Стефан Каргановић: Мистерија новог раскола се продубљује

Mожда је Патријаршија заправо спремна да далеке америчке епархије отпише Фанару, заузврат за неиздавање „томоса“  фактичким или потенцијалним расколницима

Сва петорица епископа с ове територије била су овог викенда на заседању у Чикагу (Фото: СПЦ у Северној, Централној и Јужној Америци)

Од објављивања  претходног текста, успели смо да прибавимо још неколико података значајних за ову тему. Пре свега, што се тиче активности пучиста на средњем западу Сједињених Америчких Држава, где је, судећи по томе да су тамо регистровали своју кровну организацију „Српске православне епархије у САД,“ (ПДФ) пројектовано да буде њихов оперативни центар, стање је врло интересантно. Поред наведене кровне организације, они су (изнова) регистровали и средњозападну „Новограчаничку епархију“ (ПДФ), са седиштем у држави Илиноис, па затим и два најважнија српска манастира у САД, „Св. Саве“ у Либертивилу (ПДФ) и „Нову Грачаницу“ (ПДФ), који се такође налазе на територији исте државе.

Документ о кровној организацији Српских православних епархија у САД

Ваља обратити пажњу на веома важан детаљ да задње три установе (Новограчаничка епархија и два манастира), за разлику од кровне организације, постоје од пре 2017. године. (Узгред, могло би се поставити питање: шта ће српским православним епархијама у САД локална кровна црквена организација? Зар њихова „кровна организација“ није Патријаршија Српске православне цркве у Београду?) Међутим, ако се погледају датуми њихових регистрација, све три су регистроване 2017, дакле исте године као и спорно кровно правно лице, „Српске православне епархије у САД,“ које се налази у средишту наше анализе. Уствари, не би било тачно рећи да су „регистроване“, него су заправо пререгистроване, или нешто попут тога, јер до подношења папира за инкорпорацију 2017. године све ове црквене установе су по закону морале већ бити регистроване, да би уопште могле да функционишу.

Шта је са претходним регистрацијама? Ко је, по чијем одобрењу и налогу, и зашто, извршио пререгистрацију? Да ли су се управни органи Новограчаничке епархије састали да то питање размотре и одобре, и да изгласају одговарајућу одлуку? Ако јесу, као што би по законима државе Илиноис морали да учине, где је протокол са тог састанка, као доказ да се поступило у складу са (наравно, секуларним) законом о корпорацијама? Та иста питања се могу поставити и у односу на поступање управних органа двају манастира.

Друга ствар, која све ове регистрације повезује, јесте то да је за заступника сваке од тих корпорација одређена иста адвокатска фирма, BURKELAW AGENTS, INC. Ако су покретачи ове операције сигурни да све раде леге артис и не очекују да би могле настати неке судске компликације, шта ће им адвокатска канцеларија као заступник за правна лица која су оформили? Основна улога заступника није да се парничи, него да прима званичне папире и да служи као мост између корпорације и државних и приватних ентитета који желе да са њом комуницирају. Зашто за ту сврху нису именовали физичко лице, као што је уобичајена пракса?

Затим погледајмо ситуацију у вези са епархијама западноамеричком (ПДФ) и источноамеричком (ПДФ). Иста је, као пресликана. И те две епархије пререгистроване су под називом који оправдано изазива недоумицу, јер се уклапа са називом кровне корпорације, што ће рећи без назнаке да се ради о епархијама које су саставни део Српске православне цркве. Али и оне такође у тренутној инкарнацији правно су настале тек 2017. године, иако фактички постоје одавно пре тога.

Приметиће се такође куриозитет да је представник, или агент, источноамеричке епархије иста адвокатска канцеларија из Чикага, BURKELAW AGENTS, INC,  као у случају „Новограчаничке епархије“ и „Српских православних епархија у САД“, иако седиште Добријевићеве епархије уопште није у Чикагу, него се налази у Њујорку. Фирма  BURKELAW AGENTS, INC. није именована као агент једино у случају новорегистроване западноамеричке епархије, али и тамо се као агент појављује једна адвокатска фирма. Импликације су исте. Зашто не физичко лице, ако се ради поштено и ако се унапред не рачуна на могућност судског процеса?

Именовање адвокатске фирме у оваквом контексту само по себи није неправилно, али нормална пракса је да се за агента именује физичко лице. То се може јасно видети у прилогу, где су наведене све регистроване српске православне парохије у Калифорнији, матичној држави западноамеричке епархије:

Српске православне епархије у Калифорнији

Све парохије до једне заступају искључиво физичка лица. Једини изузетак је епархија која је, слично осталим пререгистрованим установама СПЦ о којима је напред било речи, инкорпорирана исте сада већ знамените 2017. године. На документу из канцеларије Државног секретара Калифорније виде се разни датуми када су те парохије биле основане и регистроване, уназад све до двадесетих година прошлога века. Једино је епархија, у чијој се надлежности те парохије налазе, правно млађа од свих њих, јер је регистрована тек недавне 2017. године, мада фактички и она постоји од много раније.

