Марион Марешал: Конгрес европских конзервативаца – размишљања о новим европским савезима

Једна од главних тема Конгреса биле су критике на рачун Европске уније, као и алтернативе Европској унији, изјавила Марион Марешал за француски портал ”Булевар Волтер”

Марион Марешал (Фото: Nazione Futura)

(Boulevard Voltaire, 5. 2. 2020)

Прошлог понедељка и уторка, састали су се Американци, Британци, Италијани, Пољаци, Мађари, али и Хрвати на једном великом конгресу конзервативаца. Марион Марешал је на том конгресу одржала говор.

Разговарала је о томе за Булевар Волтер (Boulevard Voltaire).

Били сте у Риму на конгресу европских конзервативаца. Зашто сте тамо отишли?

Позвао ме је председник фондације Едмунд-Бурке. Помислила сам да је њихов концепт врло занимљив. То је једна нова идеолошка струја која је блиска Трампу и која је својеврсна декларација о независности конзервативизма у односу на неоконзервативизам, ултралиберализам и прогресивизам. Осећам се сасвим у складу са овим ставовима. Поред тога, ова конференција је организована под окриљем „националног конзервативизма“. Сматрам да је ова идеја занимљива, јер омогућава разматрање да иза става који се тиче чувања[1] и преношења, постоје и националне особености. Сваки народ схвата другачије ту тежњу ка чувању. Имамо о чему да причамо међу конзервативцима, док истовремено чувамо ДНК својих националности, као и своје националне посебности.

Тај конгрес је помало антитеза Европске уније?

Тачно тако. Једна од главних тема биле су критике на рачун Европске уније, као и алтернативе Европској унији. Ради се о размишљањима о новим владиним коалицијама и новим европским савезима како бисмо кренули другачијим путем од онога који је данас резултат својеврсне непокретности или неспојивости француско-немачког пријатељства. Сматрам да су сви прилично осетљиви на то питање. Занимљиво је видети да људи попут мене из француске националне деснице успевају да разговарају са Хрватима, Енглезима, Мађарима и Пољацима. Те националности досад нису имале неки посебан контакт са струјом идеја у којој ја учествујем у Француској.

Разговор  са свима није нужно био концепт свих пошто Матео Салвини није присуствовао тој конвенцији, на којој се очекивало да присуствује. Изгледа да је то било због присуства чланова ЕПП-а. Да ли вас то изненађује?

Не бих вам могла тачно рећи о чему се ради, али знам да је Матео Салвини био планиран. Његово присуство је било потврђено, али на крају није дошао. Не знам зашто. Његово место је било ту, са тим групацијама. Италијани су били заступљени преко представника странке Fratelli dItalia, тј. њеног председника Ђорђе Мелони. Ова странка има између 10 и 11% подршке у Италији и та подршка расте. Било нам је жао. Ипак, чланови Лиге су били присутни. Не би требало да постоји неки већи анимозитет.

Били сте присутни као директор ИССЕП-а[2] и као бивши посланик. Тешко је лоцирати вас на политичком пољу. Новинари се питају која је ваша путања. Ви сте директор ИССЕП-а у Лиону и престали сте са политиком, али истовремено сте дошли на један овакав конгрес, чак и кад сте се удаљили од политике …

У Француској волимо да класификујемо људе. Много збуњујем новинаре, јер не припадам категорији „изборне политике“ ни категорији „тихог грађанског друштва“. Тема је увек иста и не постоји никаква двосмисленост. Рекла сам већ много пута да немам председничке амбиције за 2022. годину.

Једноставно, као директор једне школе политичких наука, мислим да то уопште није апсурдно. Уосталом, и други директори школа политичких наука нуде своја мишљења, анализе или чак предлоге у односу на одређен број питања који се тичу политике. Никада се нисам уздржавала од учествовања у политичким дебатама, било у Француској или у иностранству.

Поред тога, лично сам везана за ту идеју коалиције и савеза. Ако је то немогуће у Француској, сматрам да кад постоје добре прилике за то на међународном нивоу, морате их искористити.

Овог викенда је Брегзит озваничен. Никола Дипон-Ењан (Nicolas DupontAignan)[3], Жан-Фредерик Поасон (JeanFrédéric Poisson )[4] и други, прославили су Брегзит … Да ли сте и ви прославили излазак Британаца из Европске уније?

Нисам искористила ту прилику да прославим и наздравим, иако сам могла. У потпуности поштујем вољу Енглеза и разумем њихову тежњу да желе да поврате своју независност. Њихов бес због тога како су се према њима понашали, сасвим је легитиман. Ситуација у Француској је мало другачија. Ми у шенгенској зони смо и у евро-зони. Сходно томе, не може се поставити иста дијагноза или иста решења као за Енглезе. Надам се да ће Француска задржати политичку, економску и дипломатску везу са Енглезима. Они су једна важна економска сила у Европи и представљају важну противтежу немачкој политици која не брани исте интересе као ми.

Са француског посрбила: Светлана Максовић


[1] Прим. СМ: Чувати, на француском conserver ; одатле и име конзервативизма: конзервативизам је одређено стање духа, начин мишљења о човеку и друштву који је усредоточен на чување постојећег политичког, друштвеног и економског поретка.

[2] Прим. СМ: ISSEP – Institut de sciences sociales, économiques et politiques: Институт друштвених, економских и политичких наука у Лиону у Француској, којег је основала Марион Марешал у мају 2018. године

[3] Прим. СМ: Председник странке ”Устај, Француско”, која се сматра деголистичком и суверенистичком странком.

[4] Прим. СМ: Председник хришћанско демократске странке у Француској (десница).



Категорије:Посрбљено

Ознаке:, , ,

2 replies

  1. Ако сам разумео, Срби нису били, што је логично, у Србији не постоји конзервативно као релевантна политичка опција. Србима то не треба. Они су „православни“ у паузи између Парова и Задруге.

    Свиђа ми се

  2. А због чега би нам требало? Да неће да нам буде од вајде? „Парови“ и „Задруге“ су као православна измишљотина? У Србији наравно има памети, али она не сме да дође до изражаја, јер је постојеће стање потребно нашим „пријатељима“ са запада који организују скупове о својој конзервативној мисли.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s