Јасно је да су и национализам и грађанска опција легитимни и да морају коегзистирати
Ежен Делакроа: Слобода води народ (Фото: Викимедиа)
„За све зло крив је смрад грађанства!” Како би се осећали припадници грађанске опције када би прочитали овакву поруку од неког угледног човека? Сигурно врло непријатно. Почели би да њушкају своју одећу, животни простор да провере да стварно не смрде? На срећу никада нису прочитали овако нешто и ја се надам да никад и неће. Зато што се ради о једном легитимном погледу на свет, који заслужује поштовање у име права на слободу речи.
Али ако би њима то било непријатно, и то с правом, онда да их питам да ли људи друкчијег опредељења имају право на своје, од грађанског различито, политичко мишљење? Изгледа да немају, барем према мишљењу човека који ужива поштовање за своје сликарство. Ради се о скоро преминулом Владимиру Величковићу, који је за националисте изјавио баш то „За све зло крив је смрад национализма.”
Прво питање је како је тако нешто могао да каже човек који је цели живот провео у Француској, родном месту Декларације о правима човека и грађанина? Та декларација јасно поцртава право људима да буду националисти. Они чини огроман проценат француске популације. Уосталом, ако би националисти били непријатељи демократије, нико им не би дозволио да учествују на изборима. Како су, на последњим председничким изборима 2017, националисти Марин ле Пен освојили 34,32 одсто гласова, то значи да се у Француској од смрада не може живети. Зато што сваки трећи Француз, према цитираном ставу, поспешује тај смрад.
Марин ле Пен (Фото: Inc.com)
Још су поразнији резултати по све оне који национализам називају смрадом, када се то дигне на светски ниво. Тако смрди 1,4 милијарде Кинеза, огромна већина од 1,3 милијарде Индијаца, јер је тамо на власти националистичка Баратија џаната партија, Путинова Русија, Трампови гласачи, гласачи „Брегзита”… Ако подсетимо да готово све муслиманске земље имају ислам, како извор идеологије и легитимитета, самим тим у себе имају уграђене елементе теократије, што је, према политичкој теорији, далеко испод секуларних националистичких земаља и да подсећају на средњи век, онда видимо да огромна већина човечанстава која следи национализам или религију као своју идеолошку водиљу, смрди!
Смрад се отклања дезодорансом. Нико га не жели у својој близини. Па што онда урадити с тим милијардама националиста који чине огромну већину светске популације? Уклонити их да не ремете мир „грађанистима” који, ваљда, миришу? Или их затворити у концентрационе логоре? Али ко ће то да уради? Да се сви „грађанисти” са својом малолетном децом претворе у полицајце, не би могли да остваре једну такву ствар. Напротив, врло брзо би се нашли у позицији да они буду затворени. И на шта би то личило? Где би ту била права човека загарантована и поменутом декларацијом и Повељом ОУН?
Јасно је да су и национализам и грађанска опција легитимни и да морају коегзистирати.
Мирољуб Јевтић (Извор: Политика)
Кад би се мерило ко је прогресивнији а ко назаднији, врло брзо би се видело да су, с моје тачке гледишта сасвим легитимни „грађанисти”, регресивнији од националиста. Прогресивно је оно што напредује, што има будућност. Идеологија која неизбежно води своје следбенике у нестајање не може бити прогресивна. А то је грађанска опција. Голим оком је видљиво да што је већи степен примене грађанских вредности у једној етничкој нацији, то је број деце по мајци мањи. С тенденцијом да врло брзо те нације изумру. И то показују демографски заводи сваке земље у којима је грађански концепт доминантан. Нема ниједног јединог изузетка. Нестају сви: Немци, Французи, Јапанци, Данци… Сви без изузетка. За разлику од тога, муслимани су од 817 милиона 1997. нарасли на преко 1,7 милијарде 2019. године. Према томе, ако неко самовољно жели да нестане, нека му је срећан пут.
