Јесмо ли погрешили, или дозвољавамо себи да увек будемо безгрешни, запитао председник Србије
Александар Вучић (Фото: Председништво Србије)
Председник Србије Александар Вучић запитао је данас Сједињене Државе зашто су жртвовале најлојалнијег савезника кроз историју — Србију. „А ми ћемо морати да размислимо како смо, после величанственог савезништва у Првом и Другом светском рату, успели од Американаца, великих пријатеља, да направимо непријатеља“, каже Вучић.
Вучић је у Прањанима, на обележавању 75. годишњице операције спасавања 500 савезничких пилота, међу којима је највише било америчких, истакао да Србија жели пријатељске односе са САД и да обе стране треба да размотре грешке које су довеле до тога да смо од великих пријатеља постали непријатељи.
„На другачији начин ћу да поставим једначину, коју је поставио Скот у свом говору, када је рекао да смо имали лоше односе за време Слободана Милошевића. Није ни лако ни Србима у Републици Српској, када су у питању односи са Америком у последњих 25 година, ни Србима Крајишницима, ни Србима са КиМ, нити у Србији. Морамо да се запитамо зашто је то тако. Замислите, после онаквог величанственог савезништва у Првом и Другом светском рату, шта смо све урадили и како смо успели да урадимо, да од Американаца, великих пријатеља, направимо непријатеља. Јесмо ли погрешили, или дозвољавамо себи да увек будемо безгрешни“, запитао је председник Србије.
А САД је позвао да се запитају, макар да разговарају између себе, јер су велика сила, „да ли су и они, због својих глобалних сукоба са неким другим великим силама, жртвовали једног од највећих и најлојалнијих савезника и стали на страну свих других на простору бивше Југославије, из не баш јасних разлога“.
„Ја отворено говорим о нашим и њиховим грешкама. Тек када јавно будемо говорили о томе и сумирамо све, моћи ћемо да успоставимо искрено пријатељство“, уверен је Вучић.
Вучић је указао да амбасадор САД у Србији Кајл Скот за непуне две недеље напушта Србију, и да му је захвалан на ономе што је чинио на поправљању односа две земље, што је био отворен за разговоре, који неретко нису били лаки, јер им се нису увек интереси поклапали, пре свега око Косова И Метохије.
Амбасадору Скоту је рекао да из публике није чуо ниједан звиждук, него само једног човека, који је рекао, и то не претећи, већ желећи да каже да му је жао што су САД погрешиле око Косова.
„То говори колико српски народ воли и чека боље односе са САД. Нема Србина овде који на овакве речи не аплаудира. Молим вас, а знам да нећете због мале Србије да мењате спољну политику, да пренесете вашој Влади, која по први пут после много година жели да нас чује, не кажем да се слажу, али желе да нас саслушају по питањима која су најтежа за нас и око којих се никада нећемо договорити, да нећу да будем председник земље која има Америку за непријатеља. Србији је било доста крви, пропадања, хоће посао, путеве и ауто-путеве, да живи боље, и зато вас молим да тај наш вапај разумете“, рекао је Вучић.
Присутне је замолио за аплауз, како је рекао, за српску легенду, Србина Крајишника из Славоније и Лике Давида Вујића, једног од седморице величанствених који су обезбедили да Американци кроче својом ногом на месец.
„То је легенда Америке, али и српска легенда, која се никада није одрекла својих корена, која долази у срце Србије, да би био са својим народом. Нема ког Србина у својој кући није примио, коме нису добродошлицу указали, и то српско гостопримство показао је и Американцима. Оно што је радио, радио је са још шесторицом Срба, Срба са свих простора бивше Југославије. Били су америчка памет, да би се попели на месец. Молимо да део тог малог дуга који смо пружили САД само кроз мало више разумевања вратите“, нагласио је он.
Вучић је нагласио да ће Србија у сваком знаку и потезу САД тражити симболе пријатељства и рекао је да верује у пријатељство Србије и Америке.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Спутњик/Искра, 15. 9. 2019)
Categories: Вести над вестима
Можда су Срби себе видели као “најлојалнијег савезника”, али Срби нису били никакав значајан савезник Америке, ако се о савезништву, уопште, може и говорити. Можда у Првом светском рату, у Другом, то је толико безначајно да ни мало није утицало на исход рата.
Друго, нису Срби правили непријатеља од Америке, него је, падом СССР, цео Балкан дошао у америчку сферу утицаја, а да би га преуредили како им треба морали су да минимизују Србе. Врло просто, чист рачун, ништа мржња и идеологија. Како треба са Србима знао је сваки освајач Балкана. Ево Хитлеровог одговора Хеману Нојбахеру:
“„Ми никада не смемо да допустимо да на Балкану, један народ који поседује осећај политичке мисије и историјске улоге, постане сувише моћан. Управо су Срби тај народ. Они су доказали да имају велику државотворну снагу, као и велике, амбициозне циљеве, који иду чак до Егејског мора. Имам озбиљне резерве према томе да такав народ, у његовим настојањима и амбицијама, ја још посебно охрабрим и подржим!“
Наравно, Срби су имали и још увек имају потпуно криминализовану власт, што им ни мало није помогло у том процесу претумбавања Балкана, а ли то већ није амерички проблем.
„Замислите, после онаквог величанственог савезништва у Првом и Другом светском рату, шта смо све урадили и како смо успели да урадимо, да од Американаца, великих пријатеља, направимо непријатеља. Јесмо ли погрешили, или дозвољавамо себи да увек будемо безгрешни“, запитао је председник Србије.“
Шта смо ми као држава Србија урадили да покваримо наше пријатељство са САД? Ми смо бранили свој српски народ који је био угрожен сецесијама западних република 1991. године.
А после јачања сепаратистичког покрета у својој Покрајини Косову и Метохији, и његовог преласка у терористички покрет, предузимали смо све законске мере на спречавање тог покрета и умањење његових последица по грађане и државу. Да су нам САД и друге западне државе били прави и искрени пријатељи, сигурно би разумели ове поступке државе Србије и СРЈ. Додуше, на почетку сукоба на Космету, САД су тзв. ОВК сматрали за терористичку организацију. Шта се догодило у њиховим владајућим круговима, па су је касније преименовали у Ослободилачки покрет косовских Албанаца, је питање за њих. Нашим прихватањем, или нуђењем, (своје) кривице за стварање непријатељства са САД крајем прошлог века, ми чинимо неправду према себи и према Историји. Те приче да је председник Милошевић био узрок сукоба са Западом, нису потврђене после његовог одласка са политичке сцене. И даље је важећа његова позната изјава – „да не нападају Србију због Милошевића, него нападају Милошевића због Србије“. Јер, САД и друге западне земље и даље гледају на Косово и Метохију као на праву државу, иако су је створили војном силом НАТО пакта отимањем од матичне државе Србије.
Он неће да буде председник земље која је непријатељ Америци. Али неће ни да се склони са места председника. Америка је трајан непријатељ Србије, нема наде да ће променити став. Ми наш став немамо шта да мењамо, јер нас нико никад ништа није ни пит’о, а нема намеру ни да нас пита.