Руска народна линија: Спасти десницу Јована Претече од предаје Ватикану

Руска и Српска Православна Црква морају хитно спасавати Светиње од нове пљачке, апелује Руска народна линија

Десница Светог Јована Претече (Фото: Вечерње новости)

Поводом ситуације у Црној Гори, у јавности, како србској, тако и руској, све озбиљније се говори и о још једном разлогу удара монтенегрина на СПЦ. Ради се о закулисним покушајима Ватикана и његове подружнице Малтешких витезова да се уз помоћ црногорских изрода дочепају великих православних светиња. О историјату доласка тих светиња у окриље СПЦ и интересантном предлогу редакције братског сајта Руска народна линија, читајте у посрбљеном тексту са РНЛ…

Данас Света Црква празнује последњег великог пророка Старозаветне Цркве, Претечу и Крститеља Господњег Јована. Најадекватнији повод да се сетимо претње која се надвила над великом светињом Цркве – десницом Јована Претече, коју је он стављао на главу Спаситеља, погружавајући га у води Јордана.

Подсећамо да је апостол Лука пренео у Антиохију десницу Јована Претече из Севастије, где су његови ученици погребли тело Крститеља Господњег. Захваљујући томе десница је сачувана у времену гоњења Јулија Одступника, када су уништаване све мошти и хришћанске светиње. Потом је светиња боравила у Константинопољу – престоници Ромејске империје, све док је нису 1204. године заузели римокатолици крсташи. Цариград је подвргнут немилосрдном пљачкању, крсташи нису пљачкали само материјалне вредности, него и светиње.

Тако су се десница светог Јована Крститеља, Честица дрвета Животворног Крста Господњег и Филермска икона Мајке Божије, која је према предању осликана од стране апостола Луке и која је била последња икона Богородице за Њеног земног живота, нашли у рукама витезова реда Јована Јерусалимског. Они су Светиње пренели прво на Крит, а потом на Малту, где је створен и до данашњег дана постоји римокатолички ред Малтешких витезова.

Наполеон је 1798. године освојио прво земље реда, а потом и само острво Малту. Малтешки витезови су затражили заштиту од Руског Императора Павла Петровича, који је пристао да прихвати титулу Великог мајстора Малтешког реда. Руски Император је планирао да Малту претвори у губернију Руске Империје и да на острву створи војно-поморску базу за обезбеђење руских интереса у Средоземном мору.

Велике хришћанске Светиње су 1799. биле пренете у Русију и 12. октобра 1799. године свечано унете у цркву Гатчинског дворца. Потом су их пренели из Гатчине у Санкт-Петербург, где су их сместили у Великој цркви Зимског дворца при двору. У знак сећања на тај догађај, Свети Синод РПЦ је 12. октобра 1800. године, годину дана после предаје Светиња, донео одлуку о редовном годишњем прослављању преноса светиња са Малте на Гатчину дела дрвета Животворног Крста Господњег, Филмерску икону Мајке Божије и десницу Јована Крститеља. Тај празник РПЦ још увек прославља 25. октобра (12 по јулијанском календару).

После убиства Императора Павла, који је пао као жртва високих чинова Империје, иза чијих леђа је стајала Енглеска, његов син Александар I који је ступио на престо одустао је од титуле Великог мајстора Малтешког реда како би смирио Велику Британију. Он је наредио да се са руског грба уклони малтешки крст.

Од 1852. године до револуције, по наређењу Императора Николаја Павловича, Светиње су једном годишње (на дан празника) преношене из Зимског дворца престонице у Гатчину, у Дворску цркву у Гатчини. Тамо је организован масовни Крсни ход до Павловског сабора у Гатчини, где су Светиње на десет дана остајале на поклоњење православном народу. Потом су Светиње враћане у Санкт Петербург у Императорски Зимски дворац.

Цетињски манастир: седиште СПЦ у Црној Гори (Фото: Митрополија црногорско-приморска)

После револуције 1917. године Светиње су се обреле у Гатчини. У октобру 1917. године, због офанзиве црвених, настојатељ Гатчинског Павловског сабора протојереј Јован Богојављенски гроф А.А. Игњатијев, пребацили су Светиње у Ревељ. Отуд су их превези у Копенхаген и предали удовици Императорици Марији Фјодоровној, као Светиње Царске куће.

