Драгана Трифковић: Систем С-400 може бити гарант војне неутралности Србије

Систем С-400 није јефтин и он кошта минимум 500 милиона долара, али ако узмемо у обзир да је то цена којом се добија безбедност, онда она и није превисока

Драгана Трифковић (Фото: Центар за геостратешке студије)

Небо над Србијом је ових дана сигурније него икада. У оквиру војне вежбе „Словенски штит“ која се од 23. до 29. октобра одржава у Србији, на простору ваздухопловне војне базе „пуковник-пилот Миленко Павловић“ у Батајници, први пут учествују и руске јединице за противваздушну и противракетну одбрану са системом С-400 Тријумф.

Војне вежбе српске и руске војске се одржавају последњих пет година на територији Русије и Србије. Тренутна вежба представља другу фазу „Словенског штита“ а прва фаза је била спроведена у септембру на војном полигону Ашулук код Астрахана. Српска војска је и тада имала прилику да се упозна са системом С-400 Тријумф који је један од најмоћнијих система противваздушне одбране. Он је развијен од стране руског концерна „Алмаз Антеј“ и руска војска га употребљава од 2007. године. „Алмаз-Антеј“ је једна од водећих руских компанија војне индустрије али такође високо рангирана међу првих 10 светских произвођача оружја. Ова компанија је развила и нову верзију система ПВО С-500 Прометеј и очекује се да он уђе у оперативну употребу руске војске у другој половини 2020. године. Нови модел С-500 Прометеј, испробан је ове године у Сирији.

Руски систем ПВО је веома тражен у свету, и он се осим Русије налази у употреби у Белорусији, Кини, Индији и Турској. Турска је због куповине ових система од Русије, ушла у сукоб са својим партнерима из НАТО. Поред наведених земаља Русија води преговоре о продаји овог система са Ираном, Египтом, Алжиром, Саудијском Арабијом, Јерменијом и др.

Руски систем ПВО С-400 је тражен због тога што он земљи која га поседује омогућава безбедност односно спречава могућност да та земља буде нападнута из ваздуха. Последњих деценија, западне земље су извршиле низ напада на друге државе из ваздуха, што је резултирало свеопштом дестабилизацијом, посебно на Блиском истоку.

Драгана Трифковић на војно-техничком форуму „Армија 2015“ (Фото: Центар за геостратешке студије)

Из тог разлога је Србији преко потребан С-400 систем који би одвратио могућност агресије. Да је Србија имала сличан систем ПВО деведесетих година прошлог века, НАТО земље се не би усудиле да покрену агресију и бомбардују Србију. Ако узмемо у обзир чињеницу да се Србија сада налази у НАТО окружењу и да се преко 80% грађана Србије противи сарадњи са НАТО, поседовање система С-400 би Србији омогућило да остане при свом ставу и сачува своју ванблоковску позицију. Председник Србије је више пута износио тврдње да Србија нема намеру да постане чланица НАТО, а такође је говорио и томе да Србија размишља о куповини система ПВО од Русије. Због тога би ово била идеална прилика да се са руском страном започну преговори о куповини система С-400 Тријумф који би омогућио Србији да очува своју неутралност.

Систем С-400 није јефтин и он кошта минимум око 500 милиона долара, али ако узмемо у обзир да је то цена којом се добија безбедност, онда она и није превисока. Посебно у тренутку када НАТО намерава да интегрише остатак Балкана и то без обзира на противљење грађана појединих држава. Имали смо случај Црне Горе чије су власти учланиле ову земљу у НАТО не желећи да чују шта грађани о томе мисле, а такође и пример Северне Македоније.

Верујем да би Русија била вољна да Србији омогући повољне улове за куповину овог система, можда чак и да понуди кредит. На крају крајева, председник Вучић тврди да је ово златно доба Србије, па онда не би требало да буде сумње да држава може да одвоји новац за стратешке одлуке. Суштина је у томе да овај систем С-400 који учествује у војној вежби треба одмах да постане предмет разговора, јер не би имало смисла да се враћа назад.

Опрема: Стање ствари

(Центар за геостратешке студије, 26. 10. 2019)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

