Мило Ђукановић: Нећемо повући закон, Вучићу отворен позив да дође у Црну Гору

Нема никаквог узнемирења, нити осећаја нестабилности, ми само обављамо своје државно-политичке одговорности, оценио ситуацију Мило Ђукановић

Мило Ђукановић (Фото: Н1)

Црна Гора неће повући закон о слободи вероисповести, поручује председник Црне Горе Мило Ђукановић у интервјуу за Танјуг. Истиче да протести не могу угрозити власт.

Мило Ђукановић каже да масовни протести због Закона о вероисповести, које види као у суштини политичке, мада „обучене“ у црквено рухо, са наглашеним просрпским предзнаком, не могу угрозити власт, нити политику коју власт води.

„Да смо сматрали да тај закон треба да буде повучен, сигурно га не бисмо доносили. Све аргументе које смо чули против тог закона, чули смо у претходне четири године“, каже Ђукановић.

Ово је важан период еманципације Црне Горе, напомиње, у коме треба створити све институционалне претпоставке за даљи државни и духовни развој црногорског друштва, па и обнову, како каже, аутокефалности Црногорске православне цркве.

На питање Танјуга – ако нема повлачења закона, који је изазвао протесте и велико незадовољство верника СПЦ и грађана српске националности, који су тај закон доживели као непоштовање њихове воље, а тиме и права – на коју врсту дијалога влада Црне Горе позива СПЦ, Ђукановић каже: „На разговор како имплементирати тај закон“.

Замена теза

Истиче да је на сцени много манипулација, а основна је, каже, та да је овај закон легитимисао намеру државе да отме имовину СПЦ у Црној Гори.

„Реч је о бруталној измишљотини и замени теза“, каже Ђукановић и наводи да је имовина СПЦ заправо имовина државе Црне Горе, а да је узурпирана у периоду од 1986. до 2000. године.

О томе, тврди, сведоче „неупитне историјске чињенице“.

Закон, додаје, неће угрозити верске слободе српског народа у Црној Гори, нити ће им ускратити право да користе цркве и манастире, које је и до сада користила Српска православна црква.

Потрудиће се, каже, да са циљевима овакве своје политике објективно упознају сваког грађанина Црне Горе. „А они, наравно, имају демократско право да се залажу за своја уверења, укључујући протесте и окупљања у организацији цркве“.

Црногорски председник наводи да му је „жао што је део српског националног корпуса у Црној Гори заведен упорном, веома грубом, а у суштини инфериорном политичком манипулацијом лидера просрпских партија“, незадовољних, како каже, што су тридесет година континуирано доживљавали изборне и политичке поразе.

Они, каже Ђукановић, свесни своје неконкурентности траже „алтернативни терен политичког деловања, измишљајући угроженост српског народа у Црној Гори и намећући се као његови тобожњи заштитници“.

Београд није уздрмао Црну Гору

На питање како види оптужбе једног дела црногорске власти на рачун Београда, па и председника Србије Александра Вучића, да стоје иза покушаја да се уздрма политичка сцена Црне Горе, односно да ли председнику Србије замера што подржава права Српске православне цркве, а тиме и вољу, односно права српског народа у Црној Гори, Ђукановић каже да Београд није уздрмао Црну Гору.

„Од стране државних званичника Црне Горе није било никаквих увредљивих тонова, нити непријатељских порука. Дакле, нема никаквог узнемирења, нити осећаја нестабилности, ми само обављамо своје државно-политичке одговорности“, оцењује Ђукановић.

Александар Вучић и Мило Ђукановић (Фото: Betaphoto/AP)

„Разумем, наравно, заинтересованост председника Вучића“, додаје, да „испрати остваривање права грађана српске националности у Црној Гори и у другим суседним државама и његову заинтересованост за положај СПЦ на просторима других држава, где она делује“.

„Али, наше упозорење увек је било нескривено и врло директно – да се та политика мора водити веома суптилно“, истиче Ђукановић.

О „непримјереном патернализму“

Ђукановић напомиње да је још у свежем сећању 1990. година и тадашњи покушај да се уређују права грађана српске националности у, како он тврди, другим државама у региону.