И то је наше следеће питање. На списку су набројане чак и парохије и црквене установе које су од оснивања угашене, али од епархије западноамеричке, која је као таква функционисала од пре 2017. године, и пре тога је морала бити инкорпорирана, нема ни трага ни гласа. Да ли су је они 2017. године циљано избрисали из регистра и наместо ње формирали и убацили ову нову? Зашто би то радили, настрану питање са чијим овлашћењем, осим у оквиру неког новог оперативног плана, јер на списку јасно видимо да црквеношколске општине (парохије) које су биле регистроване пре педесет и више година и даље несметано постоје и функционишу на основу своје изворне регистрације, док само западноамеричке епархије која је постојала од пре 2017. године ту нигде нема.

Довољно је погледати шематски приказ да би се ценило ново правно стање које је нечујно успостављено у првој половини 2017. године:

Serbian Orthodox Dioceses in the United States of America

  (Кровна црквена организација формирана у САД)                              

                                                   Датум регистрације: 6/6/2017

 

SERBIAN ORTHODOX                                                                    SERBIAN ORTHODOX 

DIOCESE OF WESTERN                                                                 DIOCESE OF EASTERN

AMERICA                                                                                                  AMERICA, INC  

Датум регистрације:                                                                          Датум регистрације: 

12/4/2017                                                                                                  18/7/2017

                                                                                      

                                                    

                                                           SERBIAN ORTHODOX

                                                          DIOCESE OF NEW GRACANICA

                                                          -MIDWESTERN AMERICA

                                                          Датум регистрације:

                                                          24/2/2017

 

SERBIAN ORTHODOX MONASTERY

OF SAINT SAVA                                                                            MONASTERY OF THE 

Датум регистрације:                                                                 PROTECTION OF THE

21/4/2017   MOTHER

                                                                                      OF GOD-NEW

GRACANICA

Датум регистрације: 

                                                                                                                  11/4/2017               

 

Професионални инстинкт јасно и непогрешиво указује да је у питању постављање нове правне инфраструктуре, и то са одређеним циљем. Какав би тај циљ могао да буде, још увек видимо као кроз мутно стакло, али општи утисак је да тај циљ не може бити добар. То у најмању руку потврђује тајновити модус операнди оних који га већ неколико година дискретним радом остварују.

Седиште Васељенске патријаршије (Извор: Борба за веру)

У светлу геополитичких игара у светским оквирима, појављује се и занимљива хипотеза да би чудне и за сада до краја неразјашњене активности српских епископа у Сједињеним Државама могле имати и дубљу позадину, и да се не ради само о њиховим евентуалним личним амбицијама. Понашање истанбулске патријаршије, када је својим томосом недавно признала аутокефалију расколника у Украјини, са становишта канонске праксе подједнако је бизарно као и потези српског епископата у САД. Још од краја Другог светског рата, познато је да се истанбулска патријаршија, од почетка хладног рата па до данас, везала за западни блок  и да је све време била под растућим утицајем западних специјалних служби. Канонски потпуно неутемељено признање украјинских расколника и упад на  територију Руске православне цркве у Украјини нису извршени без исплате позамашног монетарног „бакшиша“ Фанару. Али пошто је Фанар стално у финансијској кризи, сведен је на један кварт у Истанбулу и представља цркву суштински без пастве и територијалне “стратешке дубине,” замисливо је да му је, заузврат за голему геополитичку услугу у Украјини, понуђено још нешто. То је подршка структура са којима већ дуже време сарађује за остварење давнашњег циља — преузимање под своју јурисдикцију православне дијаспоре у САД, као богатог извора не само људства већ и прихода.

Стефан Каргановић (Извор: standard.rs)

У том контексту, потпуно је оправдано поставити питање: да ли су српске епархије у САД једна од награда прећутно обећаних Фанару за учињене политичке услуге? У истом контексту, и млака и суздржана реакција српске Патријаршије, која се иначе не устеже да на захтев страних амбасада муњевитом брзином смењује и рашчињује неупитно православне епископе, добија своје могуће објашњење. Дубоко утонула у приземне, светске политичке игре, можда је Патријаршија заправо спремна да далеке америчке епархије отпише Фанару, заузврат за неиздавање „томоса“ сличног украјинском фактичким или потенцијалним расколницима који се налазе ближе Патријаршијиној матичној територији.

Зато је у перцепцији многих посматрача Патријаршијина некарактеристична спорост да предузимањем одлучних мера осујети раскол у САД не више од одраза, као у огледалу, аналогног понашања одликованих политичких власти у односу на симулацију напора да се Косово и Метохија задрже у саставу Србије.

Ако смо неоправдано сумњичави, и ако постоји бенигно тумачење, а и то је сасвим могуће, да га чујемо. Нека барем епископска тројка из САД јавности изнесе сувисло објашњење својих потеза.

Опрема: Стање ствари

(Борба за веру, 14. 12. 2019)

Прочитајте још



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

1 reply

  1. Види Србине,нема веће несреће по један народ од духовног раскола…брат на брата!…код разумних људи и народа увек постоје путеви и начини да се проблеми решавају мирно,без страсти,уважавајући потребе народа или његовог дела.У овом случају треба узимати реалну чињеницу да се ради о људима који су углавном држављани САД…Толико о томе.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s