Када смо код питања части, ми смо наше рекли, име Оливер Ивановић не сме да се злоупотребљава у називу изборних листа
Александар Ивановић (Фото: Н1)
Прошле недеље је некадашња најближа сарадница Оливера Ивановића Ксенија Божовић, са још једним чланом ГИ СДП, прешла на листу Српске листе, што је изазвало шок дела јавности с обзиром на политичку и медијску сатанизацију кроз коју је Оливер Ивановић у месецима пред убиство прошао, али и сами његови сарадници, таргетиран управо од стране Српске листе. У интервјуу за Политику она је казала да „настављају тамо где је Оливер стао“. Породица Ивановић се одмах по објави овог трансфера, обратила Централној изборној комисији Косова са захтевом да се име Оливер Ивановић не користи у предизборној и изборној кампањи.
Ексклузивно за КоССев пише братанац Оливера Ивановића, Александар Ивановић.
Недавна најава да ће грађанска иницијатива „Слобода-демократија-правда“ покојног Оливера Ивановића направити коалицију са „Српском листом“ је изазвала буру у делу јавности, велику пажњу медија и огроман број питања. Уколико би неко покушао све да их сажме у само једно, оно би гласило: „Докле више, има ли краја лудилу?“
Србија је сведок многих коалиција и рекло би се да је грађане тешко шокирати неком новом комбинацијом, међутим делује да је најава овакве коалиције у томе успела.
Шок јавности лежи у чињеници да су за потпредседником „Српске листе“ косовске институције, у сарадњи са УНМИК-ом, расписале међународну потерницу због сумње да је умешан у убиство Оливера Ивановића, оснивача грађанске иницијативе „Слобода-демократија-правда“, чији појединци доносе одлуку да у коалицији са „Српском листом“ изађу на предстојеће изборе. Конфузију додатно појачава и околност да су управо функционери „Српске листе“ и највиши званичници Републике Србије, били носиоци бруталне кампање медијске сатанизације Оливера, свега неколико месеци пре него му је испаљено шест метака у леђа.
После свега, очекивано је да моја породица буде осетљива и да тешко прихвата било шта што баца сенку на Оливерово наслеђе. Он није страдао у саобраћајној несрећи, он је убијен управо због тога што је било немогуће „сломити га“, а није да нису покушавали, у његовој борби за принципе и вредности нормалног друштва.
Залагао се за слободу говора, борио се против неистомишљеника цивилизовано, аргументима, идејама, резултатима. Увек је био на линији одбране када је са друге стране надирала агресија и опасност. Некада је то била линија на мосту на Ибру, када се Косовска Митровица бранила од агресивних албанских група током њихових покушаја да освоје Северну Митровицу и протерају Србе. Био је први на тој линији одбране и заједно са комшијама успео да сачува град. Са истим жаром се борио и када су разни појединци и групе покушавали злоупотребама и утеривањем страха да преузму политичку контролу над свим косовским процесима, па је било важно и њега сломити. Подсетићу да му је бављење политиком донело бомбу испод аутомобила, да су му запалили канцеларију, упали и ломили по стану, молотовљевим коктелом запалили аутомобил, а на крају су му пуцали у леђа. Упркос силним покушајима, нису успели да га уплаше. Увек се супротстављао и борио понављајући: „нећу се повући, јер би то значило да су они победили, да су јачи од свега у шта сам веровао целог живота“. Остао је веран својој борби за нормалност до последњег тренутка и ту борбу је на крају платио животом.
Оливер и Александар Ивановић (Фото: Коссев)
Његово убиство је трајно пореметило моју породицу, али остаје тај осећај поноса да никада није спустио главу, да нису успели да га купе „неслућеним могућностима“. Та истрајност у очувању личног интегритета је нешто што је он научио од свог оца и мајке, од Богдана и Олге Ивановић, а наша је обавеза да наставимо да то преносимо на сву децу која се буду рађала у нашој кући.
Након његове смрти, ни једног тренутка нисмо хтели да на било који начин утичемо на рад и одлучивање грађанске иницијативе, коју је он основао. Логично је било да се тиме баве људи који су ту били све време. Видимо данас да док појединци најављују сарадњу са „Српском листом“, има и оних који подижу свој глас и супротстављају се таквој идеји, наводећи да је велика већина у ГИ СДП изричито против такве коалиције.
Понављам још једном, без жеље да утичемо на њихове одлуке, моја породица се обратила Централној изборној комисији у Приштини са ставом да се апсолутно противимо коришћењу имена Оливер Ивановић у називу било којих изборних листа. Сматрам да је наша обавеза да пре свега заштитимо принципе и вредности за које се он залагао и борио. Када је Оливер био у прилици да сам одлучује да ли је добро приступити „Српској листи“, он је доносио одлуке да то не чини.
Аргументе за те своје одлуке није чувао за себе, напротив, врло гласно их је износио у јавност. Сматрао је да кредибилитет за такву врсту посла могу да имају само људи чистих биографија, који ће подршку грађана добити пре свега ако их буду вредновали кроз све оно што су радили у животу, а не уценама, страхом, претњама, лажима и злоупотребама.
Важно је да нагласим да сам лично противник етикетирања појединаца који би да се придруже „Српској листи“. Колико год ово некима звучало чудно, додатном агресијом, на већ огромну количину агресије, нећемо постићи ништа добро. Пожаром се пожар не гаси. Доста нам је било хајке, томе мора да се стане на крај. Оставимо свим доносиоцима одлука да сами воде рачуна о личном образу и интегритету својих породица.
Када смо код питања части, ми смо наше рекли, име Оливер Ивановић не сме да се злоупотребљава у називу изборних листа.
Живот у оваквој атмосфери је проблем свих нас, целог друштва. Наметнули су нам осећај страха, укинули слободу, на улици се прича тихо, јер ако се сазна да мислиш другачије биће последица. Таква атмосфера по природи ствари повлачи за собом и морално посртање. У први план су избили бескрупулозни људи са проблематичним моралним вредностима. Заживео је образац да је све дозвољено како би се домогли новца и привилегија.
Није све дозвољено! Док је света и века биће и оних који ће се борити против такве ненормалности, људи које је немогуће купити, који су спремни да плате цену колика год она била. Не смемо да дозволимо да ово што нам намећу постане модел и за будуће генерације. Као и свака елементарна непогода убеђен сам да ће и ово проћи. Мора! Изборићемо се за неке ведрије дане и тада ће поново бити важно где си био док је било мрачно, јеси ли сачувао образ или си због шаке златника принуђен да целог живота идеш погнуте главе.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар