Срби са Косова кажу да разлика у пасошима ствара дискриминацију, ограничава њихову слободу кретања и ствара низ бирократских препрека са којима се други држављани Србије не суочавају
Дејан Недељковић, Србин са Косова је у новембру 2018. године поднео захтев за пријаву места пребивалишта у Београду, у који планира да се пресели са супругом.
Међутим, овај брачни пар још увек живи у Бањској, у општини Звечан, недалеко од Митровице.
У Србији пријава пребивалишта траје неколико минута, можда и сати, у зависности од тога колико чекате у реду. Једини услови су важећа српска лична карта и присуство власника имовине.
Међутим, Недељковић не успева да реши овај проблем већ девет месеци. Разлог су промене уведене пре десет година, а тичу се издавања српског пасоша (што је био услов ЕУ да се Србији одобри визна либерализација).
Систем од тада разликује држављане Србије и држављане Србије са пребивалиштем на Косову, за које не важи безвизни режим.
Косово, као и друге државе региона, још увек чека да буде стављено на такозвану белу Шенген-листу, чиме би грађанима било омогућено да слободно путују земљама ЕУ до три месеца без подношења захтева за визу.
Међутим, Срби са Косова кажу да разлика у пасошима ствара дискриминацију, ограничава њихову слободу кретања и ствара низ бирократских препрека са којима се други држављани Србије не суочавају (нарочито при пријави промене места пребивалишта, као у Недељковићевом случају).
„Ја сам такође грађанин Србије“, каже Недељковић. „Зашто сам мање грађанин него, на пример, људи из Рашке, који се могу регистровати било где?“
Миодраг Милићевић из невладине организације Актив са седиштем у Митровици, наглашава да су грађани Србије, регистровани на Косову, заиста постали грађани другог реда.
„Упркос једнаким правима на папиру, грађани Србије са пребивалиштем на Косову, у пракси су у подређеном положају, што доста ограничава њихову слободу кретања“, истиче Милићевић за БИРН.
Сигурносне провере
Косово са око 90 одсто албанског становништва, прогласило је независност 2008. године. Више од 100 земаља света признало је сувереност Косова, укључујући 23 од 28 чланица ЕУ. Ипак, Србија га није признала, а Срби који тамо живе су и даље грађани Србије.
Србија је изгубила контролу над Косовом након 11-недељног ваздушног рата са НАТО-ом 1999. године, али је наставила да функционише кроз паралелни систем, са полицијским станицама, судовима и општинским управама, само премештеним у друге градове у Србији.
У овим канцеларијама су се издавали пасоши као и за остале држављане Србије. Али то се променило у септембру 2009. године, када је српско Министарство унутрашњих послова потписало протокол са Мисијом ЕУ за владавину права на Косову, у складу са којим је Београд формирао ново тело за издавање пасоша косовским Србима.
Ови пасоши нису обухваћени визном либерализацијом. Према уредби која је накнадно донета, ови пасоши се издају само у Београду, за разлику од „нормалних“ српских пасоша за које грађани могу поднети захтев и подићи их у најближој полицијској станици.
Према тој уредби, Срби са Косова се суочавају са строжим условима и дугим безбедносним проверама када желе да промене место пребивалишта (процес може трајати месецима, па чак и годинама).
У вези са овим, БИРН је послао питања МУП-у Србије, али није добио одговор на њих.
Бојан Елек, Србин са Косова и истраживач Београдског центра за безбедносну политику, каже да се ове године, због процедуре за промену места пребивалишта, осетио као грађанин „другог, па чак и трећег реда“.
„Према уредби, промена адресе укључује безбедносне провере које могу трајати шест месеци, а то је нешто што други људи могу завршити за један дан“, објашњава Елек за БИРН.
У оквиру ових сигурносних провера, полиција посећује адресу коју је навео подносилац, како би се уверила да ли та особа заиста станује на том месту.
„У мом случају, долазили су три пута да виде да ли живим тамо. Али они такође проверавају комшилук, постављају питања, без да објасне зашто, па људи мисле да сам некакав злочинац.“
Елек додаје како се тог дана када је поднео захтев, четири пута враћао у полицију како би донео додатна документа, укључујући и уговор о раду. На крају је ипак успео да се региструје на новој адреси.
Са службеном адресом у Србији, косовски Срби могу тражити „нормалан“ српски пасош и путовати у ЕУ без визе.
Захтев о запослењу
Недељковић, који је радио у Националној служби за запошљавање, али је изгубио посао, каже да је морао да промени пребивалиште како би регулисао рачун за комуналије у стану у Београду. Али након неколико месеци полицијских сигурносних провера, речено му је да треба да донесе и уговор о раду, који он тада није имао.
Недељковић, који је био један од организатора протеста „1 од 5 милиона“ у Митровици, жалио се Уставном суду Србије.
„Нема никога да објасни зашто смо ми грађани другог реда“, каже он за БИРН.
Милићевић додаје да је незапосленост најчешћи разлог због ког су Србима са Косова одбијени захтеви да се пререгиструју на новој адреси.
„На основу индивидуалних интервјуа са грађанима који су одбијени у том поступку, између осталог, најчешћи разлози који се наводе јесу незапосленост, те самим тим и немогућност прибављања потврде о плаћеним порезима и доприносима“, објашњава он.
„Неки од тражених докумената су према закону свакако разумни, али и даље је нејасно зашто особа која поседује некретнину у централној Србији, али нема посао, не испуњава услове за промену пребивалишта“, каже Милићевић.
Опрема: Стање ствари
(БИРН/Контакт плус радио, 12. 9. 2019)
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар