Хенрик М. Бродер сматра да је понашање Lufthanse у односу на случај пада aвиона Germanwings-a шокантно и буди му сећања на један други случај
Извор: AFP/Getty Images; Martin U.K. Lengemann
Дана 24. марта 2015. године, приликом лета из Барселоне ка Дизелдорфу, авион компаније Germanwings, која представља ћерку компанијe Lufthansa, ударио је у планину у француским Алпима. Ниједан од 144 путника и 6 чланова посаде није преживео. Узрок катастрофе није био „технички квар“ нити лоше време, а ни терористички чин.
Двадесетосмогодишњи копилот је одлучио да прекрати себи живот, при чему је искористио кратко одсуство пилота из кабине и усмерио Airbus A320 ка планини. Две недеље пре пада, један лекар је дијагностификовао могућу психозу код копилота и препоручио његово упућивање у психијатријску клинику. До тога није дошло.
Након што је протекло више од четири године, разјашњени су узроци „незгоде“. Истражитељи су потврдили да је копилот циљано оборио авион. Ипак, случај још није закључен. Припадници породица жртава захтевају од Lufthanse примерену накнаду за душевни бол, што је становиште које авиопревозник одбија са образложењем да је ток лета био „неупадљив“, те да жртве нису схватиле да долази до пада авиона, услед чега нису трпеле смртни страх.
Поменуто образложење оставља без даха. Оно сведочи о једној емотивној хладноћи, која да је исказана у односу на пчеле или инсекте донела би аутору образложења друштвену осуду. У случају 150 мртвих људи, рачунајући у њих и самоубицу, емпатија брзо наилази на своје границе.
Некако ми се та прича учинила познатом. Да се нешто слично није већ десило? У ноћи између 20. и 21. априла 1945. године, у једном истуреном делу хамбуршког концентрационог логора Neugenamme, убијено је 20 јеврејске деце узраста од 5 до 12 година, заједно са њихове четири неговатељице и 24 совјетска заробљеника.
Двадесет година касније покренут је поступак против одговорног СС-оберштурмфирера и убрзо након тога обустављен, са образложењем да није доказано „да су се деца дуже време морала мучити, пре него што су умрла“, те да њима „осим уништења њиховог живота није наношено додатно зло“. Реч је о „мучком“ делу, учињеном „из ниских побуда“, али исто „није извршено на суров начин“.
Ни приликом „убиства код Bullenhuser бране“, нити приликом „самоубиства“ Germanwings-пилота, жртве нису морале дуго да пате. Каква срећа!
Хенрик М. Бродер (Henryk Marcin Broder) је немачки публициста и новинар, рођен 1946. у Пољској. Писао је за магазин „Шпигл“, а од 2010. аутор је магазина „Велт“. Бродер је познат по полемикама, колумнама и коментарима у писаним и аудио-визуелним медијима. Много пажње изазвала је његова књига „Последњи дани Европе“
Са немачког посрбио: Јован Пјешчић
Categories: Посрбљено
И опет побијени Руси и неговатељице нису битни. За њих чак није битно ни да ли су патили. Јеврејске жртве су битне, словенске нису. Шваба може да исфолира своју човечност, али само донде докле му је у интересу.