Никола Маловић: Море на српском

Туризам је покушај сакрализације древне праксе ходочашћа

Аш баштуна и двојка шпади из шпила италијанских карти триестина (Фото: Н.М.)

Море на српском

Никад мора није било превише у књигама на српском.

Руку на срце, мора је мало и у мору свјетске књижевности.

Маре и капетан

Пожалила се Маре капетану, кад су се оно срели у староградској улици, да јој тамо неки момци стално добацују: – Маре, курво! Маре, курво!

– А ви знате, шјор капетане, стара сам жена; тим сам се занатом ја престала бавит имаће томе 40 година!

– Ех, Маре. Имаће и мени 40 година како не навигавам, ма ме народ и даље зове: шјор капетане!

Нема граница

Учили смо из СФРЈ уџбеника да се „наша земља граничи с Италијом, Аустријом, Мађарском, Бугарском, Румунијом, Грчком и Албанијом, а да нас с југа запљускује Јадранско море”.

Занимљиво: не граничимо се с морем, него нас оно, гле, запљускује.

То је есенцијално тачно, не само у појасу плиме и осеке него и тамо гдје комад обале утоне временом, или пак нестане у хипу, током каквог јаког земљотреса.

Искушеник

У тренутку када га је у манастирској цркви усред вазда блудног љета узео да искушава демон приказавши му се материјално, искушеник га је Александар одгурнуо. И погријешио.

Од тада је дуго имао руке које заударају, па се и није руковао. Држао их је у морској води у коју је, по игумановом савјету, кануо кап Богојављанске водице и мало лимуновог сока.

Данас је власник важне лекције:

С демоном нема разговора. Дистанца.

Пешкарија

Пешкарија је име за рибљи дио приморске пијаце.

Бајковит би био овај избор од 12 најквалитетнијих заливских риба: зубатац крунаш, бранцин, пагар, орада, мармора, гоф, пешешпада, лица, ража, голуб, груј, шпар.

Али се никад на некој заливској пешкарији, да се памти, није догодио у понуди речени – рибарски флеш ројал!

Имање

Кућу на мору, испред ње јахту, обилат рачун у неколико банака, може да има талентовани свак ко данас зна да ћути.

Ужанца

Ужанца је – у преводу с нулте надморске – нешто између обичаја и навике.

Ужанца је да се риба с градела, у тањиру покапа лимуновим соком.

Која кап да се исциједи и у вино.

О сољењу

Каже ми шеф кухиње ресторана „Јадран”:

„Занемаримо ли остале зачине, најтеже је солити.

„Неко воли сланије, неко не. Сланик на столу држимо, али – не зна свако ко узме да руча себи да досоли! Није навикао…

„Осим тога, постоје и јела која је забрањено солити. У бузару се, рецимо, не ставља ни зрнце, јер сву потребну со шкољке саме пусте док се отварају на ватри…”

Туристички разлози

Једни одлазе на море да би од људи побјегли у самоћу, а други пак бјеже од самоће међу приморце, и у гужву, међу све друге, једнако попризване морем.

Дефиниција туризма

Туризам је покушај сакрализације древне праксе ходочашћа.

Нова мора

„До јуче сам био жељан нових мора!” – каже ми професионални поморац чији су преци стигли у Залив 1692. и све вријеме давали Приморце од обје сорте: који хвале море пловећи, и који хвале море држећи се краја.

„Али више нисам. Google Earth открио нам се погубним за жеље. Сада видимо све; и природне атоле у облику срца, и вјештачке – у облику палме. Авантура се первертирала. Нових мора више нема за поморце. Једва да их је ту и тамо преостало за туристе.”

Плаво-бијели хумор

С петка на суботу догодила се у обалном мјесту саобраћајна несрећа. Ништа озбиљно, срећом, и без жртава. Али је свако могао да препозна како до јуче скупоцјени аутомобил младог поморског официра од тог јутра не вриједи много: закуцао се на равном путу у обални зидић, наоко из чиста мира…

О томе како се и зашто догодио удес, повела се међу мјештанима расправа. „Младост нема своје законе у памети, него у крви!” – цитирао је Андрића професор српског језика у пензији, окружен женама с борсама пуним блитве и фрешких сардуна са пјаце.

„А, што би друго било…” – проспекулисао је најбољи карташ у мјесту. „Петак вече, лудовало се, и попило! Враћали су се аутом из Котора. И сад: да она није имала у руци аша баштуна*, а он да у руци током вожње није имао двојку шпади* – до ове несреће не би ни дошло!”

(*Баштуни, шпаде, купе и динари су боје у играма италијанским картама.)

Porto Montemauro

– ?

– 1001 за ноћ. Па ради са мном шта хоћеш.

– OК.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Печат, 23. 7. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

Оставите коментар