Политичари и пословна класа схватају да могу користити технологију да утичу на свијет у оној мјери у којој то раније није било могуће.
Едвард Сноуден (Фото: Танјуг)
Едвард Џозеф Сноуден потресао је свијет 2013. године. Након рада за Dell, запослио се као хонорарни службеник у ЦИА-и, а потом је стекао увид у строго чуване документе Агенције за националну безбједност.
Радио је на прислушкивању и надзирању грађана преко компјутерских екрана и телефона. Имао је приступ свим мејловима, текстуалним порукама, четовима … И схватио је да је у питању најтеже нарушавање приватности људи, што га је јако разочарало. Одлучио је да неће бити дио тог система.
Прво је покушао да упозори надређене, али нису обраћали пажњу. А онда је узео хиљаде докумената и доказа да тајне службе надгледају обичне грађане, а затим пуцао на Агенцију за националну безбједност у канцеларији на Хавајима.
Укрцао се у авион и стигао у Хонг Конг 20. маја 2013. Десет дана касније, новинарима Глену Гринвалду, Лаури Поитрас и Евену Мејејлу први пут је открио тајне документе које је понио са собом који су били доказ надзора грађана америчких и британских шпијунских агенција.
Приче и документи убрзо су објављени у часопису Гардијан и Вашингтон пост.
Услиједила су откровења у листовима Шпигл и Њујорк тајмс, а 30. јуна 2013, Сноуденова је оптужио америчко Министарство правде за шпијунажу и крађу владине имовине. САД су му укинуле пасош и почео је хајка на њега.
Сноуден је долетио у Москву из Хонг Конга и тамо затражио азил. Знао је да би могао, ако буде ухваћен и враћен у Америку, провести неколико деценија у затвору.
На аеродрому Шереметјево је живио више од мјесец дана, а затим су му Руси одобрили азил, и сада тамо остаје до 2020. године. У Москви се, у међувремену, оженио и тамо ће и даље живјети.
– На примјер, пратили бисмо рачунар у библиотеци и укључивали камеру да стварно посматра кориснике. И снимили бисте их, а затим снимање сачували у видео датотеку у случају да та особа касније постане занимљива. Имамо неколико таквих слика из ирачког Сајберкафеа. Не сјећам се пуцања момка који је био инжењер негдје у југоисточној Азији који се пријавио за посао на универзитету за кога се сумњало да је повезан са нуклеарним програмом или сајбер нападом. А тај човјек је у том тренутку у крилу имао своје дијете које је невино ударало по тастатури – присјећа се Сновден.
Ако паднем кроз прозор, значи да сам гурнут
Како каже, упркос таквом раду, никада није пао у депресију и није размишљао о самоубиству.
– Не, ово је веома важно рећи. Не сада, нити сам икада размишљао о самоубиству. Имам филозофски приговор на идеју самоубиства, и ако случајно паднем кроз прозор, можете бити сигурни да сам гурнут.
На питање новинара Дер шпигла зашто су мемоари управо сада објављени, Сноуден одговара: Зато што мислим да је сада важније него икад објаснити јавности систем масовног надзора и масовне манипулације. И не могу објаснити како су ови системи настали без објашњења моје улоге у њиховој изградњи.
Зашто то нисам најавио? Прије четири године, Барак Обама био је предсједник, пре четири године Бориса Џонсона није било, а АфД (њемачка десничарска популистичка странка Алтернатива за Њемачку) још увијек је била шала, али сада се више нико не смије.
„Политичари и пословна класа схватају да могу користити технологију да утичу на свијет у оној мјери у којој то раније није било могуће. Видимо да су нападнути наши политички, правни, друштвени системи“ – каже Сноуден.
Како је рекао новинару Гардијана, има осјећај да је његово непријатељство према САД-у замрло током година и да су чак и његови бивши жестоки критичари признали да након ових открића, „живимо у бољем, слободнијем и сигурнијем свијету“.
Нису имали појма да гледамо
У мемоарима објављеним ових дана Сноуден је такође открио многе неугодне чињенице о себи. Најгоре је кад сам схватио колико сам наиван и поуздан у себе и како ме то може претворити у алат система који би користио моје вјештине да направим глобалну штету. Глобална технолошка заједница чији сам дио већ одавно је аполитична. Наша начин размишљања је: направићемо свијет бољим мјестом. А онда је, сплетом околности, схватио шта заправо ради.
Морате знати да сам у почетку радио за ЦИА, а нисам ни знао за масовни надзор. Тек кад су ме вратили у сједиште НСА гдје сам коначно напустио задатак да радим са овим алатком за надзор. Тип је дошао који ме је учио том програму Призма.
Понекад би се вртио у столици и забављао ми се показујући голотињу циљаним људима. Када би се на екрану појавила гола жена онога кога смо гледали, радосно би узвикнуо: Бонус!.
На питање када је то био преломни тренутак када је схватио да више не може то урадити, Сноуден је рекао да је почео да то постепено схвата.
– Схватио сам да користим алате за масовно надгледање. Али све је то било врло апстрактно. И одједном заправо видите особу која вас гледа кроз екран. Она наравно не зна да вас гледа. Али схватате да док људи на екрану рачунара нешто читају, ми смо читали њих. Требало ми је вјечност да развијем осећај скепсе и нелагоде, али једном кад је започео, некако се настављао развијати како сам постао све свјеснији.
Навео је и неколико конкретних примјера како је то изгледало тај орвелијански Велики брат.
