Spiritual guerilla: Крај глодарског раја

За Калхуна, резултат огледа и суморни исход „раја за глодаре“ били су злокобна метафора за судбину људи – становника тада нарастајућих мегалополиса широм света

Калхунов експеримент (Фото: Викимедија)

Џон Калхун (John Calhoun, 1917-1995), амерички стручњак за глодаре, започео је 1968. године експеримент „Мишји универзум“, који је потрајао скоро пуне две године. У ту сврху саградио је „идеални свет“ у виду великог тераријума, снабдевеног свиме што је мишевима неопходно: мноштво „гнезда“ за размножавање повезаних лавиринтом тунела, спратне структуре, обиље воде и хране итд.

При том, у тако креираном амбијенту није било грабљиваца који би се хранили глодарима и од којих би се ови морали крити. Као што се и очекивало, мишја популација је процветала, удвостручујући се сваких 55 дана у почетку. Потом је тај тренд, међутим, почео нагло да опада, да би 600. дана огледа био окоћен последњи миш (2200. по реду) иако је, према Калхуновом прорачуну, у тераријуму било места за њих бар још 1500. Мужјаци су престали да штите „своје“ женке, које су прво постале агресивне према потомству, а затим одбијале да се паре. Створена је хијерархија заснована на насиљу, са читавом категоријом мишева-„бедника“ на којима су се снажнији иживљавали. Настала је и група тзв. „лепих мишева“, који уопште нису показивали жељу ни за парењем, ни за одбраном територије, него су се искључиво предали храни и сну. Наталитет је опао на нулу, а појавили су се хомосексуалност и канибализам. „Мишји универзум“ је пропао. Калхун је више пута поновио експеримент и резултати су увек били исти: колонија би се после одређеног времена сама од себе сасвим угасила.

За Калхуна, резултат огледа и суморни исход „раја за глодаре“ били су злокобна метафора за судбину људи – становника тада нарастајућих мегалополиса широм света. Испоставило се да никакво обиље погодности, чак и у комбинацији са савршеном хигијеном и одсуством опасности, нису довољни за ни за пуки опстанак, а камоли за срећу. Наиме, животни простор је био ограничен, а густина насељености постала неподношљива. Очигледно да је сваком појединачном мишу био неопходан већи расположиви („одбрањиви“) простор него што је то пружао Калхунов „универзум“. Наравно да су резултати експеримента навели друге истраживаче да изврше поређења с великим људским агломерацијама, што је довело до значајних закључака, али само у теорији. У пракси, зидало се све више у висину и све гушће, с катастрофалним последицама.

Фото: citiesmods

Све негативне појаве и изопачени облици понашања из „мишјег универзума“ лако се уочавају у људском друштву, тачније – у велеградским срединама. Штавише, те негативности и гадости су подигнуте на много виши степен, каткад попримајући форму неке изобличене уметности „раскошне беде“ и „привлачне ругобе“. Али, суштина овог зла је у томе да „нема места“, недовољно је личног простора за било кога. Нису се људи отуђили у великим градовима, блоковима и зградама, него су ти градови, блокови и зградурине отуђили људе међусобно, а ојадили их понаособ. Зато данас велики градови умиру, или чак цркавају, наочиглед пренеражених (мало)грађана. Мистерија Чичен-Ице и Паленке Маја, Анкор Вата Кмера и многих других, изненада и необјашњиво напуштених, опустелих градова древних цивилизација, сада се разрешава. Тај сценарио се одиграва уживо: и пре кинеског вируса Њујорк је напуштало преко 50.000 људи годишње, а сада је тај тренд многоструко увећан. Детроит је 1970. бројао око 2 милиона душа, док их сада тамо живи једва 670.000, а и Чикаго има 700.000 људи мање него пре педесетак година. „Ај-Ти“ менаџер и оснивач преко 20 компанија и писац исто толико књига, Џејмс Алтачер (James Altucher, 1968), управо ових дана пише о томе да је Њујорк „заувек мртав“. Егзодус свих могућих предузећа испразнио је касе неколико највећих америчких градова преко границе опоравка. Они никада више неће бити оно што су били, а највећи међу њима претвориће се у незамисливе рушевине у лаганом распадању.

Но, мада као рођени Њујорчанин Алтачер изражава жаљење због тога, он је у неку руку ипак више оптимиста: богатство које је било нагомилано, па чак и заробљено у мегалополисима управо се „распршује“ широм САД, отварајући неслућене могућности за развој привреде, културе и уметности. „Никада у историји још није било овакве ситуације и тако добре прилике за слободно предузетништво и стваралаштво“, растерећених диктата неколицине хипертрофираних центара. Време ће, наравно, показати да ли је аутор у праву, али с обзиром на то да се оно у савременим условима комуникације одвија брже него раније, на резултате промена неће се превише дуго чекати. Једно је сигурно: сурогат људског живота у стилу заробљених глодара се окончава. Преживеће и процветаће сви они који још нису заборавили шта значи имати слободан простор, дисати чист ваздух и стварати нешто на добробит свих.

Опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Spiritual guerilla, 21.8.2020)

 



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

2 replies

  1. Невероватна сличност са земљом у којој се председник поиграва са здрављем свог народа, премијер је нападно декларисани лгбт,а многи су заљубљени у своје крвне непријатеље са западне стране…

    7
    2

Оставите коментар