Тежишта будућег полицентричног света и С-400 су у корелацији, нераздвојни једно од другог
Систем С 400 (Извор: Печат)
У овом тренутку руски С 400 Тријумф је једини противавионски и противракетни систем који у потпуности може да гарантује безбедност ваздушног простора државе у чијем поседу се налази. Амерички систем под називом Патриот има доста мана и по карактеристикама (домет, максимална и минимална висина, брзина, детекција) заостаје за руским аналогом. С 400 је део совјетског наслеђа и представља најнапреднију верзију С 300, први пут размештеног 1979. године у Совјетском Савезу. Имајући у виду да су за време Хладног рата Американци имали предност у ваздуху, Руси су велике ресурсе улагали у системе противваздушне одбране. Као резултат добили смо серију С-300, којa је и после скоро 40 година, захваљујући периодичним „апгрејдовима“, и даље без конкуренције. Сведоци смо да плодови стратешког планирања Совјетског Савеза још увек активно утичу на глобална дешавања и у 21. веку, само у мало другачијој форми. За разлику од совјетског периода када је Москва своје оружје уступала искључиво идеолошким савезницима, данас Русија своја најсавременија војно-одбрамбена достигнућа дели са свим народима без обзира на идеолошке и културно-историјске противречности.
Подршка Евроазији, „централном светском острву“
Јачање одбрамбених капацитета држава широм света, укључујући и блиске суседе као и историјске непријатеље, на први поглед може се тумачити супротно стратешко-безбедносним интересима Русије, али заправо оваква позиција у потпуности је у складу са руском спољнополитичком доктрином. Главна идеја која стоји иза великодушног распрострањивања С-400 јесте подршка државама широм света, пре свега онима у Евроазији,“централном светском острву“ у борби за свргавање хегемоније евроатлантизма и њене визије глобализма. Совјетски Савез имао је сличан циљ али идеолошка индоктринација није дозвољавала гипкост и прагматичност у односима са другим државама, па је крајњи циљ остао недостижан. Стратешка предност савремене Русије у односу на Совјетски Савез јесте та што Русија не покушава никоме да извезе „слободу“ већ само да помогне у борби за „слободу“. То јест појам слободе тумачи се не са идеолошке тачке гледишта комунизма или демократије већ на основама културно-историјске традиције различитих народа. Захваљујући пре свега Русији сваки народ још увек има могућност избора: кренути линијом мањег отпора и утопити се у капиталистичку парадигму демократско-либералног светског поретка са Сједињеним Државама на челу или окренути се изградњи самобитне културне матрице на основама сопствене цивилизације. На тај начин Русија и њена концепција имају капацитета да привуку много ширу лепезу савезника, а самим тим и већи изглед на успех него што је имао Совјетски Савез и његова идеологија комунизма.
Систем С 400 (Извор: Печат)
Може ли држава купац користити С-400 против Русије?
Највећа претња међународном миру и стабилности, по мишљењу руских стратега, јесте стремљење западних држава да сачувају своју доминантну улогу приморавајући међународну заједницу да следи искључиво њихову тачку гледишта. Они имају за циљ да спрече појаву алтернативних центара моћи. Другим речима, очекује се да ће главни узрок међународних сукоба у 21. веку бити покушај осамостаљивања великих држава од Запад који на сваки начин жели да спречи настанак полицентричности. У тренуцима када долази до формирања савеза против светске доминације руски стратези искључују могућност да се у блиској будућности С-400 искористи против Русије. Када и ако до евентуалног сукоба између Русије и државе купца С-400 дође, биће то само након дисперзије западне глобалне моћи, у тренуцима истинске полицентричности. Када наступи тај период, технологија на којој се заснива С-400 биће застарела. Успешна стратегија увек се планира на дуги рок, не мањи од 25 година. У неким новим геополитичким околностима садашњи „либерални принцип“ по коме Русија продаје своје наоружање биће замењен неким другим, у складу са промењеном спољнополитичком доктрином, на исти начин као што је „комунистички принцип“ продаје из времена Совјетског Савеза замењен садашњим.
До тада битно је напоменути да на овој историјској етапи препреке за набавку руске војне технологије практично не постоје и да свака земља са минималним економским и политичким капацитетом може себи да приушти сигурну заштиту од евентуалне војне интервенције и претњи из ваздуха. Довољно је платити одређену суму новца или у случају Турске узети кредит од Русије и технолошка супериорност западних сила у потпуности је анулирана. Истовремено, политичка инфериорност и зависност пред лицем хегемона лагано ишчезава. Вишевековна историјска непријатељства и антагонизми између Русије и Турске или Русије и Кине не играју никакву улогу приликом закључивања уговора о набавци С-400. Једино што је за Русе битно јесте спремност да се на путу изградње сопственог суверенитета истраје до краја.
За нови демократски светски поредак
Ово је само један од видова подршке у изградњи истинског демократског и полицентричног светског поретка. Русија је на том путу приморана да се у највећој мери ослања на такозвану „тврду моћ“ имајући у виду да су пропагадно-идеолошке машинерије Запада још увек без конкуренције и да се све финансијско-економске полуге налазе у рукама западних лидера. У таквим околностима руски С-400 има централну улогу: војно као поуздан систем одвраћања, политички као симбол независности, глобално као главна препрека западном интервенционизму.
С-400 домет, кад је систем (привремено) и у Србији (Извор: Фејсбук)
Када погледате на карту Велике Евроазије и обележите државе које су последњих пар година уговориле набавку руских против ваздушних система, долази се да недвосмисленог закључка да су тежишта будућег полицентричног света и С-400 у корелацији, нераздвојни једно од другог. Кина, Индија, Иран[1] и Турска имају закључен уговор. Неке од њих су већ у поседу противваздушног система, а неке су под великим притисцима западних партнера.
Измењена верзија овог текста објављена је у Печату
[1] Иран је недавно дошао у посед С-300, а у будућности има планове да купи и С-400.
ИСПРАВКА: Ранија верзија овог чланка садржавала је и први део, који је сада избрисан, и другачији наслов (26. 10. 2019. у 16:29).
Categories: Преносимо
Оставите коментар