Дејан Мировић: Атентат на Даку Давидовића и ћутање Београда

Необично ћутање званичног Београда поводом атентата на Давидовића се не може објаснити правним, политичким или медијским разлозима

Дака Давидовић и владика Јоаникије (Извор: ИН4С)

Миодраг Дака Давидовић је један од највећих ктитора СПЦ. Како грчко порекло речи ктитор показује, Дака је наставио, иако је физичко лице, традицију која је из Византије преузета од стране српских и бугарских средњовековних владара (актуелни српски и црногорски председник нису подигли ниједну цркву колико је познато). Подигао је манастир Светог Саве у околини Никшића, обновио бројне манастире у Црној Гори. Због таквог добротворног и племенитог рада одликован је више пута од стране патријарха Иринеја и митрополита Амфилохија.

Дака је имао велику улогу и у отварању Српске куће у Подгорици на којој, иначе, стоји табла захвалности Александру Вучићу и чијем је отварању присуствовао генерални секретар председника Србије Селаковић. Дакле, Давидовић је човек веома близак СПЦ, црногорској опозицији и српским властима. Колико је познато према њему непријатељство годинама показује само Ђукановићева власт у Подгорици. На таквог угледног човека је покушан атентат у центру Београда у првој половини децембра 2019. у елитном хотелу Краун плаза.

На Даку је пуцано из снајпера и само га је срећа или виша сила спасила од смрти јер га је метак погодио у руку. Поред Давидовића је био угледни епископ Јоаникије. Ништа слично се није десило у Београду у задњих 30 година, односно никада један епископ није био тако близу смрти. Атентат је покушан само неколико дана уочи усвајања Закона о слободи вјероисповјести и почетка литија које Дака јавно подржава и које предводи епископ Јоаникије.

Професор Дејан Мировић (Фото: Печат)

Са друге стране, српске власти упадљиво ћуте већ скоро три месеца о том атентату. Српски председник је у међувремену, у јануару и фебруару 2020, коментарисао на пример повлачење истраге од стране тужилаштва у случају извесног Филипа Кораћа кога је назвао нарко-дилером и организатором убистава. Коментарисао је тим поводом и случај извесног Космајца (који је у међувремену пуштен из затвора) за кога тврди да је регионални нарко-дилер. Коначно, председник Србије се изјаснио и поводом суђења за убиство анонимног бизнисмена у Србији и атентата на иранског генерала Сулејманија извршеног неколико хиљада километара далеко од Београда.

Не улазећи у биће кривичног дела, јер то је посао МУП, може се закључити следеће. Необично ћутање званичног Београда поводом атентата на Давидовића се не може објаснити правним, политичким или медијским разлозима. Дака сигурно није противник српских власти нити безначајан човек за коментарисање од стране власти која се оглашава скоро свакодневно у вези са много мање важним догађајима.

Део наслова и опрема: Стање ствари

(ИН4С, 7. 3. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , , ,

1 reply

  1. Предлажем да се Београђани иселе у бели свет или врате на село, а Срби из ЦГ доселе у БГ.
    Тако ће Милу све бити по вољи, а митрополита Амфилохија прогласити за патријарха.
    Све док се то не деси, Београд ће бити крив и што је још жив.

Оставите коментар