Данас: Патријарх Иринеј разговараће са Младеном Шарчевићем о црквеној просвети

Ово је први званичан сусрет „синодалаца“ са министром просвете од како је дошло до јавног неслагања „црвене владе“ и Универзитета у Београду

Богословски факултет (Фото: Д. Јевремовић)

Чланови Светог архијерејског синода СПЦ данас би требало да разговарају са министром просвете Младеном Шарчевићем, потврдио је министар Шарчевић за наш лист.

У високим црквеним круговима спекулише се да би са министром требало да разговарају патријарх Иринеј (Гавриловић) и епископ бачки Иринеј (Буловић).

Главна тема сусрета наводно ће бити сви нивои црквене просвете – од Православног богословског факултета до наставе веронауке у државним школама, као и питање акредитације православних богословија.

Ово је први званичан сусрет „синодалаца“ са министром просвете од како је дошло до јавног неслагања „црвене владе“ и Универзитета у Београду око рада Православног богословског факултета. Црквени извори незванично најављују да је за 5. децембар заказана прва седница Наставно-научног већа ПБФ УБ после повлачена декана епископа браничевског Игнатија (Мидића) под притиском Синода.

За сада се не зна ли ће на њој бити биран нови декан или ће се гласати за нови Савет ове високошколске установе. Чека се став Ректората УБ о легитимности избора актуелног Савета ПБФ.

У изворима блиским Ректорату спекулише се да ректорка Иванка Поповић није била задовољна уопштеним извештајем о прошлогодишњем избору Савета ПБФ.

Она је, наводно, тражила да јој се најкасније до данас доставе прецизни подаци о изабраним члановима Савета из редова ПБФ и тачан број гласова који су добили на Наставно-научном већу због сумње да није поштован Статут УБ и ПБФ.

Данасу је из више извора на овом факултету потврђено да је од 15 представника факултета у Савету, укључујући и председника овог тела митрополита загребачко-љубљанског Порфирија (Перића), само ванредна професорка енглеског језика Ивана Кнежевић изабрана са неопходним 21 гласом.

Иванка Поповић је уочи последње седнице Већа ПБФ на којој је, на захтев Синода, требало да се покрене процедура за смену декана, упозорила управу овог факултета на могућу нелегалност рада Савета. Тој седници Већа у име Синода присуствовала су и двојица Иринеја – патријарх и његов имењак владика бачки, који су тражили да се синодске одлуке о сменама на ПБФ спроведу без поговора.

Владика Игнатије се замерио Синоду зато што није спровео ранију синодску одлуку о отказима двојици предавача ПБФ – редовном професору епископу западноамеричком Максиму (Васиљевићу) и доценту Марку Вилотићу, секретару епископа диселдорфског и немачког Григорија (Дурића).

Он је упозорио Синод да су одлуке црквене владе незаконите што је потом званично потврдио и Одбор за статутарна питања УБ.

Правна ситуација на ПБФ је неизвесна. Уколико ректорка Иванка Поповић процени да је избор актуелног Савета факултета нелегалан, 5. децембра Наставно-научно веће највише образовне установе СПЦ бираће нове чланове Савета. У овом тренутку нико нема прецизан одговор на питање шта ће се догодити ако представници факултета не добију неопходан број гласова за улазак у Савет, који би требало потом да потврди избор новог декана.

Поједини професори ПБФ страхују да актуелни Синод покушава да „извуче“ Богословски факултет из састава УБ, иако се СПЦ више од пола века жалила што су комунистичке власти ову високошколску установу искључиле са Универзитета на који је враћена 2004. и даље под духовним окриљем Цркве. Поједини црквени сајтови отворено заговарају оснивање новог богословског факултета у оквиру СПЦ, позивајући се унутрашње изворе у Синоду.

Министар испред Сабора?

Црквена просвета требало је да, одлуком мајског Сабора СПЦ, буде главна тема јесењег саборског заседања. Синод се оглушио о ову саборску одлуку, а потом је одбио и накнадни захтев двадесетак српских архијереја о сазивању Сабора. Они су додуше тражили да Сабор размотри и неке спорне одлуке и рад Синода после мајског заседања, као и да се поново изјасни о ситуацији на КиМ. Данашњи састанак могао би да значи да ће пре саборског договора и става о црквеној просвети двојица Иринеја најпре разговарати са министром Шарчевићем.

Јелена Тасић

Наслов и опрема: Стање ствари

(Данас, 29. 11. 2019)



Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , , , , , ,

1 reply

  1. Прва пратиља Zelke Jevtic, Jelena Tasic пише „накнадни захтев двадесетак српских архијереја о сазивању Сабора“, а физички потписа – уваљених напоље пред камерама од стране митрополита Амфилохија патријарху Иринеју у Жичи – има четрнаест (14). Од тога је потпис владике Луке фалсификован, ******* пензионер бивши владика Атанасије Јевтић нема право гласа у САСабору по Уставу СПЦ, викарни Методије такође, владика Димитрије не управља ни својом епархијом ни својим потписом (него Дурич-Перишић мафија)… позадинци петиције из Америке Добријевић, Васиљевић и Крчо су јуришници ИЗДАЈЕ СПЦ у Америци, Gregor von Waresch је окупаторов човек No 1… Толико о „двадесеторици“, а можемо још. Пучиста нема ни трећина, ни четвртина у Сабору СПЦ – е сад што имају Вашингтон и Лангли иза себе то је друга ствар. Њихови завети CIA и BND нису наши завети!

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s