Надзорне камере представљају опасност
Први пут у мемоарима детаљно је описао позадину цијеле афере и шта га је навело да открије детаље тајних програма које су спровели амерички НСА и британски штаб Владиног седишта за комуникације – владина централна канцеларија за комуникације. Ових 18 година од напада 11. септембра Сноуден описује као литанију америчког уништења самоуништавањем, пуштањем тајних политика, тајних закона, тајних судова и тајних ратова.
Сноуден је такође упозорио: Највећа опасност и даље је пред нама. Префињена вјештачка интелигенција, попут препознавања лица и образаца. Надзорна камера опремљена вјештачком интелигенцијом није само уређај за снимање, већ би се могла претворити у нешто попут аутоматизованог полицајца.
Забринут је да ће се америчка и друге владе уз помоћ великих интернетских компанија кретати ка прављењу трајног евидентирања свих људи на земљи, биљежећи читав њихов свакодневни живот.
Мислим да је један од највећих проблема у свијету шпијунаже то што прикупљање обавештајних података није одвојено од прикривене акције, пропаганде и утицаја. Потребне су нам тајне службе, које смањују вјероватноћу рата. Креатори политике и јавност, они то заправо обликују и усмеравају. Увијек ће рећи: гледај, ако не знаш ово или оно, људи ће умријети. Али то готово никада није тачно. Морамо престати са прикупљањем података. Ако на све, све вријеме гледате као на опасност, то је заиста проблематично, јер мења карактер друштва.
Ваш мобилни телефон шаље хиљаде информација сваког минута
На питање је ли интернет лош алат, Сноуден каже да није, да то сјајно ради, али за погрешне људе. „Шта имамо данас? Имамо Фејсбук, Гугл, центре за велике податке широм свијета, а ти момци даљински управљају нашим рачунарима.
Своја питања шаљете Гуглу. Када тражите прави пут, питајте Гуглове мапе. Гугл обрађује захтјев и враћа вам се.
Исто је и са препознавање гласа, Сири, Алек, итд. Али данас су телефони завидно способнији него што су били некад. Захтјеви су решиви без ослањања на облак. Како то да урадимо? Тако да можемо да почнемо да преносимо све те могућности назад, јер на крају крајева. зашто Гугл мора знати куда идете? Не морају знати да ће апликација за карте радити. То није тачно иако тврде да јесте. “
Када је у питању задовољство купаца услугама попут Гугла и Фујсбука, Сноуден има визију. „Погледајте свој мобилни телефон. Можете ли ми рећи шта ради док је екран искључен? Са мојим ауторитетом и искуством могу вам рећи да овај телефон комуницира стотине или хиљаде пута сваке минуте. Повезује се на огласну мрежу, анализира ваше понашање, прати вашу локацију и тако даље. Главни проблем је што се то догађа без вашег знања и није видљиво.
Претпоставимо да бисте једноставно могли уклонити икону и све скривене активности престале би, али бисте ли то радили? Стално вас тјерају да одете до овог или оног прозора и једноставно притиснете „Слажем се“ и тада вам се живот побољша. Ако вас нико други није изазвао, хоћу. „
Док Сноуден и даље сматра да је добро то што је учинио прије шест година, рекао је Гардијану да се помирио да ће још увијек морати да остане у Русији и да планира своју будућност. Он је открио да се пре двије године оженио партнерком Линдзи Милс.
Како је рекао, више би волио да може живјети у САД-у или негдје попут Њемачке, али у Русији је био опуштен и коначно је почео водити мање-више нормалан свакодневни живот. Он се мање плаши него када је први пут стигао 2013. године, када се осећао усамљено, изоловано и параноично, тако да су га на улици, у знак одмазде, могли убити амерички агенти.
– Био сам веома тражена особа. Човек кога тражи најмоћнија влада на свијету. Није их занимало да ли сам завршио у затвору или подземљу. Само су желели да нестанем – каже Сноуден.
Више не носи дебеле мараме, капе и капуте са високим овратником. Опушта се, шета градом, вози се подземном жељезницом, обилази галерије, изложбе, концерте, гледа балет и дружи се са пријатељима у кафићима и ресторанима.
Документи су открили опсег масовног надзора Сједињених Држава, Велике Британије и њихових савезника. Сноуден је високо рангиран на листи особа које гони америчка Влада и ако буде стављен у притвор, остаће у затвору деценијама.
Упитан да ли се плаши завршетка као Челси Менинг или Џулијен Асанж, Сноуден каже да не размишља о томе, иако рачуна на ту могућност: Надам се да нећу. Али да сам хтио да живим сигуран живот, и даље бих сједио на Хавајима у рају, са женом коју волим, зарађује огромну плату. Али чиме се зарађује за живот? Нисмо само оно што мислимо о себи, већ и избор који донесемо. Ако се не вратим кући у своју земљу, бар ћу знати да сам је учинио бољом, без обзира на то шта се деси, то је нешто са чим могу да живим.
Дотакнуо се и ситуације с америчким предсједничким изборима и утицаја Русије на Трампову побједу.
– Русија је одговорна за много негативних активности у свијету, то је тако. Да ли се Русија мијешала у изборе? Скоро сигурно. Али, да ли се Сједињене Државе мијешају у изборе? Наравно. Они то раде посљедњих 50 година. Било која земља већа од Исланд ће се мијешати у све кључне изборе и то ће негирати сваки пут јер то раде обавјештајне службе, због тога постоје прикривене операције и одреди за утицај, а њихова сврха као инструмента националне моћи је да одговоре на једно питање: како можемо ли утицати на свијет побољшавајући свој положај у односу на све друге земље?
Опрема: Стање ствари
(РТРС/Искра, 22. 9. 2019)
Categories: Преносимо
Оставите коментар