Јоргос Катругалос: Грчка спољна политика од Ципраса до Мицотакиса

Бивши грчки министар Јоргос Катругалос говорио је у Институту за европске студије о недавном развоју грчке спољне политике

Јоргос Катругалос, министар у Влади Алексиса Ципраса (Фото: Институт за европске студије)

Протекле недеље гост Института за европске студије у Београду био је Јоргос Катругалос, званичник Сиризе и донедавни министар спољних послова Грчке. У току своје дводневне посете Институту, Катругалос је одржао предавање 28. новембра на научном скупу посвећеном безбедносним аспектима сарадње у форуму Квадрилатерале (Румунија, Бугарска, Грчка и Србија) и посебно предавање на тему спољне политике Грчке 29. новембра текуће године. Бивши министар рада и социјалне политике и некадашњи шеф дипломатије у влади Алексиса Ципраса, своме излагању под називом „Грчка спољна политика од Ципраса до Мицотакиса”, приступио је, како је на самом почетку истакао, са становишта своје професије, универзитетског професора јавног права, независно од својих личних политичких убеђења.

Разматрајући кључне постулате спољне политике, Катругалос је истакао на првом месту важност придржавања начела међународног јавног права и конвенција Уједињених нација основаних 1945. године. Принципи и званична документа на којима је заснована Организација УН, требало би да се налазе у темељу спољне политике свих држава и њихових акција, представљајући истовремено један од фактора ограничења. Као пример истог, навео је Уговор у Лозани из 1923. године који лежи у основи дипломатских односа између грчке и турске републике од његовог потписивања до данашњих дана. Говорећи о Турској, Катругалос је подвукао како званична Атина настоји да унапреди своју сарадњу са Анкаром посредством економских пројеката, научне размене и сарадње академика, док се решавању проблема безбедоносног типа приступа у оквирима међународног права. Катругалос је нагласио како одговорност подједнако деле обе државе те да је грчка страна заинтересована за мирно решавање свих спорова, како би на својим границама стекла Турску као савезника и пријатеља, што би било у интересу и саме ЕУ.

Јоргос Катругалос у Институту за европске студије

На пољу међународне сарадње, Катругалос је изнео како је у грчком националном интересу и у интересу Европске уније, проактивна и мултидимензионална спољна политика Грчке са елементима културне и верске дипломатије. Мултидимензионални аспект односи се на улогу Грчке као медијатора, у региону западног Балкана али и на простору источног Медитерана, залажући се за мирно решавање проблема кроз дијалог и дипломатију. Према његовим речима, принцип решавања конфликта у складу са међународним правом чинио је основу грчких преговора са Северном Македонијом који су резултирали успешним закључењем Преспанског споразума.

На пољу мултилатералне сарадње, Грчка је успела да оствари једнако добре односе и са оним државама чији су се интереси супротстављали и косили са интересима ЕУ и НАТО чија је чланица. Реч је о покушају грчке владе да преузме на себе улогу посредника у дипломатском повезивању земља Запада и Истока, попут својеврсног „моста” између ЕУ са једне и САД, Кине, Русије и арапског света са друге стране. Грчка је успела да успостави добре економске односе подједнако са САД и Кином, упркос њиховом међусобном супарништву, наводећи да је највећи део кинеских инвестиција чисто комерцијалне природе усмерен према луци Пиреј, тако да се ни на који начин не угрожавају интереси Вашингтона.

Као некадашњи министар рада и социјалне политике, Катругалос се дотакао следећих социјалних питања и проблема европског и регионалног карактера: незапослености која је процентуално најзаступљенија код припадника млађе генерације, економске кризе која је довела до продубљивања социјалне неједнакости становништва, миграција и безбедоносних изазова. Према његовим речима, владу Алексиса Ципраса током 2015. године прекрио је талас проблема тзв. perfect storm оставивши највеће последице на пољу економије, у комбинацији са највећим до тада приливом избеглица из Сирије. Наиме, током те године кроз територију Грчке прошло је преко милион избеглица. На спољнополитичком плану, Грчка се нашла у троуглу нестабилности, гравитирајући између Сирије, Либије и Украјине. Из тих порива, Грчка је преузела активно учешће унутар алијансе између држава чланица ЕУ које су припадале медитеранском басену. Такав савез 7 држава југоисточне Европе основан је 2013. године под називом EU Med или EuroMed 7 са окупљањима њихових званичника на годишњем нивоу. Реч је државама које поред географског чиниоца повезује заједничко грчко-римско наслеђе: Грчка, Кипар, Француска, Италија, Малта, Португал и Шпанија. Сама алијанса основана је са агендом решавања поменутих проблема и рада на спровођењу социјалних реформи које би биле у складу са интересима ЕУ, развијајући њену социјалну компоненту и као таква не би угрожавала земље Вишеградске групе.

Фото: ИЕС

На пољу сарадње са балканским државама Грчка је предузела неколико пројеката билатералног, трилатералног те квадрилатералног типа који поред Србије укључују и следеће државе: Румунију, Бугарску, Албанију, Северну Македонију и Хрватску. У идејној бази ове политике налази се могућност остваривања сарадње на вишем нивоу, стварањем система који би обухватао државе југоисточне Европе повезиване на квадрилатерној основи са земљама Вишеградске групе, остављајући места Кипру као додатном партнеру. Осим на Балкану, Грчка настоји да механизмом трилатерала са земљама источног Медитерана регулише питања економске сарадње, експлоатације енергетских ресурса на овом простору, а у оквиру пројекта стабилизације региона. Реч је о трилатералама Грчка-Кипар-Израел; Грчка-Кипар-Египат и Грчка-Кипар-Палестина у  којима улогу медијатора преузимају САД (Израел), односно Француска(Египат).

Осим наведеног, Катругалос је истакао активности грчке владе у области климатских промена и заштите животне средине на европском и глобалном нивоу. Тако је са циљем остваривања сарадње у области привреде и културе, на првом месту очувања културно-историјског наслеђа најстаријих цивилизација, током 2017. године у Атини основан „Форум древних цивилизација”, који је окупио министре спољних послова Кине, Индије, Италије, Ирана, Ирака, Египта, Грчке, Мексика, Боливије и Перуа.

На питање проширења ЕУ на западни Балкан, истакнуто је да Грчка подржава Макронову идеју реформисања ЕУ, са напоменом да би реформе требало да се одвијају упоредо са процесом прикључења држава југоисточне Европе „европској породици народа“. Катругалос је нагласио да један процес не би требало да искључује други. Према његовим речима, Грчка активно подржава Србију и остале државе у региону које су поднеле свој захтев за прикључењем, тј. добиле статус кандидата или чекају почетак преговора као што је то случај са Северном Македонијом и Албанијом.

Слађана Здравковић,
докторанд и истраживач-сарадник Института за европске студије



Categories: Дневник читаоца/гледаоца

Tags: , , , , ,

Оставите коментар