Владислав Б. Сотировић: У геноциду страдало милион и по Јермена

Суд је прогласио да уништавање Јермена није био локални или изоловани догађај већ резултат одлуке коју је донела влада

Јерменка клечи поред мртвог детета надомак Алепа (Фото: George Grantham Bain Collection Library of Congress)

Пре самог чина геноцида, османска јерменска заједница је поседовала око 2.600 цркава, 450 манастира и 2.000 школа. Међутим, након Великог рата око 3.000 јерменских насеља је било депопулизовано. Данашња јерменска заједница у Турској има само шест цркава и ниједну школу или манастир

Масовно уништење османског (православно-хришћанског) јерменског становништва у 1915–1916. вероватно је најмасовнији организовани ратни злочин почињен током Великог рата и сигурно је први случај геноцида почињен у 20. веку, када је систематски побијено до 1.500.000 етничких Јермена од стране османлијских власти и њихових сарадника Курда. Иако је од овог злочина прошло више од једног столећа, питање османског геноцида над Јерменима је несумњиво још живо нарочито у водама дневне светске политике што се недавно јасно видело када је Сенат САД изгласао посебну резолуцију којом се овај злочин проглашава геноцидом без обзира на то што се у међународном праву термин и формулација геноцида званично примењују тек од 1945. На овај начин, САД се прикључила неколицини западноевропских земаља (нпр. Француска и Немачка) у осуди овог злочина у форми геноцида што засигурно даје смернице и другим земљама поводом питања овог историјског проблема. Када ће неко и званично да осуди злочине геноцида администрације САД над домородачким (индијанским) становништвом остаје да се види али је највероватније за сада да ће то бити Турска.

Да се подсетимо, истребљење Јермена је започето 24. априла 1915. у османској престоници Истанбулу и убрзо се проширило на цело царство када су хиљаде познатих и добростојећих Јермена прво ухапшени и заточени, а касније мучени и убијани. Организовани геноцид (или етноцид) завршен је у августу 1916, када је окончана друга фаза (од марта до августа 1916) масовних убистава Јермена који су у то време били депортовани у Сиријску пустињу, у Дел ел Зор или у његову околину. Данас се процењује да је у геноциду страдало до 1.500.000 Јермена, што практично значи да је Велики рат преживела само мањина предратног јерменског становништва (отприлике једна четвртина). Тако је на пример данас веома тешко пронаћи Јермене који живе у унутрашњости Мале Азије (Анатолије).

Унутрашњост јерменске цркве у Требзону 1918. Црква је служила као аукција и складиште јерменских добара опљачканих након геницида (Фото: Викимедија)

Геноцид над Јерменима је у сваком случају био акција систематског разарања, погрома, депортација, присилне асимилације, изгладњавања, етничког чишћења и уништавања материјалних споменика јерменске културе и националног постојања на територији Османског царства. Првобитно је геноцид започет масовним убиствима економске, верске, политичке и интелектуалне елите јерменског друштва у Истанбулу али је убрзо истанбулско искуство постало образац за геноцид најширих размера над свим сегментима јерменског народа у царству. Целокупни виши друштвени слојеви Јермена су елиминисани током само неколико недеља до јуна 1915. Погубљења Јермена из виших друштвених слојева су организована чак и на јавним местима (трговима) што је у великом броју случајева и документовано фотографијама које се могу наћи у Музеју јерменског геноцида у Јеревану.

Пре самог чина геноцида, османска јерменска заједница је поседовала око 2.600 цркава, 450 манастира и 2.000 школа. Међутим, након Великог рата око 3.000 јерменских насеља је било депопулизовано. Данас се јерменско становништво у Турској практично може наћи само у Истанбулу. Данашња јерменска заједница у Турској има само шест цркава и ниједну школу или манастир.

Владислав Б. Сотировић (Извор: Политика)

Докази о османском геноциду над Јерменима су бројни и поред тога што је највреднија архивска грађа заувек нестала када су 2. новембра 1918. ултрадесничарски припадници владајуће партије у царству спалили документе пре него што су владини водећи политичари и главни организатори геноцида побегли из земље у немачкој подморници за Одесу.

Нова либерална влада Османског царства је 5. фебруара 1919. основала у Истанбулу специјални суд за ратне злочине који је претходну (ратну) владу Младих Турака службено оптужио за „депортацију и масакр”, али тек након британских дипломатских притисака. Као коначни резултат судске процедуре, комплетна ратна влада је у априлу 1919. године осуђена на смрт а суд је прогласио да уништавање Јермена није био локални или изоловани догађај већ резултат одлуке коју је донела влада, а злочини су се спроводили на основу писаних налога и усмених наређења.

На крају се треба подсетити да је управо овај османски геноцид над Јерменима директно послужио Хитлеру и немачким нацистима за организовање и спровођење холокауста над Јеврејима у следећем светском рату. Овде не треба заборавити и османски геноцид над малоазијским Грцима који је трајао читавих десет година од 1913. до 1923. за који је ако ништа друго бар на основу командне одговорности директно одговоран и Кемал паша Ататурк (Отац Турака) који је између осталог спалио грчки град Смирну (Измир) 1922. пред очима британске флоте која је била укотвљена испред града.

Предавач на Универзитету примењених друштвених наука у Вилњусу

Опрема: Стање ствари

(Политика, 25. 12. 2019)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

Оставите коментар