ММФ: Привредни пад Србије за сада три одсто

Пројекција ММФ-а за сада изгледа реална, али да се повећавају ризици и да не буде остварена, оценио економиста Милојко Арсић

Фото: А. Васиљевић

Међународни монетарни фонд (ММФ) остао је при својој процени из пролећа ове године по којој ће привредни пад Србије износити три одсто. То јесте минус, али је утешно што ова међународна финансијска институција, с којом тренутно имамо аранжман популарно назван „чуваркућа”, није додатно снизила прогнозу кретања привреде. Штавише, Србија је једина земља којој ММФ није смањио прогнозу, изјавио је председник Александар Вучић и додао да то значи да су јавне финансије под контролом. Једина земља којој нису променили пројекцију, с минус три, јесте Србија. Нису нам спуштали прогнозу, значи да смо одличне мере предузели. Представници ММФ-а су нам „дискретно” рекли да би се можда сагласили и с нашом повољнијом проценом, али да није добро да Србија „штрчи”, рекао је Вучић. То говори да су јавне финансије стабилне, јавни дуг под контролом, да могу да се исплаћују плате и пензије.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да пројекција ММФ-а за сада изгледа реална, али да се повећавају ризици и да не буде остварена. Разлог је то што се погоршава епидемиолошка ситуација услед чега држава предузима мере ограничавања које се могу одразити на привреду. Конкретно, због нових мера можда неће бити туризма унутар граница Србије овог лета, а видимо да се ограничава и рад угоститељских објеката. Сем тога, када се неизвесност повећава, људи троше само за оно најосновније па зато губе послове они који производе неегзистенцијалне ствари.

„Мањи пад БДП-а који се нама прогнозира у односу на друге последица је структуре наше привреде, а не бољих економских мера. Ми производимо егзистенцијалне ствари које морају да се купују, велико нам је учешће пољопривреде и прехрамбене индустрије. Мало нам је учешће производње трајних потрошних добара као што су апарати, аутомобили, намештај, као и капиталних, а то су машине. Трећи разлог је мало учешће туризма у БДП-у. У случају Немачке ситуација је обрнута. Зато мањи пад БДП-а имају мање развијене земље. Слично је било 2009. године у првој години светске економске кризе, када је немачка привреда имала пад од пет одсто, а ми 2,7 одсто”, каже наш саговорник.

Овај економиста сматра да није добро што држава није предвидела даљу помоћ привреди, јер се зато може суочити са већим падом БДП-а у остатку године, као и стечајевима предузећа и већом незапосленошћу. Зато не искључује могућност да држава ипак реагује и то селективном помоћи за најугроженије делове привреде. Да онима који, на пример, имају пад прихода од 20 до 30 одсто одложи плаћање пореских обавеза.

„Држава је мере помоћи привреди дизајнирала очекујући, по изјавама епидемиолога, да ће епидемија вируса бити окончана у јуну. Није рачунала на продужење епидемије и зато је претерано трошила. Било је непотребно да свим пунолетним грађанима да по 100 евра. Део те суме, или половина, могао је да се да најсиромашнијима, а са 300 милиона евра је могло додатно да се помогне привреди. Укратко, та мера је била неселективна и издашна и држава се понашала као пијани сиромах”, сматра Арсић.

Економиста Љубомир Маџар каже да су ММФ и Светска банка пуно грешили у прогнозама у прошлости, а после су писали анализе и студије о томе где су погрешили. Ко буде довољно дуго живео видеће да ли су се и ове обистиниле.

„Ситуација је таква да ни бог, а камоли ММФ, не може поуздано да предвиди шта ће бити. Јер, не знамо да ли ће бити другог, трећег таласа вируса, када ће бити вакцина. Зато је неизвесност велика. Сврха свих тих прогноза није да се наговести будућност него да се улије оптимизам пословном свету и зато на њима не треба темељити економско-политичке одлуке”, сматра овај професор Економског факултета у пензији.

Што се тиче изјаве председника државе да привреда не може да очекује даљу помоћ, Маџар каже да га то не изненађује јер буџет није богат, а потрошња на три минималца радницима, 100 евра пунолетнима до померања наплате пореских обавеза, већ је била велика. Последично, нарасло је и укупно задужење државе.

И из угла привреде сматрају да постоје ризици да прогноза ММФ-а не буде остварена. Небојша Атанацковић из Уније послодаваца каже ће тражити од државе да настави да помаже привреди и то селективно за оне који су у значајније лошијој позицији него у јулу претходне године. Запосленима у тим фирмама треба наставити с исплатом минималне зараде, јер у противном следе отпуштања, а све то води порасту незапослености.

И Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку сматра да држава треба селективно да помогне најугроженијим секторима привреде како би се одржала запосленост и пословање. Мораторијум је истекао, кредити морају да се плаћају, порези и доприноси јесу одложени за следећу годину, али он сматра да држава треба то некима да отпише да би у наредну годину ушли мање оптерећени. Јер пословне вести не охрабрују зато што је тражња из ЕУ и даље смањена.

Јована Рабреновић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 4. 7. 2020)

Прочитајте још



Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s