Све је рађено тајно и не без разлога. Ватикан је већ трагао за Светињама. Италијанска влада је на молбу Римског папе 1923. године предложила Совјетској влади да им продају Светиње. Почели су их тражити у Гатчини, која се тада називала Троцко у част вође Октобарске револуције, међутим, нашли су само драгоцене ризе.

После смрти Марије Фјодоровне, њене кћерке Олга и Ксенија, сестре светог Цара-Мученика Николаја II, одлучиле су да предају Светиње Антонију Храповицком, поглавару Руске Православне Цркве у Заграничју (РПЦЗ), који их је са своје стране предао на чување краљу Југославије Александру Карађорђевићу, који је урадио много за руске избеглице после револуције. Светиње су се чувале у цркви краљевског дворца и после смрти краља Александра, убијеног 1934. године у Француској. После напада Немачке на Југославију, краљ Петар, напуштајући земљу, предао је Светиње српском Патријарху Гаврилу. Пред хапшење и уочи слања у концентрациони логор Патријарх је Светиње предао настојатељу манастира светог Василија Острошког. Тако су се светиње нашле на територији Црне Горе. Сарадници специјалне службе социјалистичке Југославије, зване „УДБА“ су 1951. године, очигледно по нечијем налогу, преузели Светиње које су тајно биле пребачене у музеј на Цетињу. СПЦ је 1978. године, сазнавши од једног од сарадника полиције о Светињама, успела да их врати у окриље Цркве. Од тада се Светиње налазе у Цетињском манастиру у Црној Гори.

После распада Југославије, како је говорио први председник Црне Горе (1990-1998) Момир Булатовић, Малтешки ред витезова му је понудио 100 (!) милиона долара за повраћај великих хришћанских Светиња у Рим. Но, Булатовић није желео да зарађује на нечастан начин.

И сасвим недавно, нови председник Црне Горе Мило Ђукановић је провукао кроз локалну скупштину закон о предаји све црквене имовине СПЦ држави коју данас по западњачки зову Монтенегро. Можда и због тога што је земља први пут у својој историји ступила у антируски војни блок. У ноћи 27. децембра 2019. године, без обзира на масовне протесте, парламент земље је одобрио закон „О слободи вероисповедања и уверења и правном положају религиозних заједница“.

И ево већ стиже саопштење да је Малтешки ред витезова изразио спремност да купи велике хришћанске Светиње сада већ за 150 милиона долара. Са таквим предлогом Ред се обратио председнику Црне Горе Милу Ђукановићу.

Руска и Српска Православна Црква морају хитно спасавати Светиње од нове пљачке. Због тога се редакција „Руске Народне Линије“ обраћа првојерарсима наших Цркви, Сватејшим Патријарсима Кирилу и Иринеју са молбом да се хитно предузму мере по питању спасења Светиња, које по праву припадају Православљу.

Ми предлажемо Свештеноначалију РПЦ, да у сагласности са Српском Патријаршијом и Црногорско-Приморском Митрополијом СПЦ отворе у Црној Гори Подворје Московске Патријаршије. Или да се можда отвори Подворје Саво-Крипецког манастира пошто га је основао етнички Србин преподобни Сава Крипецки и он најбоље уједињује наше Цркве и наше народе. Подворје би се могло отворити на бази једног од храмова изграђених у Црној Гори пре 1918. године (како не би потпали под норму новопроглашеног закона), чија је изградња финансирана управо на рачун Русије и Руског Цара. Такви храмови у Црној Гори постоје.

Подворје би постало не само симбол подршке Црногорско-Приморској Митрополији СПЦ. Оно би испуњавало задатак заштите духовно-историјских веза и интереса РПЦ у Црној Гори, а такође и духовно хранило Русе који живе на територији Црне Горе.

И том отвореном Руском подворју Свештеноначалије СПЦ би могло предати на чување Светиње које се налазе у Црној Гори и имају директну везу са Русијом. Подворје би на тај начин постало и својеврсни „Руски музеј“.

Фото: Руска народна линија

Резултат тога било би да би Светиње остале на територији Црне Горе, али би се налазиле у заједничком власништву РПЦ и СПЦ на територији Руског подворја. На тај начин би се могле пресећи све спекулације око Светиња.