Поготово је сасвим нерационална осуда национализма државника нација које нестају пред нашим очима. И упорно настојање да се појму национализам придаје негативно значење. Ми смо ту посебан пример. Вујаклија је умро 1955. Дакле, пре тога је појам шовинизам превео као „распаљивање националне мржње”. Док енциклопедија „Ларус” ту француску реч чак деценијама касније објашњава као „претерану љубав према домовини”. Где се ту види распаљивање мржње према другим нацијама? И шта кога брига ако неко претерано љуби своју отаџбину и не наноси штету другима? Али нажалост, политичка клима и страх од силаска с власти учинила је да владајуће гарнитуре намерно силују језик, па овом појму сада почињу да дају неприхватљиво значење, све са циљем да људима огаде љубав према нацији и приволе их да гласају за грађанске опције. Баш их брига што ће тако нестати: Балзак, Шекспир, Гете… Важно је да они остану на власти.
Али ако погледамо резултате избора у свим земљама где је „грађанизам” још увек доминанант, видимо непрекидни раст националних странака јер: Енглези, Французи, Немци, Италијани и остали напросто не желе да нестану.
Аутор је професор универзитета, оснивач научне дисциплине политикологија религије
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Колико ми је познато, “грађанштина” је закржљало чедо Француске револуције, поникло из либералне идеологије и која нема везе са нашим светим Православљем…у преводу, грађанска опција је луциферска обмана, као и демократија, људска права и остале глупости и идиотизми…ако то скотамо као народ и избацимо то из својих редова, имамо шансе да опстанемо, а ако не, онда идемо ауто-путем у пропаст…
Владимир Величковић је рекао : “Немојте да ми спомињете национализме и националисте. За све зло које је захватило ове простора можемо да захвалимо том смраду који нам је затровао животе, распорио и исцепао у парампарчад једну дивну земљу, која је већ тада, ближе него икада, била на корак до Европе . . “
Југославија је била солидна и поштована земља у којој је мирно живело 23 милиона равноправних грађана. Али кад ја пао Берлински зид и кад је убијен Чауческу, да би сачували главе, избегли лустрацију и задржали власт, мангупи из ЦК СКЈ су лансирали storyteling о угроженим народима . . . и покренули грађански, верски и пљачкашки рат. Да смо тада ушли у Европску Унију – а били смо на њеном прагу – не би имали рат и вероватно не би изгубили Косово.
Данашњи лидери Јужних Словена ништа не чине да превазиђу трауме из прошлости. Напротив.
Уместо да граде мостове за помирење са суседима и за препород (као после Другог светског рата), они нам још увек гуслају да смо угрожени од наших суседа. И наравно, да су ОНИ ту да нас бране.
У Југославији нико није знао ни које је народности, ни које је вере, ни да ли слави Божић или Бајрам.
А онда сте се једне ноћи сви поклали по верској основи.
Је ли то истина? (М. Марић)
П. С. Како је могуће да је дошло до крвавог обрачуна народа и народности у Босни где ЦК више није био на власти? Јел су и Алију Изетбеговића, тог доброћудног и питомог муслимана, инструирали мангупи из ЦК да изврши илегалну сепарацију и тако отпочне грађански сукоб?
Притом, немам ни најмању намеру да аболирам политичке одговорности другове из ЦК; но сладуњаве приче о братству и јединству, спаситељу Анти Марковићу и злим националистима су ипак много горе.
Можеш бити комуњара, југословен,глобалиста, педер, гендер, педофил, некрофил….све је прихватљиво овде и сада.
Само не смеш бити НАЦИОНАЛИСТА јер си онда све најгоре од популисте, фашисте, десничара, Србенде, до Геџе, необразован, нешколован…глуп…….
И некако ми је драже да будем све оно најгоре, као националиста, него да кукам на овим страницама за неким временима и пропалом државом која је морала пропасти као српска тамница, и гроб хиљада Срба.
Такви су сада изнедрили сав овај ужас и смрад либерализма, лажи, преваре, педерлука, лицемерја и ,копрофаге који никако да се засите братства и јединства и његових нуз производа.
Нека се сласте, пријатно им било.