Мило Ломпар: Шта стоји иза покушаја релативизације Јасеновца

Трећи учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је проф. др Мило Ломпар. Серијал припрема Владимир Димитријевић

Aутор: Сестра Марија, монахиња манастира Јасеновац

Уместо увода

С обзиром на чињеницу да се тема система јасеновачких логора и броја жртава у њима не тиче само појединих Срба, него целине нашег народа, и да је приликом обраде исте, веома важно имати у виду дијалошку природу потраге за истином, наш и ваш сајт се, са два питања (1. Какво је место Јасеновца у нашем историјском памћењу? 2. Шта мислите о најновијим полемикама око броја жртава у јасеновачком систему логора?) обратио низу интелектуалаца са молбом да на њих одговоре.

Понављамо: „Стање ствари“ неће улазити у личне полемике и надгорњавања, него ће високо држати заставу начелности и свесрпског интереса, подсећајући на основну чињеницу: Великомученички Јасеновац не треба да нас раздваја, него да нас, у Христу и Небеској Србији, спаја.

Мило Ломпар: Геноцид и српски културни образац / Шта стоји иза покушаја релативизације Јасеновца?

Какво је место Јасеновца у нашем историјском памћењу?

У вековном историјском кретању на размеђи два света, православног и католичког, два царства, османског и хабзбуршког, нема ничега што би се у нашој историји могло упоредити са збивањима чији је симбол Јасеновац. Премда су убиства невиног српског света била распрострта на разним тачкама злочиначке творевине која се звала Независна Држава Хрватска, симболички је њихово збирно место обележавао концентрациони логор Јасеновац. У комунистичкој Југославији, због живих учесника рата, он је у извесном смислу означен: историјским монографијама и споменичким комплексом. Но, услед политичке идеологије која је свој угаони камен имала у идеји о великосрпској хегемонији као разлогу неуспеха Краљевине Југославије и као доказу српске кривице, циљано је пропуштено да се сачува сам изглед концентрационог логора, као што је учињено са нацистичким логорима, да се спроведе поступак денацификације хрватске јавне свести и да се у југословенској култури – методама масовне медијске и вишедеценијске пропаганде – означи једно непролазно место памћења.

Мило Ломпар (Извор: Печат)

У српској колективној свести, пропусти су имали још фаталнији садржај: није освешћено да је геноцид – који симболизује Јасеновац – нови моменат српског културног обрасца, настао у XX веку; није опажено да је минимализовање и прекодирање историјског садржаја у комунистичким образложењима историјских догађаја у Другом светском рату превасходни облик политичке инструментализације; није препознато да је усташка држава била један од садржаја – никако једини – магистралног кретања хрватске политике: и њеног секуларног вида, код Старчевића и Радића и Крлеже, и њеног клерикалног вида, код Штросмајера, Франка и Степинца. Историјски биланс комунизма у нас има свој неизбрисиви печат у идеолошком кривотворењу геноцида чији је симбол – никако и једини садржај – Јасеновац.

Шта мислите о најновијим полемикама око броја жртава у јасеновачком систему логора?

Темељни је интерес хрватске културне политике да се – у новим околностима, насталим по распаду титоистичке Југославије – умањи и претумачи значење Јасеновца. То је у складу са епохалним кретањем: у бројним европским државама, попут балтичких, одиграва се процес оправдавања нацистичких формација које су учествовале у ратном походу на Совјетски Савез. Томе иду у сусрет различите интерпретативне и пропагандне технике. У обличју антикомунизма оправдава се пронацистичка прошлост, да би се културнополитички легитимисала у новонасталим приликама: као антируско кретање. Тако се пронацистичка прошлост поставља као претходни члан садашњег антируског кретања. Повратна реакција је једнако предвидива: комунизам се – у садржајима садашње руске културе сећања – поставља као претходни стадијум садашње одбрамбене реакције. Тако се – на нивоу јавне свести – блокира увид у историјски биланс комунизма. Као да руска култура сећања не сеже даље од Совјетског Савеза. Јер, ако би се сетили Катарине II, требало би да одговоре на питање због чега је Крим освануо у другој држави, кад су победили у Другом светском рату? А ако би се сетили Петра Великог, питање би било слично: ако је под њим Кијев био у Русији, због чега сада није? У ком друштвеном систему се одиграо преокрет чије су последице на делу?

Свети новомученици јасеновачки

Код нас су, пак, веома снажна настојања да се – пошто је европска агенда доживела неутрализацију са европских адреса – српска политика уклопи у неки регионални конгломерат. Тај конгломерат треба да има улогу неутрализатора разумне, компромисне, опрезне, смотрене, али аутентично српске политике, чији највећи спектар могућности се управо налази у културном подручју. Без унутрашњег (српског) онемогућавања такве политике, свако спољашње настојање (хрватско, албанско, црногорско) суочава се са великим тешкоћама на два плана: у подручју историјских чињеница и у деловању сопствених пропагандних погона.