Када је 1776. године била укинута Пећка Патријаршија и СПЦ НА ТЕРИТОРИЈИ османске империје била потчињена Константинопољском Патријархату, црква Црне Горе Петровића-Његоша је постала практично аутокефална упоредо са Карловачком Митрополијом на територији Аустро-Угарске монархије и у то време су примали рукоположења од јерарха наше РПЦ. А аутокефални статус Црногорске цркве био је уписан у Уставу Кнежевине (Краљевине) Црне Горе (члан 40), који је био на снази у периоду 1905-1918. године.

Наравно, овде није реч о томе да је Црногорска црква била аутокефална у црквено-правном смислу, како тврде данашњи црногорски расколници. Никаквог канонског значења нема та чињеница што је тако стајало у Уставу краљевине. Важно је истаћи друго – Црногорског митрополита су све до 1918. године рукополагали у Русији (!). И финансирали из Русије. Због тога је тако много веза са Русијом, посебно са именом Цара-Мученика Николаја Другог. И то је, у том смислу, основа за законитост наших замерки према садашњим црногорским властима, које су објавиле да је 1918. године Црна Гора била „окупирана“.

Позивамо православно-патриотске организације Русије и Србије које су подржале наше обраћање према Свештеноначалију наше Цркве, да се не дозволи превраћање великих Светиња Хришћанских у предмет купопродаје између власти Монтенегра и Ватикана.

Извор: Руска народна линија

Са руског посрбио: Саборник србско-руски

Опрема: Стање ствари

(Саборник србско-руски, 22. 1. 2020)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , , , , ,

8 replies

  1. Руска Народна Линија показује незнање и – благо речено, наивност (да не употребим тежи израз):

    НЕЗНАЊЕ:
    1. „…Ради се о закулисним покушајима Ватикана и његове подружнице Малтешких витезова да се уз помоћ црногорских изрода дочепају великих православних светиња…“ Те светиње нису искључиво православне, него општехришћанске.
    2. Говорећи о светињама, кажу: „…Они су Светиње пренели прво на Крит, а потом на Малту, где је створен и до данашњег дана постоји римокатолички ред Малтешких витезова.“. Јоханитери (витезови реда Јована Јерусалимског – Малтешки витезови) никада у својој историји нису боравили на КРИТУ, него (пре Малте, где су боравили од 1530’1798 г.) на КИПРУ (1291-1310 г.) и РОДОСУ (1310 – 1523 г.)!
    3. Оно „…на Малту , где је створен и до данашњег дана постоји ред Малтешких витезова“ није тачно, јер у данашњим данима је седиште главног штаба Малтешких витезова у Ватикану. Они, као суверени ред одржавају дипломатске односе са великим бројем земаља – па, међу осталима и са савременом Русијом (имају дипломатски мисију у Москви), Србијом и Црном Гором!

    НАИВНОСТ (благо речено):
    Њихов предлог о стварању подворја РПЦ у Црној Гори и чувању горепоменутих светиња у њему: „Резултат тога било би да би Светиње остале на територији Црне Горе, али би се налазиле у заједничком власништву РПЦ и СПЦ на територији Руског подворја. На тај начин би се могле пресећи све спекулације око Светиња.“, говори о томе да немају увида у садашњу реалполитичку ситуацију.

    Иначе, за оне које интересују детаљнији подаци о икони Божије Мајке Филермосе, ево једног линка: http://www.smom-za.org/saints/philerme.htm – ту се могу видети и неки (непоуздани, али занимљиви) одломци о покушајима да светиње (поново) доспеју у руке Малтешких витезова.

    Свиђа ми се

  2. @Иоанн Дубињин — Оптужујете Руску Народну Линију за НЕЗНАЊЕ — али га истовремено сами демострирате рекавши да „те светиње нису искључиво православне, него општехришћанске.“

    Јер, како могу мошти или иконе бити „општехришћанске“ светиње кад их Протестанти и разне друге хришћанске (боље рећи, псеудохришћанске) секте не поштују има већ пет векова, а неки их извргавају руглу и подсмеху.

    Светиње су уистину православне из простог разлога што је Православље одржало традицију поштовања моштију Светих и постоји живи молитвено-поклонички однос верујућег народа са Светитељима директно везан за њихове земне остатке.

