Дојче веле: Србија на тапету УН због изручења Курда Џевдета Ајаза Турској

Комитет УН против тортуре оптужио је Србију да је прекршила Конвенцију против тортуре изручењем Џевдета Ајаза Турској

Џевдат Ајаз (Фото: Дојче веле)

Комитет УН против тортуре осудио је Србију јер је Турској изручила Џевдета Ајаза крајем 2017. године, стоји у одлуци у коју Дојче веле ексклузивно има увид. „Срби су га жртвовали“, каже његов брат. Хроника једног случаја.

„То је логор где су сви Ердоганови противници на једном месту“ – тако је затвор Силиври надомак Истанбула описао чувени новинар Џан Дундар, некада главни уредник опозиционог Џумхуријета који је од оптужби за наводни тероризам побегао у Немачку. Да није, вероватно би и он сада био иза решетака највећег затвора Европе.

У једној од ћелија већ скоро две године заточен је Џевдет Ајаз (46), локални курдски политичар којег је Србија крајем 2017. изручила Турској. Био је то скандал – усред Ердоганових чистки је једна држава која би да постане чланица ЕУ изручила човека који је у Турској већ раније мучен.

У претрпаном Силиврију је Ајаз затворен у просторији са 35 других мушкараца – иако је ћелија предвиђена за осморицу – и трпи шиканирање затворских чувара. То у разговору за  Дојче веле тврди његов брат Есреф Ајаз. „Мој брати има двоје деце који живе у региону Муш – 1.500 километара од затвора Силиври. Тешко да и једном месечно успеју да посете оца. То му наравно веома тешко пада“, каже он.

Србија повредила Конвенцију против тортуре

Џевдет Ајаз, некада функционер минорне Партије слободе Курдистана из источне турске провинције Муш, оптужен је 2001. да је део групе која планира да терористичким методама делује против уставног поретка. Био је тада притворен на десетак дана без адвоката и признао је наводни тероризам – под тортуром.

Ајаз је у полицијској станици у Дијарбакиру наводно данима држан са повезом преко очију, везаних руку и ногу обешен за плафон што се у речнику мучитеља зове „Палестинско вешање“. Качили су му електроде и пуштали струју на брадавице и гениталије, поливали га леденом водом, стално му претили смрћу. О томе постоји и пресуда Европског суда за људска права који је 2006. закључио да је овај човек тешко мучен.

Пре правоснажне пресуде у Турској 2016. године Ајаз је, као и остали оптужени, побегао из Турске. Он је једини ухапшен – јер му је запало да се, вероватно у таласу избеглица, нађе у Србији у време када је Турска активирала потерницу путем Интерпола. Затим је затражио азил у Србији и провео годину дана у „прихватилишту“ у Падинској Скели које више личи на притворску јединицу.

О азилу никада није одлучено. Три пута је основни суд у Шапцу одлучивао да Курда треба изручити, али је три пута Апелациони суд у Новом Саду поништавао одлуку. Четврти пут ју је из неког разлога одобрио. Министарка правде Нела Кубуровић (СНС), која има последњу реч у питањима изручења, експресно је затим послала Ајаза у Турску.

И то игноришући хитну препоруку Комитета УН против тортуре који је 11. децембра 2017. тражио да Србија не изручује Ајаза док тај Комитет помно не прегледа цео случај. Па ипак, Кубуровић је одлуку донела неколико дана потом, касније се изговарајући да јој није био познат допис Комитета иако је тај допис био уведен у списе још пред Апелационим судом у Новом Саду – дакле пре него што је министарка пресекла.

Због свега тога је Комитет против тортуре почетком августа ове године оценио да је Србија прекршила Конвенцију УН против тортуре чија је потписница. Србија се оглушила о Члан 3 који каже да је забрањено изручити стране држављане када постоји основана сумња да ће бити подвргнути тортури. Одлука Комитета дошла је после вишемесечне преписке са Ајазовим правним заступницима из Београдског центра за људска права и представницима Републике Србије.

Комитет сматра да Србија „има обавезу да обезбеди обештећење подносиоцу жалбе, укључујући адекватну компензацију за нематеријалну штету која произилази из нанете физичке и психичке штете“, пише о одлуци Комитета у коју Дојче веле ексклузивно има увид. Србија се позива да покрене мониторинг услова под којима је Ајаз сада у затвору и увери се да не трпи тортуру.

„Срби су жртвовали мог брата“

Не дешава се често да државе Европске уније или оне које њој теже на овакав начин погазе Конвенцију против тортуре. „То говори да у Србији нема много обзира према људским правима“, каже за Дојче веле Никола Ковачевић, један од Ајазових заступника из Београдског центра за људска права.

„Та безобзирност је овде довела до тога да живот једног човека буде потпуно уништен. Невероватно је како су српски судови потпуно занемаривали све наше аргументе да је Ајаз био жртва тортуре и да то опет може постати“, наводи Ковачевић.

Штавише, и у преписци пред Комитетом која је доступна нашој редакцији, представници државе су се позивали на то да се Турска сматра сигурном земљом порекла у којој не постоји ризик од кршења људских права. И то иако је случај дошао после покушаја пуча у Турској након којег су у таласима одмазде хапшене и отпуштане хиљаде противника Ердогановог режима.

„Виши суд у Шапцу, Апелациони суд у Новом Саду и на крају министарка правде Нела Кубуровић целокупан процес су спроводили као по аутоматизму, на основу списа из Турске који не може ни да се прочита. Било је јасно да они уопште не испитују ризике по господина Ајаза нити разматрају шта му се десило пре тога“, додаје Ковачевић.

Наш саговорник додаје да одлука Комитета неће превише значити Џевдету Ајазу јер су готово непостојеће шансе да Турска преиспита његов случај. Једна од могућности, како кажу упућени, је да Србија исплати Ајазу финансијску одштету. Ако то званични Београд не уради, извесно ће пред судовима у Србији бити вођен парнични поступак.

„Срби су жртвовали мог брата. Немам појма зашто, али жртвовали су га“, каже Есреф Ајаз. „Моја нада је да барем од сада српски народ и правосуђе неће изручивати такве људе.“

Да ли су у игри били политички интереси и дилови између Београда и Анкаре? Да ли је блискост Ердогану плаћена слободом Џевдета Ајаза? И да ли министарка Нела Кубуровић осећа икакву одговорност, да ли размишља о оставци?

На та питања Дојче велеу у Министарству правде нису одговорили. Уместо тога обавестили су нас да су примили одлуку Комитета против тортуре и да ће на њу одговорити у предвиђеном року од 90 дана.

Немања Рујевић и Ајдин Устунел

Део наслова и опрема: Стање ствари

(Дојче веле, 2. 9. 2019)

Advertisements


Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, ,

1 reply

  1. Isti komitet se nije oglasio o torturi koju sprovodi Estonija nad Milanom Marticem.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s