Душко Марковић: Отпор закону постао обрачун са државом

Премијер је казао да ће се у наредним данима званично обратити митрополиту Амфилохију, али и истакао да Влада не може повући закон, што је био захтјев са једног од скупова

Душко Марковић (Фото: Н1)

Предсједник Владе, Душко Марковић, најавио је да ће се до краја седмице званично обратити митрополиту црногорско-приморском Амфилохију за наставак разговора о Закону о слободи вјероисповијести. Премијер је поручио да је Митрополија легитимна адреса за дијалог.

Марковић је казао да ће Влада инсистирати на дијалогу, те да вјерује да ће митрополит и његови сарадници то разумјети и „одољети притиску политизације“.

Марковић је истакао да је Закон немогуће повући, наводећи да „она страна која је њиме незадовољна, може да га оспори у цјелости или појединим нормама“, кроз предлог за оцјену уставности закона пред Уставним судом.

„Или на други начин у Парламенту… Јутрос сам чуо да је митрополит имао и консултације са опозиционим представницима на Цетињу. Могу покренути амандмане на измјене тог закона или стављање тог закона ван снаге и доношења новог. Али, то мора бити у парламентарној процедури“, казао је Марковић.

Вјерски објекти остају вјерницима

Марковић је рекао да је нетачно да ће бити дозвољено вјерницима Црногорске православне цркве да користе манастире у којима сада служи Митрополија.

„У Закону ниједну вјерску заједницу нијесмо издигли на прво мјесто, као што је, на примјер, урадио Закон о црквено-вјерским заједницама у Србији“.

Душко Марковић (Фото: nspm.rs)

Цркве, манастири и храмови у Црној Гори, како је нагласио, остају вјерницима и само за вјерске потребе, додавши да вјерски објекти имају и културну и историјску вриједност.

„Они су културна баштина Црне Горе и морају бити посебно штићени, а надзор над одржавањем и унапређењем објеката мора бити јасан и законит и не може бити импровизација“, поручио је премијер.

Неслагање са законом постало обрачун са државом

Марковић је казао је да су „невиђену пропаганду“ након усвајања Закона о слободи вјероисповијести носили актери унутар земље, али најдрастичније и најбруталније актери из сусједне Србије.

„Започели су атаком на државне симболе и нашу амбасаду у Србији без спремности и намјере да се они заштите. Често се говори да је два пута у Београду био покушај паљења црногорске  заставе. То није био покушај, него је то било паљење црногорске заставе и то је био јасан однос према држави Црној Гори и њеном сувереном праву да одлучује о унутрашњим питањима“, истакао је премијер.

Он је казао да су истовремено започети организовани отпори који су имали за циљ не само да спријече примјену Закона, него и да компромитују црногорске институције, званичнике.

Једна од литија у Црној Гори (Извор: Печат)

„Те радње су се огледале у организацији насилних протеста, покушаја блокаде институција и саобраћајница. Држава је одговорила заиста одлучно“.

Марковић је оцијенио да смо у протеклих двадесетак дана прошли тежак период који није био само отпор и неслагање о закону него је прерастао у класичан, директан обрачун са државом, њеним  институцијама и њеним сувереним правом да одлучује о унутрашњим питањима.

„Митрополија жели да буде ван правног система“

Одговарајући на питање да ли грађани заиста знају шта пише у Закону о слободи вјероисповијести, казао је да је Влада медијски добро упознала грађане са садржином Закона, наводећи да је рад на њему почео прије пет година и да је био веома отворен и инклузиван.

Марковић је оцијенио да Митрополија црногорско-приморска жели да буде ван правног система.

„Овај закон их уводи у правни систем и они се држе те флоскуле да закон није потребан и да о њему није било инклузивног дијалога. Само сам ја по основу овог закона имао пет-шест разговора директно са митрополитом и његовим свештенством. Разговарали смо о свакој њиховој сумњи… О неким питањима смо се слагали, о неким не, што нас је довело у ову позицију“. Он је казао да су они грађани који су жељели, имали прилике да се упознају са садржајем закона и сврхом, али да је „невиђена пропаганда око овог закона замаглила ту чињеницу и њоме се манипулише као да није било прилике за јавни дијалог“.

Митрополија црногорско-приморска на Цетињу (Фото: Н. Ђурић)

„У овој кампањи која је долазила из Србије, од званичника Србије, опозиционих представника, програмираних аналитичара, медијског притиска, имали смо и скривену кампању  против овог закона коју је спороводило свештенство Митрополије на непримјерен начин у којем се пријетило црногорским православним вјерницима да не подржавају овај закон, јер ће њихове породице бити проклете и изопштене из православља“.

