Зоран Радовановић: Епидемиолози знају да уз ограничење кретања иду интензивна тестирања – али је оскудица тестова

Четири епидемиолога (Тиодоровић, Кон, Петровић, Кисић) компетентни су стручњаци. Извесно је да им се желудац окретао кад су видели како се карантини претварају у расаднике заражавања

Зоран Радовановић (Фото: Данас)

Симпатична су ми учестала јављања мог нишког колеге С. Живића, мада бих му, да се знамо, саветовао да избегава натегнуту претенциозност пречестим позивањем на античке и друге мудре главе, као и да се клони искључивости заснованих на неумереним уопштавањима.

То би му помогло да схвати да „велики Карл Јасперс“, када тврди да „медицина уопште није наука“, мисли на практичну, а не на базичну медицину. Схватио би и да не треба буквално да тумачи, уз генерализовање кроз време и простор, Питагорино одустајање од медицине зато што „чула не вреде и да је све у мислима“. Данас бар неки лекари (охрабрићу Сашу Живића: па и Срби) мисле.

Посебно је спорно кад мој колега зађе у област којом недовољно влада. Прво, нити је „од САРС-а (corona related virus)“ умро „огроман број људи“ (у целом свету је било мање од 8000 жртава), нити се то десило „пре 10 година“ (САРС је нестао још 2003).

Друго, Живића импресионира број умрлих „from the 2009 H1N1 virus infection“. Ствар је у томе да од сезонског грипа годишње често умре исти или чак већи број људи, али да је пандемија 2009/10. године значајна по томе су, уместо мање од једне петине, четири петине жртава чиниле млађе особе.

Треће, он дословно преузима и у погрешан контекст ставља податак „како ми имамо смртност 2,7%, … а Хрватска само 0,7%“. И епидемиолози помињу исте те стопе, али не да би показали стварне разлике у ризику оболелих да умру, већ у обухвату тестирања (именилац је већи, а проценат мањи када се располаже довољним залихама тестова).

Оставићемо сад по страни лов на фактографске грешке, па прећи на следећи цитат: „И шта на то каже струка – шта кажу наши столетни епидемиолози који за силне године нису успели да ишколују наследнике доводећи свој кредибилитет у питање? Да имају наследнике лепо би могли да уживају у чарима забране кретања или куповине у цик зоре, овако се сваки дан морају знојити под светлима рефлектора…“

Живић тако отвара низ питања. Који се то све „наши столетни епидемиолози … морају знојити под светлима рефлектора“ када се појављује само један припадник „старе гарде“? Да ли је политички коректно тражити да се не оглашава „старац Фочо од стотину љета“? Није ли дрско и неодговорно оспоравати кредибилитет старијег колеге због наводно неодшколованих наследника, а без икаквог увида у чињенице?

Ближим се свом 80. рођендану и, кад подвучем црту, највећим професионалним успехом сматрам усађивање модерне епидемиологије у ово тло. Још као асистент сам се пре више од 40 година, потпуно усамљен, борио против владајуће, ригидне и анахроне совјетске епидемиолошке школе, припремио уџбенике, образовао кадрове и увео публиковање у страним часописима као стандард.

Аутодидакт сам, нисам имао ментора за своју докторску дисертацију, а четири моја докторанда постали су редовни професори. Поносан сам што су ме наследници превазишли и створили сопствену међународну репутацију.

Тренутак је да их браним. Четири епидемиолога у Кризном штабу (Тиодоровић, Кон, Петровић, Кисић, поређани по узрасту) компетентни су стручњаци и обављају пресудно важан посао.

Неке њихове изјаве, истргнуте из контекста, могу да звуче сервилно, али то није разлог да у њима видимо слуге режима. Да ли су због гадљивости према власти могли да одбију сарадњу (и сâм сам имао такву дилему)?

Та четири одважна мускетара направила су и по неку грешку (то је људски), али нису одговорна за пропусте који нам највише боду очи. Знају они добро да ограничење кретања мора да иде с интензивним тестирањем, али су избор испитаника морали да прилагоде оскудици тестова. Извесно је да им се желудац окретао кад су видели како се карантини претварају у расаднике заражавања.

Мора да их је болео и хаос са неправовременим саопштавањем резултата.

Нису епидемиолози хероји зато што сузбијају епидемију (то им је посао), већ што раде у условима скоро до непостојања разорених институција. На томе им свака част!

Наслов и oпрема: Стање ствари

Аутор је епидемиолог, пензионисани професор Медицинског факултета

(Данас, 7. 4. 2020)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , ,

3 replies

  1. Pisac teksta je čuven po tvrdnji da osiromašeni uranijum ne podstiče razvoj raka kod ljudi. Dotični takođe smatra da u Srbiji nije došlo do porasta broja obolelih od raka nakon NATO „humanitarnog“ bombardovanja.

    Свиђа ми се

  2. Макар у ограничавању не оскудевамо, поручи утешно доктор Радовановић.

    П. С. Председник каже да имамо капацитета за 2500 до 3000 тестова дневно али да нема довољно случајева са симптомима. Разуме се, не долази у обзир да копирамо искуства релативно успешних земаља и да тестирамо и људе без симптома који би могли бити заражени па и случајни узорак, ако су нам наши далекоисточни пријатељи посудили тестове.

    Свиђа ми се

  3. Епидемиологија је научна дисциплина која проучава распрострањеност и ширење болести у одређеној популацији. Епидемиологија се заснива на сазнањима медицине, социологије, психологије и демографије. (Википедија)

    Сваки епидемиолог (укључујући горепоменуте, горе потписаног па и горе полемисаног који је „само“ лекар) управо има јединствену прилику да буде херој.
    На жалост и упркос очигледних социолошких, психолошких и демографских (?!?) знања – одлучили су да буду инструменти.

    Зато ће сад сви који „положе“ тест ићи у Карантин. Тако ћемо коначно испунити квоту људи са симптомима и већ једном ући у дуго очекивани експоненцијално раст.

    Не сме се дозволити да све прође тек тако. А Васкрс – никако.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s