Горан Херлинг: Чувар просветног логора

Наша деца, она која не иду у Ваше приватне школе, заслужују много више од празне предизборне нацистичке пропагандне пароле „За нашу децу“, из тридесетих година прошлог века

Фото: Лична архива

Отворено писмо просветног радника министру Младену Шарчевићу

Господине Шарчевићу,

Не могу Вам се титуларно обратити као министру, јер то већ месецима нисте, нити Вас могу повезати са просветом, јер ово што сте од ње направили, не би учинио ни неко крајње непросвећен.

За ове четири године, ми просветни радници, имали смо нажалост прилику да Вас кроз ваше безбројне, бесмислене и бескорисне дописе, упознамо и више него што смо желели. И закључак нам је свима, мање-више исти: „Ко је вас познавао, ни пакао му неће тешко пасти.“

А да нам пакао не би недостајао ни када коначно одете, побринули сте се током целог овог лета, конфузијом и конфликтом, које сте међу просветне раднике и родитеље нештедимице сејали последњих неколико месеци пред нову школску годину.

Не обазирући се на наше вапаје, на молбе синдиката, на катастрофална искуства са вирусом по отварању школа у много развијенијим земљама, бахато сте нас, потпуно неприпремљене, сатерали у учионице, само да би напредњачки злочиначки картел био приказан као успешан.

И док су се они, који су Вас ангажовали за чувара просветног логора, на све стране бахатили новцем, инкасирајући чак и Вашем бившем ортаку астрономских 1.600.000 евра за електронски дневник, Ви сте кукали како држава нема новца да обезбеди маске ученицима.

Да ли сте под тиме мислили на ону исту државу у којој живе и родитељи који масовно остају без посла, али од своје скромне уштеђевине купују деци маске, да би Вашем шефу у патикама од 3.000 векни хлеба, у џепу остало још више?

На њих сте, бар колико-толико и потрошили коју реч, док сте „у ситна цревца“ разглабали о својим умишљеним успесима. На нас, просветне раднике – ни толико!

До готово последњег дана нисте се сетили, да међу 100.000 запослених у просвети, има много нас са хроничним и тешким обољењима. Нисте се сетили ни да можда ми, који ћемо наредних дана бити максимално изложени, у својим домаћинствима имамо хронично и тешко оболеле чланове породица, који због наше изложености, такође могу страдати.

И уместо да сте преко лета регулисали ово питање, тако да они који спадају у угрожену групу раде искључиво онлајн, Ви чак нисте на време објавили ни најављени Правилник, неопходан за планирање наредне школске године!

Што се нас тиче навикли смо – ако нас се сете, сете – просветне овце које ћуте и радосно мекећу на сваки допис свог вечито препланулог чобанина, боље и не заслужују.

Али наша деца, она која не иду у Ваше приватне школе, заслужују много више од празне предизборне нацистичке пропагандне пароле „За нашу децу“, из тридесетих година прошлог века.

Заслужују бесплатне маске и визире.

Заслужују бесплатне електронске и папирне уџбенике.

Заслужују услове за квалитетно образовање, бар донекле налик онима у Вашим приватним школама.

Заслужују земљу у којој ће се ценити њихово образовање, а не партијска књижица.

Заслужују земљу коју ће као свој дом градити, а не стидети је се и из ње бежати.

За ове четири године сте показали да чак и не разумете да је у свим развијеним земљама образовање основа њиховог духовног и економског развоја и благодети.

Али од Вас се разумевање није ни очекивало. Од Вас се очекивало да климате главом, просвету одржавате покорном и не дозволите да грађани буду претерано квалитетно образовани, како би своје ропство што мирније подносили, свом затвору се радовали, а тамничару клицали.

У знак захвалности за сву вашу силну бригу „за нашу децу“, њихове родитеље и наставнике, ми просветни радници, који нисмо на себе ставили жиг покорности „напредном“ безумљу, обећавамо вишегодишње поправне испите свим (не)одговорним лицима због којих неко од нас буде страдао, што је много већа милост од оне коју сте ви нама, оваквим управљањем кризом пружили.

Аутор је професор енглеског језика у Гимназији „Михајло Пупин“ у Ковачици и члан Независног синдиката просветних радника Војводине

Опрема: Стање ствари

(Danas, 3. 9. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , ,

2 replies

  1. Крајње је време да цео народ устане против логора.Очекујем да провсетни радници стану на чело колоне

  2. „За ове четири године сте показали да чак и не разумете да је у свим развијеним земљама образовање основа њиховог духовног и економског развоја и благодети.“
    Како ви не разумете да је све ово намерно!
    За Мицу: Кад год смо се бунили нико нас није подржао већ су нас само пљували. А сад тражите да будемо на челу,,,па ми смо тамо све време и то сами…где су други?

Оставите коментар