Војислав Тодоровић: СНС чуда се дешавају, зар не?

И онда Вучић заиста доноси чај и то је уједно и забаван и трансцедентан моменат, који сада дефинитивно привлачи пажњу милионског аудиторијума

Александар Вучић у новогодишњем споту СНС-а (Фото: Политика)

Не бих ни најмање потценио СНС новогодишњи спот, ма колико га сад сви тумачили као тотално лудило.

Све је ту вешто осмишљено. Имамо два младића и две девојке који гледају утакмицу.

Утакмица симболизује живот, борбу, спортисти су модерни витезови, вешти, храбри, они који доносе победу и славу, а могу итекако да донесу и пораз. Зар смо једном проживљавали победе и поразе наших спортиста и то уједињени, без обзира на политичко опредељење, образовни ниво, или друштвени статус?

У тренутку кад причица почиње, троје присутних је оборило главе, а само један младић је оптимиста иако то делује потпуно нереално. Он верује да још нисмо изгубили, јер се чуда дешавају. Тај увод је прихватљив за све, па и за окореле непријатеље Вучића. Потом следи класичан пропаганди део у коме оптимиста саопштава да су се чуда већ десила, па их таксативно набраја, што је пропраћено и брзим фрејмовима, од којих један врло јасно приказује Путина. Наравно, ту се не ради о чудима, већ о неким нормалним стварима, али порука је послата.

Међународни односи, неке инвестиције у ИТ сектор, сублиминално су сугерисани као чуда. То је упућено најширим масама. Потом, имамо реакције присутних. Две девојке одбијају да прихвате да су се икаква чуда десила, а други младић је скептик који не верује у чуда, али признаје да су се десиле велике ствари. „Велике ствари, да, али, чуда…“, каже он.

Потом исти тај скептик покушава да своју тезу о непостојању чуда докаже на један начин за који верује да је сто посто сигуран. Ако чуда постоје, да ли то значи да ће се Вучић на његово пуцкетање прстима појавити и послужити им чај.

То што изговара и није неки доказ, јер Вучићево непојављивање још увек не би значило да су чуда немогућа. Реално, која је вероватноће да уђе Вучић? Ипак, дешава се баш то.

Вучић заиста доноси чај и то је уједно и забаван и трансцедентан моменат, који сада дефинитивно привлачи пажњу милионског аудиторијума. Вучић је сад скоро па као месија који камење претвара у хлеб, што се у суштини уклапа у његову досадашњу активност да буде свеприсутан.

Ипак, Вучић на том месту ствари приземљује, као да жели да каже „шалу на страну“ и објашњава да је оно што народ можда види као чудо, плод крвавог рада многих људи. И онда нам поручује да можемо више и боље, јер је Србија једна озбиљна, велика породица.

То је моменат патриотизма, саборности, празничне слоге, вероватно најјачи моменат.

Потом следи нешто као централни мали comic relief којим се поентира. То је она реченица да је постојање Деда Мраза поверљива информација. Ипак, ни ово није случајно ни искључиво у хумористичке сврхе.

Та поента је упућена опозицији, односно онима који врло добро разумеју да ће мека диктатура, односно диктатура менталним склопом нације без употребе силе, потрајати све до тренутка док већина буде веровала да Вучић зна нешто што ми не знамо, односно да ипак има планове, решења и политичку мудрост и лукавост да нас некако прогура кроз иглене уши немогућег положаја у ком се налазимо, што је, у основи, суштина сваке вере и догме. А оно што догму чини догмом и изузима је из сфере рационалног преиспитивања је – управо чудо.

А чуда се дешавају, зар не?

На крају, морам да поменем још један важан моменат, а то су Вучићеве руке склопљене у онај већ чувени облик пирамиде. Знак илумината? Знак спокојства и смирености? Или нас само зајебава? Слободно бирајте било који одговор, њему играју сва три.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Војислава Тодоровића)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

Оставите коментар