Ана Брнабић: Постројење за прераду отпада у Винчи најава за нова улагања у екологију

Ана Брнабић рекла да је пројекат у Винчи важан за раст БДП-а и да се радови на њему нису заустављали ни током кризе ковидом-19

Фото: ФоНет/Влада Србије/Слободан Миљевић

Премијерка Србије Ана Брнабић, која је данас обишла радове на изградњи постројења за прераду отпада у Винчи, изјавила је да то постројење, које ће бити завршено 2022. године, најављује много већу пажњу и улагања у заштиту животне средине у наредном периоду.

Брнабићева је изградњу постројења обишла у друштву заменика градоначелника Београда Горана Весића, извршног директора „Бео Чиста Енергија“ Филипа Тила, као и представника финансијских институција које су издвојила средства за изградњу постројења.

Премијерка је истакла да је изградња постројења у Винчи један од најзначајнијих пројеката у области заштите животне средине, не само у Београду већ у читавој Србији, пре свега што ће се вишедеценијски проблем одлагања чврстог отпада у Београду решити у складу са европским стандардима, чиме ће бити унапређен квалитет живота грађана.

Тај пројекат ће, како је додала, најавити много већа улагања у заштиту животне средине за чиме, како каже, Србија много касни, али је и показала спремност да се с тим проблемима бори оснивањем Министарства заштите животне средине.

Брнабић је навела да се паралелно са тим пројектом у земљи раде и пројекти на пречишћавању отпадних вода.

Осим тога, додала је, у оквиру програма „Србија 2025“, држава ће издвојити милијарду евра за пројекте у области заштите животне средине.

Пројекат изградње постројења за прераду отпада у Винчи има модел јавно-приватног партнерства, рекла је Брнабићева и додала да би тај модел требало у будућности много више да се користи.

„Тај пројекат је и добар пример како можемо да подстакнемо да приватне компаније раде са државом и локалном самоуправом, како би имали већи учинак за друштвену заједницу у кратком временском периоду“, рекла је Ана Брнабић.

Додала да је и тај пројекат важан за раст БДП-а и да се радови на њему нису заустављали ни током кризе ковидом-19.

Пројекат је вредан 370 милиона евра и тренутно је на њему ангажовано више од 300 радника, додала је премијерка.

„Очекујем да ћемо 2022. године поново доћи овде да прославимо ову успешну причу и да дамо нови стандард за управљање чврстим отпадом у Београду, али и пример другим локалним самоуправама у земљи“, навела је Брнабићева.

Горан Весић је рекао да ће изградња постројења у Винчи решити проблем чврстог отпада у престоници, где се већ 46 година сваког дана оставља 1.500 тона отпада.

„Пре 46 година ово је била увала, отпад је наслаган отприлике висине Београђанке, преко 80 метара и ово је једна од најнеуређенијих депонија у Европи и било је крајње време да Београд реши проблем своје депоније, јер више нисмо имали где да одлажемо отпад“, рекао је Весић.

Из постројења ће се, додао је он, производити струја из отпада, као и топлотна енергија и навео да Град Београд већ увелико ради далековод од топлане на Коњарнику до Винче.

„Користићемо гасове који се налазе у депонији и користићемо их за грејање Београда и тиме ћемо решити још један проблем, а то су пожари који се појављују на старој депонији“, навео је Весић.

До краја године, истакао је, Београд ће добити нову депонију и постројење за прераду грађевинског отпада, а онда следи затварање старе депоније.

Захвалио је партнерима из Француске и Јапана, као и свим кредиторима који су стали иза тог пројекта и што ће коначно Београд са својим отпадом управљати на начин на који управљају велики градови.

Извршни директор „Бео Чиста Енергија“ Филип Тил истакао је да је изградња постројења у Винчи један од најизазовнијих пројеката у области управљања отпадом и додао да је радови напредују и у време ковида-19 јер на њему удружено раде држава, приватне компаније и финансијске институције.

Подсетио је да је коначна финансијска конструкција за изградњу постројења завршена 6. маја ове године захваљујући Међународној финансијској корпорацији (ИФЦ), Европској банци за обнову и развој (ЕБРД) и Аустријској развојној банци (ОеЕБ) које су одобриле зајам од 290 милиона евра.

Тил је најавио да ће до краја године бити завршена прва постројења за прераду отпада, као и нова санитарна депонија с постројењем за поновно искоришћење биогаса и постројењем за прераду вода, али и постројење за прераду грађевинског материјала.

Додао је да ће изградња постројења за енергетско искоришћење комуналног отпада и постројење за енергетско искоришћење депонијског гаса бити завршена у августу 2022. године.

Наиме, у септембру 2017. закључен је Уговор о јавно приватном партнерству за пружање услуге третмана и одлагања комуналног отпада и изградње постројења за третман и одлагање комуналног отпада, са конзорцијумом компаније СУЕЗ из Француске и ИТОЧУ из Јапана.

Те две компаније су се удружиле са још једним партнером, инвестиционом фондом Маргарите из Луксембурга и формирали су домаћу компанију Бео Чиста Енергија доо, чији је посао да реализује све обавезе приватног партнера по уговору о јавно-приватном партнерству.

Оснивачи домаће компаније уложили су око 80 милиона евра, склопили су Уговор о финансирању са Међународном финансијском корпорацијом (ИФЦ), Европском банком за обнову и развој (ЕБРД) и аустријском развојном банком (ОеЕБ) у вредности око 300 милиона евра.

И влада Канаде је обезбедила 20 милиона евра.

Допуна наслова и опрема: Стање ствари

(Вечерње новости, 18. 8. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , ,

2 replies

  1. … да се просто затрпа тињајућом планином смећа – артефакти опет искачу ли искачу.
    Зато мора добро да се забеторнира за барем још који век.
    Уз свесрдну подршку страних стручњака и кредитора, наравно.

    Следећи је Виминацијум.

  2. Гори метљиште

    Гори сметљиште
    Гори Историја
    Гори Праисторија
    Гори не гаси се

    Гори само Седам
    Само Седам Хиљада
    Седам Хиљада година
    Догоријева

    И нека изгори
    Смеће је то
    Што посија Цивилизацију
    Што загади Земљу

    Нека сад Небо
    Загађује
    Нека гори смеће
    Нека гори Винча

    Момчило

Оставите коментар