„Чувар части и поноса“: О деда Ђорђу са Зејтинлика снимљен документарни филм

Снимање филма реализовано уз подршку Представништва Републике Српске у Грчкој, а биће приказан на Међународном фестивалу документарног филма у Солуну

Фото: Танјуг/Тања Валич

Ђорђе Михаиловић, познатији као деда Ђорђе, чувар Зејтинлика, добио је још један документарни филм о себи – „Чувар части и поноса“. Снимање филма реализовано је уз подршку Представништва Републике Српске у Грчкој, а биће приказан на Међународном фестивалу документарног филма у Солуну, у октобру следеће године.

Деведесетдвогодишњи Ђорђе Михаиловић више од пола века чува српско војничко гробље Зејтинлик у Солуну, где дочекује и испраћа потомке 8.000 српских ратника страдалих на Солунском фронту у Првом светском рату. Он је трећа и последња генерација Михаиловића која бди над српским јунацима, а филм је омаж њему.

Деда Ђорђе – Чувар части и поноса

Шеф представништва Републике Српске у Грчкој Јелена Јовановић рекла је за Спутњик да је деда Ђорђе за српски народ институција и да снимањем филма желе да му се захвале.

„Најмање што можемо да урадимо је да сачувамо његов лик и дело од заборава. Он представља последњу генерацију, нема наследника, обзиром да има две ћерке, тако да ће се с њим завршити лоза Михаиловића која чува гробље још од 1928. године“, истакла је Јовановићева.

Први чувар гробља био је Ђорђев деда, солунски добровољац Саво Михаиловић, Србин из Грбља код Боке которске. Саво је сакупио своје мртве другове и саборце, а потом их је чувао до своје смрти 1928. године. После смрти им се и сам придружио на Зејтинлику. Наследио га је Ђорђев отац, Ђуро Михаиловић.

Милорад Додик уручује орден деда Ђорђу на Зејтинлику (Фото: Танјуг/Тања Валич)

У јулу 2014, деда Ђорђе је одликован орденом српске заставе другог степена, за нарочите заслуге у очувању културног и историјског наслеђа Србије и развијање и учвршћивање сарадње и пријатељских односа Србије и Грчке.

Очување српске историје

Филм је преведен и на грчки језик, како би тај део српске историје био представљен и тамошњој јавности, која није довољно упозната са голготом коју су Срби преживели.

„Да бисмо причали о 15. септембру, Дану српског јединства, морамо да причамо о томе и у другим државама, да представљамо нашу историју. Ако не говоримо о нашој историји у другим земљама, онда долази до промене историје, јер свака земља прича своју верзију. Овде се прича да су Солунски фронт пробиле силе Антанте, не стављајући Србе у први план, онако како је било“, напомиње Јовановићева.

Пробој Солунског фронта 15. септембра 1918. године догодио се баш у реjону који је покривала српска војска. Иако је била друга по бројности, наша војска је била најмотивисанија, па су Савезници сматрали да ће постићи највише.

Нису погрешили.

„Објективно, највећи пробој и продор у току рата, притом мислим на сва бојишта, догодио се управо на Балкану, на простору деловања српске војске. Немачки цар Вилхелм II је чак тврдио да је 60.000 српских војника одлучило рат“, предочава историчар Чедомир Антић, истичући важну улогу наше војске у завршетку Првог светског рата.

Треба одредити наследника

Антић је нагласио да је и деда Ђорђева улога велика и да би Србија требало одреди његовог наследника који ће чувањем Зејтинлика чувати и српску и словенску историју.

„Било би добро да на том месту буде неки Србин. У крајњој линији, то је и дипломатска функција, јер је на Зејтинлику сахрањен огроман број војника других војски“, напомиње Антић.

Осим српских, на Зејтинлику се налазе и гробови француских, италијанских, енглеских и руских војника погинулих у борбама и пробоју Солунског фронта. Српско гробље представља централни део комплекса, а у његовом средишту је капела испод које се налази костурница у којој почива већина страдалих српских ратника.

Премијера „Чувара части и поноса“ требало је да буде одржана 15. септембра, али је померена због ситуације са вирусом корона. Након прве пројекције, биће приказан и у Бања Луци, а потом и у Србији.

Снимање двадесетпетоминутног филма обавила је компанија „Врлд мидија“ из Бањалуке, по идеји конзула БиХ у Немачкој Вере Сајић.

Реализацију пројекта су подржали и кабинет председника Републике Српске и Министарство за европске интеграције и међународну сарадњу.

Стефан Ђурић

Опрема: Стање ствари

(Спутњик/Искра, 20. 9. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

2 replies

  1. Деда Ђорђе је заслужио најзначајнији орден који постоји у Србији. Наш понос и наша дика. Изузетна ми је част што сам се упознао са том дивном душом, и више пута имао прилику да причам са њим. Наш деда Ђорђе, нека га Господ чува и да добро здравље још много година, на понос српском роду. Живео нам дико наша.

  2. Прави наслов документарног филма – Чувар части и поноса, ја бих додао – духа и душе српске.
    Свако ко је имао прилику да се сретне са деда Ђорђем није само добио информације и детаљне податке о нашим јунацима, већ је осетио и снажан српски дух и душу која обитава у овој нашој старини.
    Тешко је нама обичним смртницима описати тај осећај који деда Ђорђе изазива у нама.Да ми је мало дара Матије Бећковића да то учиним.
    Хвала ти деда Ђорђе! Видећи тебе видео сам све своје претке и осетио душу њихову и снажни дух српски, а кренула су у рат осморица, само се половина вратила.

Оставите коментар