Драгослав Пакић: Во времја Градишке Старе, брижних мајки и мириса грожђа у НДХ

„Ех, кад би се време Градишке, брижних мајки и мириса грожђа могли вратити“ – могао би неко злонамеран помислити да је порука филма. И, наравно, не би био у праву

Мајке и деца затворени у кули логора Стара Градишка (Извор: Википедија)

Гледао Данину Диану. Обе Будисављевић.

Видео да су Хрвати нека фина господа.

У Загребу су се нацисти осећали као код своје куће. Тако су и дочекани. Са уздигнутом руком и уздигнутим челом. Као што се и дочекује сваки прави ослободилац.

Изузев српског. Који је окупатор.

Цвеће се није видело јер је филм у црно-белој техници па би трошак био неоправдан.

Била и нека деца. Неки критичари сматрају и она неоправдано.

Нису се видела лица оних који су децу довели у Градишку и којим поводом. Ваљда да Европа не би у таквим лицима донекле препознала и своје.

Мирјана Карановић је први пут подбацила што и није чудо. Морала је, доказујући свој професионални однос према послу којим се бави, да изговори неколико неутралних речи о православцима и православљу.

Права је штета што је монтажа морала да исече монолог једног другог српског глумца на привременом раду у еУ Хрватској па је морао да га изговори на једном другом месту. А монолог је лепо припремио:

„Мржња и простаклук су најупечатљивији знаци препознавања и припадности овом режиму.

– Ниједна одлука ове власти ме не изненађује. Изненађивало ме је на почетку очекивање појединих на први поглед разумних људи да ова власт ишта добро и паметно може направити. Сада се само као код тектонских поремећаја у хорор филмовима десило да све караконџуле и авети прошлости изађу на светлост у свој својој наказности.

Андрић је негде записао да би људи умрли од страха кад би само знали колико мало памети влада и управља светом. А био је на извору. Видео је.

Мислим да свака власт одлучује искључиво о судбинама својих послушника. Њихове судбине, јер су узели нешто што им не припада и раде оно што не умеју, директно су везане за милост њиховог вође.

– Плашим се револуције због многих невиних жртава.

Делује нестварно да су на политичкој и јавној сцени тридесет година коловође рата и ратни злочинци, корумпиране патриоте и патолошки лажови.

Моја деца и њихови пријатељи ће стварати ипак свет другачији од овог“.

Остало је донекле нејасно да ли се монолог односио на усташе јер их у филму нико није видео. А да јесте могло би се претпоставити да би аплауз у Пулској арени био још громогласнији.

Илустрација: Telegraf/Profimedia/Zuma Press/Youtube/hulahop films

Дирљива је била и исповест оновременог десетогодишњег дечака удељеног хрватској породици у коме, и после седамдесет година, живи лепа успомена на нежну материнску љубав друге мајке, њене погаче са орасима и мириса грожђа из њеног винограда какав још никада, иако је и сам гајио винограде, није могао осетити.

„Ех, кад би се време Градишке, брижних мајки и мириса грожђа могли вратити“ – могао би неко злонамеран помислити да је порука филма.

И, наравно, не би био у праву.



Категорије:Противу дезинформација

Ознаке:, , , , , , ,

8 replies

  1. … и извештај С(*)ања ствари о овом (не)свакидашњем догађају.

    Свиђа ми се

  2. Хрватски крвави злочини, кроз хрватска уста и очи.
    Са Србијом и Словенијом у копродукцији.
    Срамота на крви и мучеништву невиних Срба… опет.
    Неоплакана и заборављена од својих, мученичка Србијо, докле ће те сви хибриди Шугославије газити?
    И колико то пута, треба поново да те убијају?

    Свиђа ми се

  3. Дијана Будисављевић је „спашавала“ србску децу на начин да их је одводила на усвајање католичким породицама.
    Само, питање је дали је тај цео циркус, био у ствари само исцениран усташки план.
    Да би се тим путем спровело већ планирано покатоличавање, једног дела Срба, а не да је било оно што се говори да је било то дело „хуманости“.

    Свиђа ми се

  4. Геноцидни хрватски усташки план према Србима дефинисан је начелом министра Будака „трећину побити, трећину превести у римску католичку веру, трећину протерати“.

