Према незваничним сазнањима листа Данас, у универзитетској управи мишљења о улози Синода СПЦ и његовог благослова за рад на ПБФ су подељена
Богословски факултет (Фото: Д. Јевремовић)
На захтев ректора Универзитета у Београду Иванке Поповић управа Православног богословског факултета требало би да до петка достави извештај о раду Савета ПБФ, незванично сазнање Данас у изворима блиским Ректорату.
Извори нашег листа очекују да би до сутра у Ректорат требало да стигне записник са изборне седнице актуелног нелегалног Савета ПБФ, чији је председник митрополит загребачко-љубљански Порфирије (Перић), ванредни професор Новозаветне теологије.
На ПБФ-у незванично кажу да је претходни легални Савет факултета у јуну 2018. потврдио избор сад бившег декана владике Игнатије и три продекана, од којих један није по вољи Синода.
У овом тренутку као продекани и за „црквену владу“ и за Универзитет „прихватљиви су само редовни професор Богољуб Шијаковић, бивши министар вера СРЈ и Србије и доцент Златко Матић, ког је актуелни Савет 12. октобра после повлачења владике Игнатија (Мидића) именовао за продекана.
Уколико Ректорат потврди Матићев избор за в.д. декана, ускоро би могла да буде заказана и изборна седница Наставно-научног већа на којој би се бирао кандидат за новог декана.
На ПБФ се чека и препорука Ректората у вези са статусом Савета, чији би нови сазив могао да се бира на истој изборној седници када се буде одлучивало о новом декану.
Уочи последње седнице Наставно-научно већа ПБФ 12. новембра на којој је владика Игнатије, због захтева Светог архијерејског синода СПЦ да буде смењен, поднео оставку на место декана, ректор Ивана Поповић, упозорила је ову високошколску установу на процедуру избора представника Факултета у Савет.
У Савету ПБФ само један од 15 представника овог факултета изабран је потребном апсолутном већином од броја чланова Наставно-научног већа, тврди се у професорским круговима, што је стигло и до Ректора после „кризе“ због синодског захтева од 8. јула за смену двојице предавача ПБФ – редовног професора епископа западноамеричког Максима (Васиљевића) и доцента Марка Вилотића, секретара епископа диселдорфско-немачког Григорија (Дурића).
Епископ Игнатије (Мидић) (Фото: ТВ Храм)
Обојица су формално за сада на неплаћеном одсуству, а цену неспровођења синодских одлука о отказу „платио“ је владика Игнатије, који се под притиском, неки спекулишу и претњама појединих синодалаца, прошле недеље повукао са места декана ПБФ.
У овом тренутку, како незванично тврде Данасови извори, извесно је да Избор новог декана и решавање проблема нелегалности Савета ПБФ неће чекати на најављено усаглашавање Статута овог факултета са Статутом Универзитета.
Према незваничним сазнањима нашег листа, у универзитетској управи мишљења о улози Синода СПЦ и његовог благослова за рад на ПБФ су подељена. Уколико договорени специфичан статус ПБФ на УБ буде подразумевао благослов Синода за предаваче, јасно ће се дефинисати правила за његово евентуално повлачене, незванично тврде извори Данаса.
Члан Синода задужен за ПБФ и портпарол СПЦ епископ бачки Иринеј (Буловић), поводом случаја смена на ПБФ раније је за наш лист појаснио да на ПБФ „нико не може да се упише на основне студије и да конкурише на било коју службу на овом факултету без благослова надлежног епископа; као и да нико не може постати наставник Факултета и напредовати у служби без благослова и одобрења Синода, док избор декана постаје валидан тек после потврде Синод“.
Он ни после недељу није одговорио на Данасова питања у вези са новонасталом ситуацијом на овом факултету после повлачења декана владике Игнатија, иако је Универзитет потврдио став бившег декана да су смене двојице предавача незаконите.
Синод се за сада није јавно изјаснио ни о јавним оценама надлежних тела УБ и САНУ да је спорним синодски одлукама угрожена аутономија Универзитета, иако је заседао дан после Наставно-научног већа ПБФ. Следећа синодска седница, према незваничним најавама црквених извора, заказана је за 25. новембар.
Црквена просвета и косовска политика
Иако је синодска одлука о сменама на ПБФ преседан у новијој историји СПЦ, поготово што је реч о епископима, ипак први јавни спор око државних и црквених правила само је једна раван проблема највише образовне установе СПЦ. Унутар црквена страна је далеко дубља и задире не само у проблематику богословља и црквене просвете којој је, одлуком мајског сабора требало да буде посвећено јесење саборско заседање, него има и политичку позадину, спекулише се у виском црквеним и политичким круговима.
Чињеница да су се Синод и његов председник патријарх Иринеј оглушили о донету саборску одлуку, као и о додатни захтев двадесетак српских архијереја почетком октобра за сазивање Сабора многи доводе у вези са жељом актуелне Власти да се Црква више не изјашњава о Косову и Метохији – да ћути бар до маја идуће године. У дипломатским изворима на Западу увелико се спекулише о наводном документу о разграничењу високо на северу КиМ, на који су потписе ставили председници Србије и Косова Александар Вучић и Хашим Тачи.
Фото: СПЦ
„Папир“ којим би Приштина наводно добила и „столицу“ у УН, а потом наставила договоре са Београдом о приватизацији крупне српске имовине у јужној покрајини, за сада се налази у фиоци председника САД Доналда Трампа и до пролећа би требало да се озваничи.
Данасови извори незванично тврде да је КиМ, поред Украјине било и једна од главних тема недавног разговора патријарха Иринеја и америчког амбасадора за верске слободе Сема Браунбека, што у Патријаршији није могуће званично потврдити. Осим случаја смене на ПБФ и других синодских потеза, као један од главних разлога за сазивања Сабора у захтеву двадесетак владика, наводи се потреба да се због новонасталих околности Црква поново изјасни о КиМ.
Сабор СПЦ је више пута званично саопштио да је против независности, поделе и разграничења на КиМ.
Јелена Тасић
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Буловић може да каже:” Црква то сам ја!”