Србија: Извоз пао за 20 одсто, у марту нестало 11.000 радних места

За време ванредног стања од 15. марта до 15. априла извоз пао за преко 20 одсто, а у марту било мање 11.147 радника него у фебруару

Фото: Pixabay

Нова економија: Од увођења ванредног стања извоз Србије пао за 20 одсто

Највећи појединачни извозник била је ХБИС Група (Железара Смедерево), а роба која је остварила највећу вредност у извозу је кукуруз – а вредност извоза ове житарице премашила је 57 милиона евра

Домаће компаније су за месец дана ванредног стања, од 15. марта до 15. априла, извезле робу у вредности од 882,2 милиона евра, показују подаци Управе царина у које је агенција Танјуг имала увид.

То представља пад од преко 20 одсто, обзиром да је 2019. године у истом периоду укупан извоз износио 1,14 милијарди евра.

Највећи појединачни извозник била је ХБИС Група (Железара Смедерево), чији извоз је у месец дана вредео око 42,6 милиона евра, а следе компаније Грундфос са нешто више од 17,6 милиона евра извезене робе и Тетра Пак са 17,3 милиона евра.

Роба која је остварила највећу вредност у извозу је кукуруз, а вредност извоза ове житарице премашила је 57 милиона евра.

На листи испод кукуруза је прерађено воће, затим посебни производи од гвожђа, хартија, картон и електрична енергија коју смо извезли за 17,5 милиона евра.

Земље дестинације домаће робе најчешће су биле Немачка, Босна и Херцеговина, Румунија, Русија и Италија, додаје Танјуг.

(Нова економија, 29. 4. 2020)

Данас: У марту нестало 11.000 радних места

У фебруару у односу на јануар било 3.497 мање запослених а у марту већ, у односу на претходни месец, 11.147 радника мање

Фото: ФоНет/АП

У првом кварталу ове године број запослених у Србији износио је 2.186.834, што је пад од 15.801 радника у односу на просек четвртог тромесечја прошле године, објавио је Републички завод за статистику.

Међутим, када се упореде подаци из децембра прошле и марта ове године, пад је још драстичнији и износи 32.176 људи мање који данас имају посао. Највеће смањење догодило се у јануару, јер је тада у односу на децембар било упослено за 17.532 радника мање.

Слично је било и годину дана раније, када је у јануару без посла остало скоро 25.000 људи. Међутим, за разлику од прошле године када се крива вратила већ током фебруара и марта, ове године је она наставила опадајући тренд.

Тако је у фебруару у односу на јануар било 3.497 мање запослених а у марту већ, у односу на претходни месец, чак 11.147 радника мање. То је први март бар пет година уназад у коме је забележен пад запослености, а прави удар због затварања економије услед епидемије очекује се тек у априлу.

– Када се посматра пад броја запослених у јануару ове у односу на децембар претходне године, то је вероватно сезонски ефекат. У том делу године смањују се послови, посебно у пољопривреди, грађевинарству, па та сезонска кретања треба искључити када се посматрају трендови. Верујем да се ни сада утицај кризе још није испољио до краја марта, епидемија је започела средином месеца и до краја тог периода мали је број људи изгубило посао. Постоји правилност да раст незапослености касни за падом привредне активности. Прво падне привредна активност, а тек потом и запосленост и обрнуто, привреда почне да се „подиже“ али се запосленост и даље смањује. То је процес који дуже траје па и када се криза оконча, треба рачунати да се то бар наредних годину дана неће одразити на стопу запослености – каже за Данас Милојко Арсић, професор Економског факултета.

Како додаје, привредници су до сада вероватно и избегавали да деле отказе, али већ за месец, два видеће да многи послови не могу да се обављају, или бар не у мери у којој су раније, тако да ће до смањења броја радника доћи мало касније али ће период повратка трајати знатно дуже.

Иначе, према подацима РЗС, највећи пад забележен је у сектору предузетника, чак више од 10.000 у просеку док је упола мање људи без посла остало у фирмама. Занимљива је и статистика по делатностима, па је тако према кварталним подацима администрација смањена за више од 6.000 службеника, здравство и социјална заштита за око 5.000, стручне и научне делатности за више од 4.000 колико и трговина на велико. Приметнији раст запослених имало је рударство, више од 2.000, док је у осталим областима број радника увећан за мање од хиљаду.

М. Н. Стевановић

(Данас, 30. 4. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

2 replies

  1. Ма ви немате појма! Раст БДП у прва три месеца је био већи од 5%, НАЈВЕЋИ У ЕВРОПИ, понављајте то док не упамтите. Јер тих 11.000 на улици је, уствари, 12.000 новозапослених, рачунајући и још 13.000 нових радних места која чекају да буду попуњена.
    И да, умало не заборавих, свако одлагање избора би било противуставно и противзаконско, а предлози тзв. опозиције воде у чисту диктатуру. Власт у Србији неће дозволити увођење диктатуре. Она ће, ако затреба, позвати све грађане Србије да је одбране од зле и мрске опозиције. Јер, све што је власт до сада радила, радила је по Закону и Уставу, а све ће то потврдити и Уставни суд, наша дика и понос, величанствени државни орган састављен од неуморних прегалаца и ударника, врхунских стручњака и високоморалних личности који никада, никада за оно што не раде не би прихватили плату од 1.000 евра, јер, шта ће им то, довољна им је два или три-четири пута већа..

  2. Леоне
    па зар ниј Вучић „врховни суд“, „врхунски стручњак“ за све?
    Зар није он супер рачунар који је израчунао број “ новозапослених“,“радних места“,“раста БДП“?
    Зар није он заштитиник који неће „дозволити увођење диктатуре“, зар он није и „опозиција“ јер је највећи и најбољи критичар самога себе?!
    И зар нам он у својој бескрајној милости и мудрости неће опростити грех што смо се родили и што нам треба толико дуго да схватимо да треба љубити земљу коју су такла његова стопала?!?
    У ствари већ неко време сумњам да ће нам на Пинку објавити да други долазак Христа је ОН !!!

Оставите коментар