Свештеник Ненад Илић: Немојмо као Црква да се брукамо

Поведимо свакога кога можемо кроз овај посебни Велики пост до Васкрса. Ето подвига који смо чекали

Извор: Православие.ру

Са озбиљних научних адреса стижу вести да ће ускоро ући у употребу лекови за сузбијање овог вируса.

Наука ће урадити свој део посла.

Немојмо ми као Црква да се брукамо, уместо да људима помогнемо да не упадају у панику и страх од смрти. Поведимо свакога кога можемо кроз овај посебни Велики пост до Васкрса. Ето подвига који смо чекали. J

И наравно, поштујмо мере које власти прописују али не по цену угрожавања Тајне и допуштања страху да се шири.

Свака позиција са које одступимо, биће после овог хаоса испуњена нечим што нам се вероватно неће свиђати.

Некаквом идеологијом.

Јер наука и вера ни не могу бити у сукобу. Нису им исте ни области бављења ни ингеренције, ни „нивои игре“.

А идеологија се увек бори против вере.

Ако треба и да претрпимо неке нападе као последицу опште панике – претрпећемо и то. J

Наслов и oпрема: Стање ствари

(Фејсбук страница свештеника Ненада Илића)



Categories: Преносимо

Tags: , ,

2 replies

  1. Зар се не брукамо као Црква уколико пројављујемо непослушност?

    Или смо сви веће памети и вере од Патријарха?

    Да можда немамо исту одговорност пред Богом и народом као Патријарх?

    Или трпимо већи притисак непријатеља Цркве и народа него он?

    Ваљало би без страха, без панике, са много расуђивања а без осуђивања — није ли средина Великог Поста?

    Када је Христос у срцу, молитва на уснама, а рука испружена у помоћ ближњем ту нема ни страха ни панике.

    Ова наизглед непогода као да је од Бога дана — да смањимо непрекидни немир непотребног тумарања тамо-вамо без циља и смисла а по мери привезаности за овосветско и материјално.

    По промислу Господњем свет има прилику да се, макар привремено, преобрази не у ”глобално село бесомучне материјалистичке потрошње” него у планетарну аскетско-молитвену заједницу оних којима је путеводитељ духовни закон Спасења.

    Ево нам свима прилике да се повучемо привремено у ”унутрашњу клијет” своје душе и у посту, молитви (молећи се и за душе новоупокојених) и добродетељи дочекамо светли дан Васкрсења Спасовог.

    И радујмо се, јер Христос Воскресе! Ваистину Воскресе!

Оставите коментар