У том подручју ситуирано је релативизовање културних и симболичких значења Јасеновца. Да би то било могуће, претходно се мора минимализовати историјски садржај геноцида чији је симбол – а никако садржај – Јасеновац. (Савршено је јасно да када се унутар српске јавне свести тај процес оконча, неминовно следи поновна хрватска релативизација оног садржаја који је наизглед прихваћен. И тако све до поништења сваког обавезујућег значења у култури сећања.) Поново се показује да историографија није – као што никад није ни била, као што то није ниједна духовна наука – политички неутрална дисциплина. Наноси идеолошких и политичких предубеђења, садржаји времена у којем живи, неуклоњиво натапају свест историчара, као што друштвени налог остварује спољашњи притисак на њихово разумевање прошлости. (То, наравно, не значи да су сви резултати историјске науке – као и других духовних наука – истоветно засновани и мотивисани, и истоветних домета, већ да је неопходно пажљиво издвајање елемената који их чине.) Отуд је политички смисао садашњих историографских расправа у вези са Јасеновцем у сагласности са основним кретањем хрватске културне политике, у сагласности са непостојањем јавне свести о значењима Јасеновца и у сагласности са регионалним настојањима садашње владајуће политике.

Владимир Димитријевић

Прочитајте још

 



Категорије:Лаки одговори на тешка питања

Ознаке:, , ,

5 replies

  1. Већ дуже време се раде на томе да се геноцид над Србима релативизује, заборави а да се Срби представе као неко ко је такође чинио геноцид над муслиманима, шиптарима….
    То што то чине хрвати, шиптари и још неки и није нека новост.
    Проблем је што се то ради и у Србији и што има таквих из редова случајнихСрба, НВО, историчара, социолога….
    Једноставно, све мора бити реципрочно и паралелно, колико они толико и Ми а пожељно је да са наше стране буде далеко више.
    Пример је Сребреница која је овде прихваћена као чињеница коју је и српска Скупштина потврдила законом.

    Свиђа ми се

  2. @ Кобајаши
    Пример је Сребреница која је овде прихваћена као чињеница коју је и српска Скупштина потврдила законом
    ++++
    У Србској Скупштини, популарном обору, у коме одлуке доноси онај бедни антрополошки шљам кога нико и нигде није бирао по имену и презимену, знају коју Декларацију неће да прихвате.

    https://facebookreporter.org/2017/10/26/poslanici-vlasti-odbili-rezoluciju-o-genocidu-nad-srbima-jevrejima-i-romima-tokom-drugog-svetskog-rata/

    Беда и мизерија, најпоганије врсте.

    Свиђа ми се

  3. @стањествари, како и доликује, изврсно бира свечаре за овим округлим столом, баш како је и врстан домаћин у име многопоштованог сајта ( Владимир Димитријевић). И сви свечари, до сада, ради вечног памћења и истине вечне, јасно и гласно, жртвено и духовним стваралачки трудом, заветују и бране битијску свевременост и свепросторност геноцида над Србљем и Србским земљама… Јасеновац и Свети Новомученици Јасеновачке јесу жижа свеколиког страдања Србског, жижа појединачног мучеништва сваког Србина, претка и потомка, земаљског и Небесног… Дубока благодарност за ваљано “ издељан“ овај астал истине, Ви, часне дрводеље Србске…

    Свиђа ми се

  4. Руси и Русија су у Совјетском савезу имали сличан третман као и Срби у Југлославији – вечити кривци, хегемонисти, сви су бољи и правији од њих. Пре 20 година сам боравио у Литванији више недеља и слушао од тамошњих Руса како се у Литванији, као и у другим совјетским републикама, боље живело, имао се већи избор у продавницама него у Русији, да не би неко имао основа да каже како је Русија привилегована у било ком погледу. И, џаба све то, и даље су неруси мрзели Русе и Русију и кривили их за све.
    Истина, когод да је био носилац злогуког комунизма, и јесте био велики кривац.

    Свиђа ми се

  5. Sta stoji iza toga? Odgovor je jasan. Pare. Interes. Ugodnost. No, oni koji to rade zaboravljaju da ih duse tih zrtava gledaju. Ne gubite vreme odgovarajuci njima, nisu vredni toga, ostavite svoj glas ne u mrznji i napadu prema njima, nego pravilno i smireno iznosite podatke koje su ostavili preziveli logorasi kojih zao vise niti nema. Zasto oni to rade sada? Zato jer vise nema zivih logorasa da im „sasuju“ u lice sta je realan broj zrtava. Mog pokojnog oca dr. Milana Bastasica, dete logorasa Jasenovca su hteli da prikazu kao osobu koja je pisala i govorila o broju zrtava Jasenovca emocionalno i nerealno. Sta da kazem za njih? Kao sta bi rekao i moj pokojni otac. Jadni ljudi, ne znaju sta pisu i govore. Zato cu sa vremena na vreme da smireno upozorim javnost sta je moj pokojni otac govorio i pisao. Da bude kao opomena svima onima koji se igraju brojem zrtava Jasenovca, sta je kao sta je moj pokojni otac rekao „drska podvala“.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s