Танјуг: Отказује се дијалог у Бриселу, Приштина неће да прича о ЗСО?

Иако је састанак Вучића и Хотија планиран и најављен за 28. септембар, у Европској служби за спољне послове кажу да тренутно не могу да најаве тај састанак

Авдулах Хоти, Ђозеп Борељ и Александар Вучић (Фото: Европски савет/КоССев)

Следећа рунда дијалога Београда и Приштине, планирана за 28. септембар у Бриселу, доведена је у питање због одбијања Приштине да разговара о Заједници српских општина, сазнаје Танјуг у Бриселу.

У европским дипломатским изворима Танјугу је речено да је следећа рунда експертских разговора Београда и Приштине, као и састанак на високом нивоу између председника Србије Александра Вучића и премијера привремених приштинских институција Авдулаха Хотија „још под знаком питања“.

Проблем је, како се незванично наводи, одбијање Приштине да разговара о имплементацији договора из 2013. године, који подразумева формирање Заједнице српских општина.

Извори Танјуга наводе да је ЕУ поручила Приштини да не може да „бира о чему ће да преговара, а о чему неће“, јер је већ пристала на договорену агенду која подразумева разговоре о имплементацији свих непримењених договора из Бриселског споразума.

Иако је састанак Вучића и Хотија планиран и најављен за 28. септембар, у Европској служби за спољне послове кажу да тренутно не могу да најаве тај састанак.

Уместо тога, напомињу да се дијалог на експертском и високом нивоу наставља чим „све буде на месту“, односно чим се две стране договоре.

Опрема: Стање ствари

(Танјуг/Спутњик, 23. 9. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , ,

2 replies

  1. Што се тиче косовског питања, уздам се искључиво у шиптаре. Код њих не пролазе ни спинови наше службе, ни њихове, ни руске, ни америчке. Они су сложни у науму, задрти и само једно долази у обзир, а знамо шта. Када би се било који њихов преговарач усудио на некакав компромис, то би довело до немира, вероватно напада на преостале Србе што би узроковало реакцију Србије и вероватно би довело до рата. Не знам на чијој би сад страни био свет, није исто као пре, али није ни сјајно. Свакако, та њихова задртост чини их сложним, али отежава њихове преговарачке позиције.
    Док наше преговарачке позиције отежава неслога. Код нас свачији спин пролази, ево, већ седамдесет и други пут признајемо тзв. Косово. Ти спинови праве велику ларму што тера наше преговараче да непотребно откривају карте како би смирили масу. Поделу нећу да помињем. Замислите само да умемо да ћутимо као шиптари, а да је сваки Србин задрт у мисли – Косово је срце Србије. Овако, осим спинова на које се ложимо, имамо људе који мисле да од Косова нема одступања, затим оне који мисле да је то независна држава и оне који се залажу за разграничење. Жалосно.
    И мада би Вучић, верујем, часком потписао то разграничење, он сам зна да од тога нема ништа јер шиптарским преговарачима такви предлози не долазе у обзир. Затим имамо моћ Резолуције и потпуно другачије прилике у свету. Зато нама остаје да се залажемо за некакве договоре, разграничења, да дајемо предлоге, унапред знајући да од тога нема ништа и да ће се сви успешни преговори одвијати на неким споразумима економског типа, а што се тиче оног заиста важног, од тог решења нема ништа ни на помолу и ту смо у пат позицији.
    Најбоља солуција била би када бисмо могли рећи да се са терористима не преговора, одемо, побијемо го*на и готова ствар. Но, то се не важи кад ниси велесила. Шиптари нису оно што су били пре десет година. А за десет година неће бити оно што су сад. Остаје нам да причамо приче о договорима и да се ‘ватамо за Русе и Резолуцију 1244 чим нам се учини да би до некаквог договора могло доћи. Дотле грдимо ту Резолуцију јер ето, ми смо, знате, за помирење јер тако морамо да говоримо, али исто тако нам не пада на памет да терористима уступимо државу.
    Зато, драги моји Срби, ако већ читате штампу, узимајте то као шаран мамац. Он усиса, опипава полако, пљуне, поново усиса… Ако осети да га нешто чак и малко боцне, оде и више се не враћа. За разлику од њега, сом усиса до црева све на шта наиђе. Немојте бити сомови.

    1
    1
  2. @ Никола
    „Када би се било који њихов преговарач усудио на некакав компромис, то би довело до немира, вероватно напада на преостале Србе што би узроковало реакцију Србије и вероватно би довело до рата.“

    Уопште нисте у праву, јер сви знају чији је АВ син и чије нације је припадник. Ево данашње изјаве, па Ви промислите да ли би власти Србије уопште и помислиле да бране Космет. Има часних појединаца који би , али нисам сигуран да ли постоји неко ко би им се ставио на чело.

    „Они ће произвести неки нови 17. март, да протерају тих 95.000 Срба који су остали и завршили су посао“, казао је председник Србије, који се налази у Истанбулу, где га очекује састанак с турским председником.

Оставите коментар