Политика: Чекајући председника Скупштине Србије

У тридесетогодишњој историји обновљеног вишестраначја никада се није десило да председник скупштине не буде тако дуго изабран

Сат у Дому Народне скупштине (Фото: Анђелко Васиљевић)

Два месеца после верификације посланичких мандата и скоро пет месеци од избора, за дан-два, највероватније у петак, требало би да буде настављена конститутивна седница Народне скупштине Србије, а на дневном реду је избор њеног руководства.

Јесу околности специфичне због вируса корона, али, ипак, предуго се чека на окончање конституисања, тим пре што су резултати избора такви да никаквих проблема, па ни дилема, око избора, пре свега председника парламента не би требало да буде. Одуговлачењем је само додатно урушен ионако, благо речено, скроман углед парламента, што никако не иде у прилог причи о јачању институција.

У тридесетогодишњој историји обновљеног вишестраначја никада се није десило да председник скупштине не буде тако дуго изабран, а било је свакаквих ситуација због односа снага у парламенту.

Председник скупштине је, по Уставу, друга најважнија функција у земљи, он мења председника државе у случају да је овај спречен да обавља ту дужност, а имали смо прилику да видимо како то изгледа, пре свега, 2003. године, када је председнику Србије Милану Милутиновићу истекао мандат, нови није изабран, убијен је премијер Зоран Ђинђић, када је Наташа Мићић, председница парламента, обављала и дужност председника државе.

Скупштина Србије (Фото: Анђелко Васиљевић)

Да оставимо по страни улогу председника скупштине у њеном раду, а огромна је, само поменуто искуство сведочи колико је важна ова функција.

Ко је за ово време, док чекамо наставак конститутивне седнице, читао разноразне написе у исто таквим медијима, једини утисак који је могао да стекне јесте тај да је Народна скупштина такорећи небитна.

Дабоме да нису медији криви за овакав став према највишем законодавном телу у земљи. Томе су, својим изјавама, огроман допринос давали страначки функционери из СНС-а, који су, кад год су говорили о будућем премијеру јасно истицали да то место припада СНС-у, док, што се тиче места председника скупштине, никад нису били тако искључиви.

Напротив, остављали су могућност да први човек парламента буде из неке друге странке. У ситуацији кад СНС има, без коалиционих партнера са своје изборне листе, апсолутну већину посланика, давање простора за нагађање да би председник парламента могао бити из било које друге странке, осим из СНС-а, без обзира на образложење таквог поступка, шаље се порука да је скупштина неважна.

РИК објавио укупне резултате избора: Излазност 48,93 одсто

Ко год да сад буде изабран, а биће напредњак, оваквим понашањем парламенту је већ учињена штета.

Како ће функционисати нови скупштински сазив, умногоме зависи од председника парламента, од његове толеранције и спремности да разговара са свима, што у оваквом односу снага и није неки нарочито тежак задатак.

Оно што не би смео да толерише, јесу дискусије препуне тешких речи о онима који нису у парламенту. Уколико будемо слушали оно што смо слушали у претходном сазиву, углед парламента код наших грађана остаће на ниском нивоу, а скупштини ће и даље у извештајима Европске комисији бити резервисано место за критике, оправдане и неоправдане.

Мирјана Чекеревац

Опрема: Стање ствари

(Политика, 15. 10. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , ,

Оставите коментар