    Што се пак тиче спашавање српске деце у хрватским усташким логорима у овом контексту цитирали бисмо чланак партизанског дисидента, инжењера Стеве Косановића – Јабучара, заменика комесара Групе кордунашких партизанских одреда у току Другог св. рата, до 1944. године. Косановићев чланак је објављен под насловом “На конференцији са Бакарићем” и он најбоље одсликава све заблуде о хрватској усташкој хуманисткињи, које извесни „Срби“ паписти гаје према контроверзној Павелићевој активисткињи Диани Будисављевић, коју нису погађале хрватске усташке „Одредбе“ и њеном супругу, тобожњем „Србину“ Јулију Будисављевићу, јер уносе пометњу у ово врло осетљиво питање. Међутим, у Косановићевом чланку, између осталог, стоји:

    “Половином јуна 1943, позва ме Владимир Бакарић на разговор. Он је тада био политички комесар за Хрватсаку а штаб му је био у Крбавици, Лика. У позиву је такођер стајало да предам дужност политичког комесара батаљона Кордунском одреду јер ће ми Главни штаб додијелити нову дужност…

    У односу на српски народ Бакарић је једини од хрватских комуниста који је јавно признао Србима њихов главни и најважнији удео у Н.О.Б., можда то није ни могао да избјегне, јер драма српског народа одигравала се пред његовим очима. Остали чланови Штаба и Централног комитета Хрватске омаловажавали су овај утјецај Срба ради тога јер су скоро сви били провејани клицом шовинизма. Бригаде, дивизије и корпуси носили су само хрватска имена, ма да су их, већину, сачињавали Срби. Крајем 1942, насловна страна Борбе пише: ‘Хрватска бригада ослободила српску дијецу’. Радило се о IV Кордунској бригади у којој је било поред 1200 Срба свега десетак Хрвата. Та сирота дијеца, о којој је Борба писала, одведена су са Козаре у један католички самостан у Јастребарско. Покојни Миле Мартиновић, комесар те бригаде, причао ми је: ‘Кад сам пребројао дијецу и постројио да се крећу у средини бригаде, како би што боље били заштићени, један дечкић од десетак година ухвати ме за руку и рече, ‘Чико, нисмо сви овдје који смо дошли са Козаре’, – Гдје су остали?’, запита Миле, уплашено дијете. ‘Ту доле, у врту, има пет закопаних које су ‘сестре’ убиле. Хоћете ли их чико, откопати? Ми ћемо, их носити јер су из нашег села. Мајке су нам рекле да се ни мртви не раздвајамо’…“ (Види: Стево Косановић, На конференцији са Бакарићем, „Наша реч“, Јануар 1974, бр. 251, London, Great Britain).

    Такође, веома је жалосно констатовати извесне заблуде, које гаје извесни „Срби“ и извесни свештеници Српске православне цркве према идолатриској, езотериској, окултној и темпларској римској католичкој корпорацији са седиштем у Ватикану.
    У овом контексту поменули бисмо контроверзног владику Дионисија Миливојевића, који је стао у одбрану Павелићевог викара Алојзија Степинца у току 1946. године. Да је владика Дионисије Миливојевић стао у одбрану Степинца од нарочитог значаја је његов интервју ( Види: Anthony Henry, Foreign Editor, The Standard, Dublin, …), који је дао питзбуршком католичком листу:

    „Овај судски процес је припремљен на политичкој сфери. То је намера да се одвоји католичка црква у Хрватској од свог руководства у Ватикану. Тито је отворено изјавио ову намеру. Стратегија која изричито долази од Кремља у Русији, јесте да уништи вођство религије. Треба напоменути да отпор на атеизам је јачи када има инострану подршку. То мислим на Папу…

    Ја видим само мучеништво надбискупа Степинца ако пресуда Титовог суда – 16 година присилног рада уследи. Боже помози му да одржи свој дух на висини и да истраје, како би кроз његову храброст хришћанство могло да победи.

    Владика Дионисије Миливојевић, представник Српске Православне Цркве у Сједињеним америчким Државама и Канади, 25 октобра 1946.” – „This trial was prepared in the political sphere. It was for the purpose of dividing the Catholic Church in Croatia from its leadership at the Vatican. Tito has openly expressed this purpose. The strategy, which comes definitely from the Kremlin in Russia, is to break down the leadership of religion. It should be noted that opposition to atheism is stronger when there is an outside leadership. I refer to the Pope…

    I see only martyrdom for Archbishop Stepinac if the sentence of the Tito Court- 16 years at hard labor – is carried out out. My God help him to keep his spirit high and to endure, that through his courage Christianity may win.

