Светислав Пушоњић: Аутошовинизам на Куб(ат)

Поводом „твита“ Родољуба Кубата, редовног професора на Православном богословском факултету

У први мах помислих да је неки другосрбијанац и аутошовиниста, али се испоставило да је дотични професор на Богословском факултету у Београду.

Ваљало би стога да нам одговори на следеће: Пошто се читав Јерусалим дигао да разапне Христа је л՚ то значи да је, Боже опрости, понешто ипак било и до Христа?

Да ли професор Родољуб (који је именом позван да љуби род, а не његове крвнике), сматра да је Истина увек на страни Свих против Једног, чак и када ти Сви имају Јасеновац, „Олују“ и многе друге погроме на савести, због којих не да се не кају него их славе као „Дан победе и домовинске захвалности“ уз кољачке хитове Марка Перковића Томпсона?

Да ли професор Родољуб сматра да смо ми Срби веверице који после свег претрпљеног зла треба да гутамо смешне жваке о „љубави“ и довека сагињемо главу пред крвницима који су нам отели толике територије, побили и протерали људство, покрали баштину и заболи нож у леђа кад год им се пружила прилика, као пришупци свих западних освајача (Аустроугарска, Трећи рајх, НАТО)? Чему учи професор Родољуб своје студенте, будуће свештенике и вероучитеље – да је народ коме припадају претплаћен само на поругу и осуду, а Хрвати, муслимани и Шиптари само на љубав, ма колико пута издали, отимали, сатирали, прогонили, присвајали, клеветали?

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Светислава Пушоњића)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

8 replies

  1. Nova viteska disciplina:pomaganje jacem

  2. Недостаје контекст. Да ли је проф. Кубат „ничим изазван“ осетио потребу да твитне ово своје сматрање и указивање или је постојао неки повод, подстицај, неко понашање ала бубуљичаве пубертелије…и коме је твитнуо? Ако га прате његови студенти, онда је можда жаока ка њима упућена…Ништа нема „наша ствар“ од таквих реакција какве се у твиту описују, напротив…

  3. Ovo je i stari antisemitski argument. S obzirom da su Jevreji bili toliko proterivani iz raznih zemalja i ubijani, sigurno je do njih.
    Rodoljub Kubat bi mogao da nam konkretno kaže čime smo zaslužili vekovne projekte istrebljenja.
    Nije Kubat loš, svako ponekad pogreši.

  4. „Све ти је то голо, а бесно…но нека их, гори на бољег мрзи, а шат дођу до здравог разума..“- још је 4,12,1864, Јован Живковић у Загребу описао противнике српства. Мало се тога променило до данас. Само су још беснији и обеснији него што су били.

  5. Српски народ је животно угрожен. Нема времена за сентименталности и површне коментаре.

    Релевантно историјско време у коме су се „браћа“ показала ко су и какви су протекло је . Ако некоме страдање Срба од „браће“ пре Првог светског рата, за време Првог светског рата, потом за време Другог светског рата, а затим и деведесетих није довољан историјски показатељ, онда тај има проблем са здравим разумом. Дакле овде није питање да ли ће, већ само кад ће „браћа“ да понове исто што су чинили у поменутим временима. Моћна пропагандна и ратна машинерија западних центара моћи која је усмерена на потпуно уништење српскога народа и користи у ту сврху „браћу“ сигурно неће стати.

    Српски народ ако не из теорије он из искуства зна оно што многи народи не знају. Љубав је најсавршенији однос. Однос који тражи обострану жртву. Ми видесмо у оба велика рата само жртву са једне, са српске стране. Лако је употребљавати реч љубав када те она ништа не обавезује и иза ње нема жртве.

    Када би „браћу“ питали да ли би они за Србе жртвовали макар сто њихових људи (а Срби су се за њих жртвовали са око 3 милиона своје популације у великим ратовима) браћа би се само насмејала. Једна њихова жртва у њиховим умовима је већа од свих жртава српскога народа. За њих није чак ни важно каква је то њихова „жртва“. Можда је страдала убијајући Србе или друге спроводећи геноцид и крсташки рат Ватикана против Срба у 20 веку.

    Нема више српски народ времена за заваравање и реторичке игре у односу на српски опстанак. Не траже Срби да их „браћа“ воле нити да их поштују, већ да знају шта се може догодити ако поново крену да чине оно што су увек на миг западних центара моћи Србима чинили. У таквим околностима и времену живимо.

    Уз све то Србија и Црна гора и Срби у њима се налазе у аутоколонијалном ропству. То нам је свакодневно пред очима. Ваља нам се из колонијалног ропства чупати.

  6. Кубат? О чудног ли презимена!!

  7. Са свих страна Срби су окружени (опкољени) НАТО пактом, а има их и унутра. НАТО пакт нас посебно „воли“. Манимо се глупости и гледајмо своја посла.

  8. @Главни даса……Са контекстом или без њега неко ко образује и васпитава младе генерације није смео себи да дозволи такав идиотлук. Иначе одговор господина Пушоњића на његов твит ме је одушевио. Једном једином реченицом („Пошто се читав Јерусалим дигао да разапне Христа је л՚ то значи да је, Боже опрости, понешто ипак било и до Христа?“) је убијена наметнута и све присутнија теза да је немогуће да нема српске кривице ако нико од наше „бивше браће“ није у љубави са нама. Иначе, када су у питању наши односи са „бившом браћом“ лично сматрам да итекако постоји и наша кривица. Или да будем прецизнији, сматрам да смо ми једини и искључиви кривци. Зашто тако сматрам најбоље објашњава стара јеврејска пословица која каже „Превари ме једном, убио те Бог. Превари ме други пут, убио Бог и тебе и мене. Превари ме трећи пут, убио Бог само мене.“

Оставите коментар