„Како се то завршило, могли смо да видимо“, поручује уз констатацију:

„Неодмерено, недовољно пажљиво бављење тим питањима, са позивом на бригу о правима Срба гдје год да они живе може одвести у непримјерени патернализам и опасно угрожавање суверенитета других држава у нашем региону“.

Упитан на чију адресу је упућено то упозорење, Ђукановић одговара: „Свима који тако поступају“.

„Били смо у прилици ових дана да прочитамо одређене изјаве високих београдских званичника, укључујући и председника Вучића. Он је говорио о свом легитимном праву да води рачуна о положају грађана српске националности, будући да их има око 28 одсто у Црној Гори. Наравно, разумијем његову заинтересованост за положај српске мањине у Црној Гори. Али, у елаборацији такве политике говорио је и о Србима у Црној Гори као дијелу јединственог српског националног корпуса, који би требао слиједити заједнички национални интерес, који се, опет логично, дефинише у Србији. А, одмах након тога смо могли да чујемо и незадовољство заступљеношћу Срба у државним органима Црне Горе“, примећује Ђукановић.

Он међутим истиче да грађани Црне Горе, било које националности да су, треба да следе и поштују, националне интересе Црне Горе, а не других држава.

„Јер, национални интереси других држава, макар и суседних, могу бити врло супростављени нашим националним интересима“, истиче Ђукановић.

На директно питање има ли довољно Срба у органима Црне Горе, Ђукановић одговара да власт нема визију да „уређује Црну Гору као конфедерацију националних заједница“, и да се пажљиво води рачуна о томе да државни органи буду конституисани на бази изборне воље грађана и критеријума професионалности.

Отворени позив Вучићу

На питање да ли намерава да посети Србију, с обзиром на то да му је такав позив јавно упутио Александар Вучић, односно може ли председник Србије очекивати сличан позив, пошто му је на неки начин упућена порука да није добродошао у приватну посету на Бадњи дан у Црну Гору, Ђукановић каже да је спреман на разговор.

„Знам да имам отворен позив. Исти такав отворен позив има и председник Вучић. Према мом сјећању, председник Црне Горе је последњи био у званичој посети Србији, што значи да би сада требало да председник Србије посети Црну Гору“, подсећа Ђукановић.

Додао је да је у свим разговорима које су до сада имали он и Вучић потенцирао отвореност тог позива.

„Погледаћу, ако тај позив није и формално упућен, он ће услиједити“, поручује Ђукановић.

Када је реч о негативним реакцијама на жељу председника Вучића да оде у приватну посету у Црну Гору на Бадњи дан, каже да није било ниједне негативне реакције званичника Црне Горе.

Биле су, примећује, такве реакције“ људи из врха СПЦ у Црној Гори“.

„Нисам имао најаву од председника Вучића, између осталог и зато што сам у том периоду био изван Црне Горе, али свакако не бих имао негативан став према томе да председник Србије буде у Црној Гори у приватној посети, када год он то жели, као што се то право, претпостављам, подразумева и за мене и друге званичнике Црне Горе када је у питању Србија“, закључује Мило Ђукановић.

Како Ђукановић брани Закон о слободи вероисповести

Мило Ђукановић је у интервјуу Танјугу рекао да држава Црна Гора не отима имовину Српској православној цркви.

„Та имовина је заправо власништво државе Црне Горе, које је узурпирано у периоду између 1986. и 2000. године“ – кључни је аргумент на који се позива црногорски председник „бранећи“ Закон о слободи вероисповести.

О малом Шенгену

Када је реч о пројекцији заједничке европске будућности, Ђукановић примедбу Танјуга да је резервом према идеји малог Шенгена показао недовољну солидарност, уз аргументацију да је Црна Гора далеко одмакла у процесу преговора са Европом, каже да то није тачно.

„Имали смо дилему везану за њену сврсисходност, али и напомену свим партнерима у региону и у ЕУ да та иницијатива не би смјела нипошто послужити као супститут за ЕУ интеграције“, рекао је Ђукановић.

Део наслова и опрема: Стање ствари

(РТС, 19. 1. 2020)

Прочитајте још



Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s