    Могуће је у овом смислу (делимичног поштовања светиња) православнима прибројати и римокатолике али само условно јер се код њих поштовање икона практично изгубило, а иначе о разликама форми и садржаја духовности између римокатолицизма и православља да и не говоримо.

    Свиђа ми се

  3. Постоје две структутере ( The Masonic structure – Scottish rite and York rite) Малтешких витезова, једни припадају ритуалистичкој, идолатриској, езотериској, окултној, корпоративној међународној масонерији са седиштем у Њујорку (Види: McLoughlin, E., A new encyclopaedia of freemasonry, Vol. 1-2, New York, 1970). Други припадају римској католичкој, ритуалистичкој, идолатриској, езотеријској, окултној корпорацији са седиштем у Ватикану.

    Један од главних организатора 27-мартовског пуча 1941. године у масонско-марксистичком и англофилском Београду био је емисар председника Рузвелта, истакнути амерички масон, Малтешки витез пуковник Уилијам Доновен. У царској Русији, њима су припадали и извесни белогардисти.

    Свиђа ми се

  4. Don Quixote, кажете: “@Иоанн Дубињин — Оптужујете Руску Народну Линију за НЕЗНАЊЕ — али га истовремено сами демострирате рекавши да ` те светиње нису искључиво православне, него општехришћанске.`“. Ја их уопште нисам оптужио за незнање, него изнео историјске чињенице које то потврђују.
    Што се тиче Ваших замерки о мом незнању, и тврдњи да су те светиње искључиво православне – то је с Ваше (круте) религиозно-доктринарне православне тачке гледишта можда и исправно, али само можда – јер ниједна од многобројних грана хришћанства – па ни православна (у којој сам крштен, али нисам фанатик) не поседује тапију да је само она “права, хришћанска“ а да су све остале само неке тамо (псеудохришћанске) секте, или штајазнамшта.

    Свиђа ми се

  5. @Иоанн Дубињин

    Постоје дубоке и објективне одлике православља и разлике у односу на не-православље.

    Као врхунски артикулисана објашњења на разне богословске теме, укључујући и ову, топло препоручујем предавања, лекције и интервјуе Проф. Алексеја Иљича Осипова.

    Конкретно:

    https://alexey-osipov.ru/pochemu-pravoslavie/

    и мноштво других на истом сајту , https://alexey-osipov.ru/

    Свиђа ми се

  6. @Don Quixote, кажете: „@Иоанн Дубињин: Постоје дубоке и објективне одлике православља и разлике у односу на не-православље…..“ и препоручујете у циљу доказивања тога предавања, лекције и интервјуе Проф. Алексеја Иљича Осипова. На то имам 2 примедбе:
    1. Духовне одлике је, по самој дефиницији “духовно“, једноставно немогуће објективно мерити и упоређивати.Дакле – о објективности у том смислу не може бити ни речи.
    2. Зато ми, упрошћено говорећи, Ваша препорука да читам/гледам интервјуе проф. А.И.Осипова (православног теолога) са циљем да увидим те објективне одлике, та препорука највише личи нпр. на неку препоруку да се у расправи о томе које је од трију безалкохолних пића (Кока Кола – Пепси Кола – Југококта) оно истинско право и најбоље, упознам и сложим са излагањем нпр. представника Пепси Коле… па, савршено је логично да ће он из све снаге образлагати да је Пепси Кола истински права и најбоља. А, да ли је стварно тако? Нема објективних критеријума….У недостатку њих – може се само веровати, или не – а у томе нема ни трага од објективности.

    Свиђа ми се

  7. @Иоанн Дубињин

    1. „Духовне одлике је, … немогуће објективно мерити и упоређивати.“

    Напротив, Хришћанство као религија утемељена на стварности историјских збивања, а која укључује духовно наслеђе Цркве, даје основ и за објективно разматрање.

    И више од овога, Хришћанство се може сматрати и за научни поглед на свет, тј научну теорију, уколико се овај поглед заснива на чињеницама и даје могућност провере основних поставки.

    Наиме, Православље као живи носилац пуноће хришћанског оригиналног учења и праксе укључује духовна искуства безбројних подвижника кроз двадесет векова, а управо та вишевековна подвижничка пракса изникла из предањског, молитвеног и духовно-мистичког искуства Светих Отаца, уз огромно мноштво чињеница, нуди неупоредиво богатство могућности за објективну проверу, поређење, и проучавање.

