Декан Шумарског факултета Ратко Ристић: Мале хидроцентрале – добар бизнис за уски круг, лош за Србију

Цена такве енергије је два до три пута већа од класичних начина производње и то је добар пословни потез за јако мали и ексклузиван број људи, оценио је градњу МХЕ декан Шумарског факултета Ратко Ристић

Фото: С. Кљајић/Дојче веле

Мале хидро-централе уништавају природу и противне су националном интересу, каже за Дојче веле Ратко Ристић, декан Шумарског факултета у Београду. Представљен извештај о биодиверзитету из којег се и у Србији могу извући поуке.

У српским шумама се нелегално гради, вода, ваздух и земља су на појединим местима недопустиво загађени, а зелене површине у урбаним центрима се уништавају, рекао је Ратко Ристић, декан београдског Шумарског факултета.

„Наша жеља је да у домаћу стручну јавност унесемо глобални извештај о стању животне средине. Много тога је у том смислу повезано са стањем српских шума, које знатно утиче на биодиверзититет“, додао је Ристић на отварању скупа одржаног на том факултету.

Шумарски факултет Универзитета у Београду, Програм Уједињених нација за развој (УНДП) и Француски институт у Србији организовали су конференцију „Планета на издисају“. Ту је представљен извештај о Глобалној процени стања биодиверзитета и екосистемских услуга.

Извештај је дело Међувладине платформе за биодиверзитет и екосистемске услуге УН (ИПБЕС) која обједињује научна сазнања на глобалном нивоу и на основу њих даје препоруке државама.

Реч је о пионирском раду у сагледавању размера глобалних проблема са којима се човечанство сусреће у области заштите природе. На овом извештају је у претходне три године радило око 500 стручњака из 50 држава, и један од закључака јесте да је на делу најинтензивније одумирање природе и нестајање дивљих врста од настанка човека.

Исход човековог рушилачког похода резултира нестанком милион врста и угрожава и опстанак човечанства. Циљ конференције је да подигне свест грађана о озбиљности проблема са којима се суочава планета.

Забрињавајући трендови

Узроци који доводе до смањења биолошке разноврсности у Србији укључују уништавање станишта, илегални лова, риболов, сечу шума, као и непланско увођење инвазивних врста, истакла је помоћница Министра за заштиту животне средине Јасна Јовић.

Представници Амбасаде Немачке у Београду су на конференцији нагласили важност извештаја, који је изазвао велику пажњу широм света и указао на проблем биолошке разноврсности. „Тај тренд је забрињавајући и захтева велике и глобалне напоре за очувањем еколошке стабилности. Немачка је поносна на чињеницу да је секретаријат ИПБЕС у Бону и финансијски помаже рад ИПБЕС од самог почетка“, кажу представници амбасаде.

Руководилац истраживања ИПБЕС др. Јозеф Сетеле напомиње да је основни циљ читавог пројекта „боља политика уз помоћ науке“. Подаци до којих смо дошли о угрожености биљака и животиња су заиста алармантни,  упозорио је Сетеле, и додао да су негативни трендови посебан замах добили у последњих двадесетак година.

„Ако постоји нешто добро у свему томе, то је чињеница да се свест о проблему знатно повећала, али на жалост то остаје само у теорији. Акциони планови многих држава су добри, али недостаје спровођење свега тога у пракси“, каже Јозеф Сетеле.

Мале електране – велики проблеми

Велики проблем Србије је и изградња мини хидро-електрана, о чему је посебно излагање имао професор Ратко Ристић. Декан Шумарског факултета за Дојче веле објашњава зашто изградња тих малих хидро-електрана угрожава животну средину:

„Обично се праве у брдско-планинским и шумским подручјима и због тога морате да посечете приступне путеве, уклоните вегетацију, и обавите веома инвазивне земљане радове. Преграђивање речног тока доводи до фрагментације станишта, и у већем делу године водоток нема довољну количину воде за опстанак живог света“, каже Ристић.

Парадокс је да Србија планира изградњу 856 таквих мини-електрана, на основу катастра с краја осамдесетих година, који никада није постао званичан државни документ, наставља професор Ристић:

„Али, чак и ако бисмо направили тих 856 мини хидро-електрана, на годишњем нивоу производње енергије би имали свега 2 до 3 одсто. Можемо да кажемо да је то резултат невероватног притиска одређених интересних група, које су успеле да преобликују неке стратешке и законске акте ове земље. До сада је у Србији направљено око сто таквих централа“, истиче Ристић.

Ратко Ристић (Фото: И. Петровић/Дојче веле)

„Цена такве енергије је два до три пута већа од класичних начина производње и то је добар пословни потез за јако мали и ексклузиван број људи. То никако није национални интерес“, наглашава Ратко Ристић за Дојче веле. „На глобалном нивоу се дошло до закључка да је реч о технолошкој праисторији, која доноси мало енергије а оставља велике еколошке последице“, каже Ристић, „и од тога се одустаје“.

„Обновљиви извори енергије се могу надоместити на друге начине. Министар енергетике је, рецимо, обзнанио отварање ветро-парка у Ковачици, снаге 104 мегавата, што мења 200 малих хидро електрана. Имамо неискоришћене потенцијале геотермалне енергије, а требало би напоменути да Србија нема ниједан озбиљан соларни парк“, закључује професор Ристић.

Ивица Петровић

Наслов и опрема: Стање ствари

(Дојче веле, 21. 9. 2019)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s