    Bishop Dinonisije Milivojevich, Head of the Serb Orthodox Church in the United States and Canada, October 25, 1946.” (Види: Anthony Henry Count O’Brien of Thomond, Archbishop Stepinac – The man and his case, The Newman Bookshop, Westminister, Md., 1947, стр. 81 – 82; Editorial Staff, „THE PITTSBURGH CATHOLIC NEWSPAPER“, October 31, 1946, стр. 8).

    Свиђа ми се

  5. Освестите се људи – поручује нам Пакић – Хрватица снимила филм о Хрватици која је спасавала Српчад од усташких злочинаца ? И хрватска публика у Хрватској стајала и тапшала филму осам минута ? Диана је сигурно радила за усташе, додају @Јуродив и @Буковић.
    Ево једног одмереног и другачијег погледа на Јасеновац и филм “Дневник Диане Бидисављевић” :
    https://www.danas.rs/nedelja/jasenovac-2020-sveden-u-gestu-smeran-u-secanju/
    Дана Будисављевић је овај филм правила скоро искључиво на основу Дианиног дневника. За оне који нису видели филм, ево дневника :
    https://core.ac.uk/download/pdf/14425336.pdf

    Свиђа ми се

  6. @Деда Ђоле, @Деда, @Старац, @Пастир, @Тата

    На СС-у још није објављен текст у вези са државним усташким геноцидом над српским народом, децом, женама и надасве цивилима, а да тип који се потписује са неколико псеудонима није огласио своје симпатије према монструозним извршитељима. Овога пута, мета његовог аплауза је Д.Б. која је била посленик на последњој трећини државне политике коју је формулосао М.Будак — трећину Срба поримокатоличити. Ову чињеницу, тј улогу Д.Б., неће прихватити или као такву препознати само србо-мрзитељи, непријатељи истине, злонамерни или историјски неписмени. Рекло би се да несретник који се скрива иза пола туцета псеудонима још није свестан да се и њему приближава тренутак истине — кад ће јасеновачке мученике погледати лицем у лице. Али, биће јаук и шкргут зуба од тренутка кад схвати да га од тих анђела дели бездана и кад почне да се око њега шири неподношљиви смрад злочиначких душа, оних које је сам, тако глупо и лакомислено, изабрао за своје сапутнике кроз вечност.

    Свиђа ми се

  7. Ево још једног мишљења о Диани :

    Радош Љушић : Спасавајући српску децу, Диана Будисављевић је урадила више за српство од српске и југословенске државе и свих Срба :

    https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/sava-reka-srpskih-zrtava-iz-jasenovca/

    Свиђа ми се

  8. @Деда Ђоле

    Ево још једног мишљења о твојим фаворитима а тиме и о теби:

    СИНУ ТИСУЋЉЕТНЕ КУЛТУРЕ

    Ти не знаде мрети крај сломљеног мача,
    На пољима родним, бранећи их часно
    Китио си цвећем сваког освајача,
    Певајућ’ му химне, бестидно и гласно.

    Слободу си вечно, закржљала раcо,
    Чек’о да донесу туђи бајонети,
    По горама својим туђа стада пас’о,
    Јер достојно не знаш за Слободу мрети.

    Покажи ми редом Витезе твог рода,
    Што балчаком с руку сломише ти ланце,
    Где је Карађорђе твојега народа,
    Покажи ми твоје термопилске кланце.

    С туђинском си камом пузио по блату,
    С крволоштвом звера, погане хијене,
    Да би мучки удар с леђа дао Брату,
    И убио пород у утроби жене.

    Још безбројна гробља затравио ниси,
    А крваву каму у њедрима скриваш,
    Са вешала старих нови коноп виси,
    У сумраку ума новог газду сниваш.

    Бранио си земљу од нејачи наше,
    Из колевке пио крв невине деце,
    Под знамење срама уз име усташе,
    Ставио си Христа, Слободу и Свеце.

    У безумљу гледаш ко ће нове каме,
    Оштрије и љуће опет да ти скује,
    Чију ли ћеш пушку обесит’ о раме,
    Ко најбоље уме да ти командује.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s