Од таквих клетви, како је казао, нема страх, „само осјећај чуђења“.

„Нема скривене агенде, нема узурпирања права имовине, тако да се те клетве барем што се мене тиче не одражавају на оно што су моје и професионалне и политичке обавезе“.

Казао је да ДПС свој програм никада није опредјељивала у односу на оне „грађане који вјерују и оне који не вјерују“.

„У коју цркву иду, у којег Бога вјерују, то је њихово неотуђиво право“.

О изјави Вучића: Влада ће разговарати са Митрополијом

Он је, коментаришући изјаву предсједника Србије Александра Вучића да би о овом закону требало разговарати са СПЦ, казао да ће Влада о својим унутрашњим питањима разговарати са актерима унутар Црне Горе.

„О томе не може нити ће одлучивати ниједан предсједник, па ни предсједник Србије. За нас је легитимна адреса за разговор о овом питању Митрополија црногорско–приморска, односно, митрополит или његови сарадници које он опредијели за тај разговор“.

Премијер Душко Марковић и митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Извор: Вечерње новости)

Марковић је казао да оптужбе о асимилацији Срба у Црној Гори нијесу тачне, наводећи да се на попису 1991. године у Црној Гори свега нешто више од девет одсто црногорских грађана изјаснило као Срби, а на попису 2011. близу 29 одсто. Истакао је да има велики број посланика у Парламенту који се изјашњавају као Срби, као и да је до скоро било пет општина у којима су на власти биле српске партије а предсједници тих општина се изјашњавали као Срби.

„У ДПС-у постоји велики број појединаца који се изјашњавају као Срби. Ми смо поносни на то. О томе не водимо евиденцију“, рекао је Марковић.

„Објекти незаконито преписивани на свештенство“

Он је казао да је након 1986. дошло до незаконитог преписивања имовине на свештенике Митрополије црногорско-приморске.

„Одговорност носе државни службеници, посебно у катастру, јер су ти уписи незаконити и нису покривени доказима о власништву, односно правном послу“, рекао је Марковић, поручивши да ће се сваки случај испитати и преузети одговорност.

Да се, како је навео, са тим не стаје и да се та пракса наставља, доказ је писмо које је, како је рекао, добио пар седмица прије гласања о закону, у којем се наводи да је једна мјесна црква уписана на основу захтјева адвоката Епархије будимљанско-никшићке на ту епархију без доказа о власништву, иако, како је рекао премијер, општина има доказе да је ту цркву градила својим и средствима грађана.

„Инсистираћемо на дијалогу“

На питање како види да се ситуација, у односима са МЦП и Србијом, може ријешити, Марковић је казао како вјерује да „постоји разума и код митрополита и његових сарадника“ да се са Владом настави разговор о важном питању.

„Влада ће инсистирати на дијалогу и вјерујем да ће митрополит и његови сарадници то разумјети и одољети притиску политизације“, рекао је он.

(Извор: ИН4С)

Када је у питању Србија, поручио је да Црна Гора Србију жели као успјешног и поузданог сусједа, те да је жеља црногорских власти да се о питањима разговара на званичном и државном нивоу, а не преко медија и „програмираних аналитичара и интелектуалаца“.

На питање зашто сматра да представници цркве још увијек нису поднијели иницијативу за оцјену уставности закона, Марковић је оцијенио да им је вјероватно потребно времена да припреме приговор, јер је уставност усвојеног закона, како је рекао, тешко довести у питање, посебно након чињенице да га је Венецијанска комисија оцијенила као задовољавајући.

Најлошији период односа са Србијом од 2006.

Оцјењујући тренутне односе Србије и Црне Горе, Марковић је казао да је од успостављања независности ово најлошији период, „не нашом заслугом“.

Истакао је да је Црна Гора на Србију гледала као на пријатељску земљу са којом је дијелила европске вриједности, као на суверену земљу са својим  правима, која је важна за регионалну стабилност и економски  развој региона.

„Очигледно се то схвата као наша слабост и ми смо имали прилике, не само да нас званична Србија критикује због закона, него да добијамо поруке да је ово српска држава, да је то кратког вијека, да овдје не постоје Црногорци,већ само Срби…“

Он је казао да Србија мора схватити да је Црна Гора самостална, суверена држава, да самостално уређује унутрашња питања.

Део наслова и опрема: Стање ствари

(Вијести, 22. 1. 2020)



Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s