4 replies

  1. Sam S-400 nije dovoljan.PVO se pravi slojevito i sami sistemi dalekog dometa (domet S-400 je 250km, raketa, domet osmatrackog radara je 600km, a nisanskih 400km (domet zavisi od refleksivne radarske povrsine cilja (ERP), pa stellt avione ERP o,4 kvadratna metra otkriva na 150km)), nema informacija da je raketa dometa 400km 40N6E usla u serijsku upotrebu, a svakako se ne izvozi (ova raketa se koristi protiv slabomanevrisucih ciljeva, kao sto su osmatracki avioni tipa AVAKS i za razbijanje neprijateljskih formacija u pocetnoj fazi napada, posle cega ih preuzimaju ili S-400 sa raketama manjeg dometa (dakle treba ih veci broh) ili sistemi srednjeg i malog dometa) zahtevaju zastitu od strane sistema srednjeg i kratkog dometa.Sistemi PVO mogu biti trupni i teritorijalni.S-400 spada u ove druge.Sa druge strane Pancir-S spada u sisteme koji mogu da prate trupe, ali i da brane teritoriju od npr. napada krstarecih raketa, a efikasan je i protiv dronova i raketa zemlja-zemlja (domet raketa 20km po daljini i 15km po visini, dok radar otkriva cilj na daljinama od oko 35 km za ERP od 2m2, a 20 km za ERP od 0,1m2 ).Kombinacija topovskog i raketnog naourazanja, dvotalasnog (centimetarski i milimetarski) radarskog i optickog osmatranja, cini ga sposobnim da se sam brani od napadaca koji je probio odbranu i u poziciji je da koristi rakete zemlja-zemlja ili antiradarske.Zajedno bi zaista sacuvali nase nebo, ali za ozbiljniju kolicinu nemamo para.Ako moze, ili mora, da se bira, onda bih izabrao Pancir, visestraniji je i zilaviji i , kao sto nakucah, moze da se bori protiv protivnika koji je vec probio odbranu i u poziciji je da dejstvuje raketama zemlja-zemlja ili antiradarskim.Takodje, Rusi su nekada nudili osmatracke radara sistema BUK, kao ojacanje za KUB-ove, pa ni to nije lose resenje.

    Свиђа ми се

  2. @Komentar
    Sa sajta Russia Beyond:

    У овом часу великој је питање шта Србија жели да постигне овом набавком. Сами „Панцири“ не могу да одбране Србију уколико дође до конфронтације са НАТО, док са друге стране они нису неопходни у евентуалном сукобу са ривалима у окружењу (Хрватска, тзв. држава Косово). Међутим, не треба сметнути са ума да поседовање модерног наоружања подиже политичку тежину Србије као државе, али и учвршћује позиције Москве на Балкану.

    Руски експерт се дотакао и теме зашто је Србији потребно ово наоружање. Према његовим речима „Панцир-С“ је пре свега намењен за уништавање крстарећих ракета. Он може да штити фиксне објекте, али и да покрива копнене борбене трупе на маршу.

    „Ја у овом часу не видим да Србија има намеру да ратује са непријатељем , који у свом арсеналу поседује крстареће ракете. У случају да су потенцијални противник САД, њене оружане снаге имају могућност да компромитују дејство овог система.Наиме, у класичној ПВО концепцији „Панцири“ су део вишеслојног фронта одбране, где су ослоњени на далекометне ракетне системе С-300 и С-400. Ови системи покривају прву линију одбране коју чине ПВО јединице једне државе. Уколико се деси да противник успе некако да пробије прву зону фронта, дочекују га ракетни системи средњег домета „Бук“. Уколико противник успе, да захваљујући својој масовности, савлада и другу зону ПВО тек онда на сцену ступају „Панцири“ који дочекују преостале циљеве- напомиње овај аналитичар.

    Гољц је том приликом додао, да није баш јасно како би се „Панцир-С“ понашао у борби када је изолован од осталих ПВО система (С-300/400 или „Бук“), тачније ако њих нема. „Не искључујем да се ради о некој симболичној набавци, или чак преносу тих система из Русије у Србију. На тај начин би се могла демонстрирати блискост између две земље

    Свиђа ми се

  3. @Jovan T
    Kao sto i ja rekoh, ali je jasno da mi za slojevitu odbranu nemamo para (nema ni za kakvu, ali ‘ajd’ sad.Mada, malo ko i ima za sve, od S-400 do Tor-a, da ne ulazim u rucne lansere, (mi kupujemo francuske „Mistrale“ koji bi trebalo da budu deo naseg Pancira- topovsko-raketnog PASARS-16, a da li ce se kupovati pesadijska varijanta, ne znam).Pancir je mnogo jeftiniji, univerzalniji (PVO i teritorije i trupa) i mobilniji.Za Kub-ove se moze nabaviti osmatracki radar Buk-a i tako im produziti zivot.Na kraju ce se sve zavrsiti sa dva Pancira i tri PASARSA-16, kao u nekadasnjim vicevima o tome da ce nas Albanija napasti sa oba aviona:)))

    Свиђа ми се

  4. Изгледа да је ипак најреалнији коментар на такст гђе Трифковић ово: http://www.nspm.rs/hronika/dojce-vele-srpsko-ruske-vojne-vezbe-s-400-i-propagandni-predizborni-tabloidni-rafali.html

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s