Косово и Метохија: Становника 1.739.825, уписаних бирача 1.934.868, гласало 803.723

Највероватнији победник биће покрет Самоопредељење са 25,76% освојених гласова. Апсолутни победник избора у српским срединама је Српска листа

Завршени су седми по реду ванредни парламентарни избори на Косову. Иако су дуги кризни периоди политичког застоја око формирања владе готово традиција на Косову, чини се да ће овог пута до формирања владе доћи у предвиђеном року. Иако гласови из косовске дијаспоре, као ни условни гласови још нису побројани, чини се да ће мандатар за формирање владе бити лидер Самоопредељења, Аљбин Курти.

На основу 95,64% обрађених бирачких места, на Косову је јуче на 2.547 бирачких места гласало 803.723 људи, од чега је око 5% (односно 39.051) неважећих листића.

Иако се ради о прелиминарним резултатима, највероватнији победник ових избора биће покрет Самоопредељење са 25,76% освојених гласова. Претворено у гласаче, за Самоопредељење је гласало 197.134 људи.

Мада благи фаворит предизборних анкета, на другом месту по броју гласова налази се још једна опозициона странка – ЛДК и то са освојених 25,06% гласова. Међутим, разлика између првопласираног Самоопредељења и ЛДК броји само неколико хиљада, због чега је и даље могућа промена у пласману ових странака.

С друге стране, неизвесности нема када су српске партије у питању. Апсолутни победник избора у српским срединама је Српска листа која је по изјави њеног председника, Горана Ракића освојила преко 98% гласова у општинама са српском већином. Српска листа је након обрађених 95,64% бирачких места освојила 47.633 (6,22%) гласова. И без информација које укључују гласове расељених лица и условне гласове, Српска листа је већ при овом узорку освојила више гласова негу у претходном изборном циклусу 2017. Тада је Српска листа освојила 44.499 гласова.

У наставку погледајте табелу са детаљним информацијама о броју гласова сваког од 25 политичких субјеката који су се кандидовали за Скупштину Косова.

Кликните на слику за увећање (Извор: КоССев)

Кликните на слику за увећање (Извор: КоССев)

Излазност на овим изборима била је нешто преко 44%, а током читавог дана, по излазности су предњачиле српске средине. Тако је највећа излазност на читавом Косову забележена управо на Северу, у општини Зубин Поток, где се одазвало 57% бирача. Потом следи такође српска средина –Штрпце (55%) која је изједначена са Приштином (55%). Све резултате излазности као и прецизан број изашлих погледајте у табели у наставку.

Кликните на слику за увећање (Извор: КоССев)

За гласове 1,934,868 уписаних бирача (укупно становника од 2011. године – 1.739.825) надметало се 25 политичких субјеката, од чега 20 партија, 4 коалиције и један независан кандидат. Укупан број кандидата који су се борили за једно од 120 места у косовској скупштини је 1067.

Када су српски политички субјекти у питању, за гласове 117,808 бирача уписаних у српским срединама, надметале су се три партије и једна коалиција.

Како је дошло до расписивања избора

Скупштина Косова распуштена је крајем августа а након што није пронађен мандатар који би могао да формира нову већину након оставке косовског премијера Рамуша Харадинаја. Харадинај је оставку поднео због, како је објаснио, позива Специјалног суда за ратне злочине да у својству осумњиченог да исказ. Како ће касније објаснити његов брат, Даут Харадинај, позив суда уручен је Рамушу због његовог одбијања да укине таксе од 100% на увоз робе из Србије и БиХ. Таксе су највећа заоставштина владе Рамуша Харадинаја и потез који је у потпуности блокирао дијалог о нормализацији односа између Београда и Приштине.

Међутим, упркос скоро једногодишњој обустави преговора, у последњим недељама запажена је дипломатска активност САД које су најпре именовале специјалног представника за Западни Балкан, Метјуа Палмера, а потом и специјалног изасланика за дијалог, Ричарда Гренела. До именовања последњег дошло је усред спекулација о могућем наставку дијалога до краја ове године и постизања коначног споразума Београда и Приштине, што је, како су саопштили из Стејт департмента, и задатак Палмера и Гренела.

Без гласања са српским документима

Новина у овом изборном циклусу је што је одлуком Централне изборне комисије гласачима овога пута било забрањено да гласају са српским документима. Услед ове одлуке, гласачи који су 2013. укључени у косовски бирачки списак на основу српских докумената, упркос томе што се налазе на бирачком списку, нису могли да остваре гласачко право уколико нису поседовали косовска документа.

Наслов и опрема: Стање ствари

(КоССев, 7. 10. 2019)

Advertisements


Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , ,

1 reply

  1. Зашто није објашњено откуд то да има више уписаних бирача него становника. Да ли те две ствари нису синхронизоване, подаци су из различитих периода, или о чему је реч.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s