Политика: Двадесет година од изборног пораза Слободана Милошевића

Већ 27. септембра почели су широм Србије протести због покушаја изборне крађе, а два дана касније рудари Колубаре ступили су у штрајк

Слободан Милошевић и Мирјана Марковић на гласачком месту 24. септембра 2000. године (Фото: Срђан Суки/ЕПА-ЕФЕ)

Желим да честитам Војиславу Коштуници, а ја ћу сад мало да се одморим, овако се Слободан Милошевић 6. октобра 2000. године опростио од функције председника СР Југославије, признајући тек тада, после великих народних демонстрација, да је изгубио председничке изборе, одржане на данашњи дан пре две деценије, 24. септембра 2000. године. Председнички избори одржани су истовремено с изборима за Скупштину СРЈ и локалним изборима у Србији.

Савезна изборна комисија саопштила је да је кандидат Демократске опозиције Србије и лидер ДСС-а Војислав Коштуница освојио 48,22 одсто гласова, а кандидат СПС-а Слободан Милошевић 40,24 одсто гласова, после чега је њен председник Боривоје Вукичевић изјавио да су приведене крају припреме за други круг избора 8. октобра. ДОС, који је чинило 18 опозиционих странака, тврдио је, међутим, да је њихов кандидат победио у првом кругу, и то с освојених 52,54 одсто гласова, одбијајући сваку помисао на одржавање другог круга избора.

Војислав Коштуница и Зоран Ђинђић

Већ 27. септембра почели су широм Србије протести због покушаја изборне крађе, а два дана касније рудари Колубаре ступили су у штрајк. ДОС је позвао грађане да се 5. октобра окупе испред Савезне скупштине у одбрану изборних резултата. Милошевић се, међутим, спремао за други круг избора, игноришући протесте.

Не схватајући колико је незадовољство грађана, Милошевић је, у склопу кампање за други круг, 2. октобра одржао говор у коме је рекао да „припадници врха ДОС-а новцем унесеним у земљу поткупљују и застрашују грађане, организују штрајкове, немире и насиље, не би ли зауставили производњу, сваки рад, активност, све са циљем да западне земље овде испуне своје циљеве”.

Говорио је о распарчавању Србије, да ће „Црна Гора постати мафијашка држава”, поручивши да „грађани могу да му верују, а и не морају”, као и да је сматрао за „своју дужност да упозори грађане на последице активности које финансирају и подржавају владе НАТО алијансе”.

Казао је и: „Моја је жеља да се у моја упозорења не увере касно, да се не увере тек онда када буде тешко да се исправе грешке које су грађани у својој наивности, површности или заблуди сами учинили. Па ће се те грешке тешко отклањати, а неке можда неће моћи никада да се отклоне. Не нападају они Србију због Милошевића, него Милошевића због Србије. Моја је савест у том погледу мирна.”

Овим говором је само подстакао још веће незадовољство грађана, а ДОС је позвао грађане да се 5. октобра окупе испред Савезне скупштине, дајући Милошевићу рок да до 5. октобра у 15 часова призна победу Војислава Коштунице. Демонстранти су 5. октобра у колонама аутомобила, аутобуса и камиона, пробијајући се кроз полицијске барикаде булдожерима кренули пред Савезну скупштину.

Први покушај заузимања скупштине полиција је спречила, али следећи није могла. Подсећамо да је тада запаљен парламент, а и данас се могу чути тврдње оних који су тада поражени да је то учињено како би се запалила изборна документација, да се никад не би сазнала истина. Тврди се да је Коштуница имао више гласова, али да није победио у првом кругу, додуше, обавезно се каже и да би он победио у другом кругу.

Та спорења ће се наставити, али, у сваком случају, стотине хиљада грађана на улицама Београда ни сузавац није спречио у одбрани изборног резултата. Милошевић је 6. октобра признао пораз и честитао Коштуници, који је 7. октобра пред посланицима Савезне скупштине у Сава центру положио заклетву и постао председник СРЈ.

Мирјана Чекеревац

Опрема: Стање ствари

(Политика, 24. 9. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

2 replies

  1. „Желим да честитам Војиславу Коштуници, а ја ћу сад мало да се одморим,
    овако се Слободан Милошевић 6. октобра 2000. године опростио од функције
    председника СР Југославије, признајући тек тада, после великих народних
    демонстрација, да је изгубио председничке изборе, одржане на данашњи дан
    пре две деценије, 24. септембра 2000.“

    Милошевић је одступио са власти због нардоног бунта, али изборе није
    изгубио.
    Скупштина је запаљена да би изгорели гласачки листићи – изборни материјал,
    после чега Милошевић није могао тражити поновно бројање, а због бунта народа,
    одступио је са власти.
    Да није било изборног материјала у Скупштини ДОСОВ-ци – САТАНИСТИ – не би
    Скупштину ни запалили.
    Додуше, неки су успут покрали штошта као сувенир и до сада много тога
    није нађено нити враћено.

    4
    2
  2. Malo novci i malograđanština,malo HAARP,jeftino smo se prodali uglavnom. U I svjetskom ratu smo između ostalih ostali i bez oficirskog kora,vojnička rodoljubiva elita,pored koje političari ne bi ni mogli ni smjeli da mešetare i prodaju. Nadamo se u nove generacije.

    3
    1

Оставите коментар