да није било ни крађе, ни нерегуларних услова, ни кршења норми. Јер да је било таквих ствари на улици би било 500 хиљада бесних грађана који траже смену власти.

    4
    12
  8. Није прошло ни 20 година какве-такве демократије а многи Срби већ хоће нешто друго. Ако вам се не свиђа парламентарна демократије што сте је уопште рестаурисали 5. октобра. Проблем са вама Србима је што ви не знате шта хоћете. Кад би Србија поново постала монархија ви би после неколико година опет тражили нешто друго, вама ни то не би ваљало. Вама ништа није добро, а у ствари ви нисте добри.

    4
    13
  9. @Ђорђе: Молба: Молим Вас да нађете неког да посрби Ваш коментар, јер овакав какав је, заиста је „салата од речи“,

  10. Одвовор Ивану Лукићу: Оставите Ви Србе у Србији да сами одлуче какав облик власти желе. Док су они одлучивали Србија је била држава за пример, пожељни Пијемонт свима. Гле чуда имала је парламентарни систем.

    14
    1
  11. @Иван Лукић
    “Вама ништа није добро, а у ствари ви нисте добри.“ ?!

    А, Ви сте “светац“, зар не?
    Ко/је/г датума у години се помиње “Ваша Светост“, и по “старом“ и по “новом“
    календару?

    10
    1
  12. Мислим да не стоји ни примедба да није било слободе медија. Зар није Вучић и СНС пре изборне победе био у опозицији? Зар су њему и
    СНС-у ДОС-овци и ДС-овци помагали да победи тако што су га фаворизовали у државним медијима? Како то СНС-у и Вучићу није сметала неслобода у медијима. И поред тога што нису умали приступ ни државним а ни многим приватним медијима, СНС и Вучић су убедљиво победили. Као што су СНС и Вучић победили упркос неслободи медија, тако су и садашњи опозиционари могли да победе упркос неслободи медија. Ако народ хоће за некога да гласа неслобода медија очигледно не представља непремостиву препреку. Садашњи опозиционари нису успели да пређу чак ни снижени цензус. Мени то говори да они нису оставили добар утисак код бирача, а неслобода медија је само оправдање за лош резултат.

    3
    8
  13. @Иван Лукић

    Проблем са вама Иванима Лукићима је што ви знате шта ми нећемо.

    Такође и што не схватате да Србија не може поново да постане монархија јер то није престала да буде ни кад је није било. То се мери мало другачије. Мало су незгодне те светородне и самородне династије па размислите мало о томе пре него што нас Србе ви, Ивани Лукићи, узимате у уста.

    Радован вам лепо рече за демократију али изгледа да није вредело.
    Што се неслободе медија тиче, Ивани Лукићи, потуно сте у праву. Грешите, међутим, ако мислите да су заточеници те неслободе политичке (sic) странке (два sic). Заточеници смо сви ми а и ви, Лукићи, од колевке па до гроба. Генерацијама. Да није тако зар би сте се удостојили да дајете коментаре на овој страници?

    Што се политичких (да не сицујем више) избора и бирача тиче проблем је мало дубљи од медија.
    Да нису узурпирани деценијама, медији би можда и имали некаквог утицаја, по барем неком од кључних мука нас Срба а и вас, Ивана Лукића. Можда би, као што нису, имали утицаја на краћи животни век било које политичке опције – Милошевићеве, ДОС-ове, ДС-ове, SNS-ове.
    Титоистичку претечу да не помињем, не помињу га ни ови наведени – то је табу – он је нас Србе ждрао, ждеруцка нас још, премда не знам за вас, Иване Лукиће

    Тек, сви су имали/имају и вишак медија, за извоз чак, са све Јавним сервисом на челу, али им то није помогло ни да прескоче ни да заобиђу „противника“ кад се на највишем месту одлући за промену.

    Тако то функционише под „меком“ окупацијом. Шта би тек било да је „тврда“ па да је рецимо на једном делу територије стварно туђа војска?

    У том смислу у размишљању вам, Иванима Лукићима, најлакшее може помоћи кратка загонетка:
    ко је коме, у скупу који наводите – ДОС, ДС, SNS – противник, да не кажем „опозиција“?

    (Одговор је у потпису.)

Оставите коментар