Не треба заборавити и да је ово последња година владавине Ангеле Меркел, где она мора да покаже врхунац свог утицаја, закључује бивши дипломата Зоран Миливојевић
Бојко Борисов, Хашим Тачи, Ангела Меркел и Александар Вучић, у позадини Еди Рама: Самит у Софији 2018. (Фото: Танјуг/Dimitrije Goll)
Позив Аљбину Куртију, новом премијеру привремених институција Косова, из Берлина, да посети Немачку, али и најављени састанак немачке канцеларке Ангеле Меркел са српским председником Александром Вучићем сугеришу да Немачка неће тако лако препустити Америци да преузме вођење решења питања око Косова.
Да ли Берлин овим позивима покушава да претекне већ активирану америчку политику око решавања косовског питања?
Немачка не да Америци преговоре
Зоран Миливојевић, бивши дипломата, слаже се са тезом да овим потезом Немачка показује намеру да се активно укључи у решавање косовског чвора и да именује свог специјалног изасланик за ове преговоре.
„Сасвим је јасно да Немачка жели да се укључи у процес и да не жели да у име и за рачун европских, али пре свега немачких интереса, препусти Американцима да то раде“, наводи Миливојевић.
Миливојевић напомиње да постоји велика разлика између америчког и немачког приступа за решење овог питања.
Различити приступ Берлина и Вашингтона
„Амерички приступ је прагматичнији и ослања се на оно што може да се постигне, без обзира на крајњи резултат у овом тренутку, док је Немачки приступ на линији већ познатог тврдог става, а то је – признавање реалности у садашњим оквирима, што значи – Србија без Косова и Метохије и у постојећим границама“, објашњава наш саговорник.
По његовом мишљењу јасно је да Немачка жели да искористи своју позицију и да жури да претекне Американце, који постижу поене са најавом могућег отварања ваздушног и железничког саобраћаја између Београда и Приштине. Берлин хоће да наметне платформу за решавање косовског чвора.
„Немачка на тај начин даје до знања Америци да је то ипак европско питање и да њена надлежност има два циља: прво да заштити интересе ЕУ у функцији нове геополитике Европе која жели да овај простор привуче у своју орбиту. Други мотив Немачке је њен специфичан, да кажем, историјско-геостратешки интерес. Она овај простор види под својом сфером утицаја, и то не жели да испусти“, напомиње он.
Последња шанса за Меркел
Оно што је интересантно у целој причи, додаје наш саговорник, јесте контекст у коме се све ово одвија, а то је покушај сузбијања америчког утицаја, али и да се искористи чињеница да ће Немачка у другој половини године преузети председавање ЕУ.
„То даје могућност да се у дијалогу за време њиховог председавања нешто оствари. А не треба заборавити и да је ово последња година владавине Ангеле Меркел, где она мора да покаже врхунац свог утицаја“, закључује Миливојевић.
Српски председник Александар Вучић је, уочи пута за Берлин, најавио да тамо иде да разговара о методологији разговора о решавању косовског питања и подвукао да нико не може да смисли план који каже – „узми или остави“.
Бранкица Ристић
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Занимљив чланак Спутњика, када то не би био сајт близак Руској Федерацији. У чланку се не спомиње да и Србија мора да има свој став, који треба и мора да износи и Немцима и Американцима. Овако се чини да је Србија окупирана држава коју могу да уређују и деле по свом нахођењу. А друго, још важније, је улога Руске Федерације у овом процесу. Једина која поред САД може да се супротстави Немачкој, је Русија. Привидно ћутање Русије показује да они желе да виде чија ће страна стећи предност. А онда ће се умешати. Наравно и ту постоји ограничење. То је сувише блиска веза Србије са западним земљама. Она осим захвалности Русији и Кини, не тражи њено, (њихово) укључење у процес преговора око питања статуса Косова и Метохије. То може бити опасније од ставова ових западних држава према коначном решењу питања Косова и Метохије.