    Али да ја не дужим овде, код Осипова (као и код било ког другог православног богослова/вероучитеља вредног свог имена) то можете прочитати у његовој Апологетици где, презентира низ аргумената као доказ истинитости Хришћанства по групама, од вероучитељских, историјских, пророчких, духовних, па и научних.

    2. Нема објективних критеријума….У недостатку њих – може се само веровати, или не – а у томе нема ни трага од објективности.

    Вера није само успутни привезак „необјективних“, него чак и најобјективније научно истраживање захтева њено присуство. Јер, као минимум, да бисмо *поверовали* у нову теорију (знање, увид) то можемо само ако верујемо и у валидност примењених научних метода и поштење оних који су резултате добили. Историја науке показује да ова (прећутна) вера, мада неопходна, није увек била оправдана.

    Јасно је да вера није само у средишту религиозног живота него је неопходни, чак неизбежни, сапутник у свакодневном овосветском делању. Запитајмо се само о вери оних који су преживели и оздравили од тешке болести или повреде или су одлазили у рат, или вери жена и деце остављених у позадини…

    И на крају, да се вратимо на Ваш „Кока-кола аргумент“ — мада на први поглед може да изгледа као подсмешљиво-тривијализујући, није лош као аналогија.

    Само проблем са овим је што Ви хоћете да сазнате о квалитету и укусу Кока-коле на основу маркетиншких (дез)информација, а требало би да сами пробате. Једино тако ћете знати које је пиће оно право и смоћи снаге да верујете произвођачу да ће и следећа чаша напитка бити слична. С тим, да морате размотрити и могућност да је, у погледу Истине, само једно пиће право, друга два су отровна…
    (Улога Осипова овде није као маркетиншког представника него као опитног научног познаваоца квалитета истинског напитка).

    И ту долазимо до позива из Јеванђеља које једнако важи и данас:

    ‘‘И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити шта добро? Рече му Филип: Дођи и види!’‘ (Јн. 1,46).

    Свиђа ми се

  8. Не улазећи ни у какве друге коментаре, када је реч о извесним Малтешким витезовима и извесним Структурама међународне масонерије, на овом месту ваља поменуту књигу William-a J. Whalen-a, коју је објави под насловом „Christianity and American freemasonry”, где између осталог стоји:

    THE MASONIC STRUCTURE
    SCOTTISH RITE
    1. Entered Apprentice
    2. Fellow Craft
    3. Master Mason
    4. Secret Master
    5. Perfect Master
    6. Intimate Secretary
    7. Provost and Judge
    8. Intendent of the Building
    9. Master Elect of Nine
    10. Elect of Fifteen
    11. Sublime Master Elected
    12. Grand Master Architect
    13. Master of the Ninth Arch
    14. Grand Elect Mason
    15. Knight of the East or Sword
    16. Prince of Jerusalem
    17. Knight of the East and West
    18. Knight of the Rose Croix of H.R.D.M.
    19. Grand Pontiff
    20. Master Ad Vitam
    21. Patriarch Noachite
    22. Prince of Libanus
    23. Chief of The Tabernacle
    24. Prince of the Tabernacle
    25. Knight of the Brazen Serpent
    26. Prince of Mercy
    27. Commander of the Temple
    28. Knight of the Sun
    29. Knight of the St. Andrew
    30. Grand Elect Knight K-H
    31. Grand Inspector Inquisitor Commander
    32. Sublime Prince of the Royal Secret
    33. Sovereign Grand Inspector General
    Shrine
    Super Excellent Master
    Select Master
    Royal Master
    ALLIED ORGANIZATIONS
    Grotto
    Tall Cedars of Lebanon
    Eastern Star
    Job’s Daughters
    Rainbow Girls
    DeMolay
    YORK RITE
    Order of Knight Templar
    Order of Knight of Malta
    Order of Red Cross
    Royal Arch Mason
    Most Excellent Master
    Past Master (Virtual)
    Mark Master
    ( Види: Whalen J. William, Christianity and American freemasonry, Milwaukee, Wisconsin, U.S.A., 1958, стр. 7; Albert G. Mackey, A new and revised edition – An encyclopaedia of freemasonry and its kindred sciences, Vol. I-II, New York, London, 1920).

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s