Борис Јовановић: Патриотски течај

Ови који краду нијесу лопови, већ провјерене патриоте, а они што највише краду су и највеће патриоте. Ако то запамтиш и добро утувиш, можеш и ти једнога дана постати не само провјерени, већ и највећи патриота

Не питај шта држава може учинити за тебе, горски сине, питај се шта ти можеш украсти од државе…

То је први корак новог патриотизма који у овим ултра модерним временима разбокореног монтенегризма доживљава раскалашну разбокореност. И опојно, опојно мирише на новопатриотизам…

Заклињи се увијек и у свакој прилици, завјетни горски сине, на љубав према држави, али испред те завјетне љубави, увијек и у свакој прилици, постави љубав према пуној кеси и пун- пунаној патриотској трбушини…Јер, речено је са наших мудрих катедри: Љубав према лови је претпоставка сваке друге љубави. Ко не љуби шушке, не љуби ни себе, а ко себе не љуби, старо је правило, не љуби ни ближњег свога, а ко ближњега не љуби ни љубљену државицу љубити не умије…

Због тога, горски патриотски сине, воли свим срцем својим завјетну државицу своју све док је она издашна касица -прасица и док је год у њој и најситнијег звекета, спомињи се да је твоја, да је света, да је најрођенија…

А кад се касица испразни, сљедује јој чекић неумољиве хисторијске нужности. Јер, како рекоше мојковачки полицајци у тренуцима патриотског надахнућа, крчаг иде на воду док се не разбије, а касица живи док се сасвим не испразни…

Држава, горски родољубиви сине, је и створена да би служила појединцима и док год је држава у таквој служби, оправдана је сврха њене постојаности…

Дакле, држава служи појединцима, а ти, горски патриотски синко, ако већ нијеси појединац, јеси кадар да појединцима служиш и да на тај начин оправдаш сврху свога постојања. Егзистенцијална законитост се и заснива на том и таквом складу у тој и таквој служби која се рођењем намеће и која се ни смрћу не губи…

Свуда и у свакој прилици истичи свој патриотски занос, па чак и онда кад ти се чини да је све то изгубило и пламен и смисао. На том хладном пламену су се многи огријали, од те ледне ватрице су се многи овајдили, па ћеш и ти, смрзнути ватрени патриото. На том бесмисленом смислу почива смисао новог патриотизма, па ако тако кажу најумнији безумници међу патриотама, потврђуј и притврђуј и ти својим ријечима и дјелима својим…

Гдје год нађеш згодно мјесто, барјачић посади. Нека се прпошно на вјетрићку виори јер од вишка патриотизма главурда не боли. И упамти, горски родољубе, нема љепшег хлада нити дебље ‘ладовине од оне под патриотским црвеним барјачићем са злаћаним обрубима. Стога ако бандера нема, пободи бандеру, па на врх бандере прупучи барјачић и обавио си најважнију патриотску работу…

Кад си већ барјачић припучио, горски родољубе, обавеза је и да запјеваш химну онако горштачки из петних жила, а кад већ појеш свом снагом својом, ред је и да је научиш свом памећу својом. Барјачић на вјетру и химна на уснама увијек су добитна комбинација у овој славној патриотској игри…

Па коме је мило, нек му буде још милије, а коме је мука, нека се удави у мртваји сопствене издаје…

Важно је и да запамтиш и да ти је то увијек на памети: ови који краду нијесу лопови, већ провјерене патриоте, а они што највише краду су и највеће патриоте. Ако то запамтиш и добро утувиш, можеш и ти једнога дана постати не само провјерени, већ и највећи патриота…

Знам, горски родољубе, да то није лако, али свакодневно, прије починка и послије расвитка, понављај као мантру: Мило није Мило, лопов није лопов, они нијесу лопови, Гора није црна, Сунце не излази на истоку, море није слано, пљачка није пљачка, Вељовић није Вељовић, немамо ништа са Немањићима, Бог није Бог, данас није четвртак…и све тако редом и упорно сизифовски, па ће ти се отворити рајске двери новог патриотизма…

И још нешто, гдје год згодиш неко незнавено поштено чељаде, мада је то ријетка звјерка, пријави га најближем патриотском комитету гдје ће га новопатриотским методама одучити од нихилизма и најести патриотизма. А да знаш добро: коме патриотизам улази преко стомака, тај је прави патриота…

И није наодмет да притврдиш: све што је укоријењено коријеном, раскоријењуј и пресађуј у новопатриотске саксијице. Све што се ногама и ногарима опире на земљу, прикраћуј јер је патриотизам чардак ни на небу ни на земљи, а не некаква земаљска ствар…

И све тако у новопатриотској доколици и служби, пребројавај наше вајне патриоте што нам лебде над главицама као напухани шарени балони. И понављај: Бићу и ја балончић, полетјећу и ја  високо… А ако ти неко од издајника урликне: Силази одатле, мјехуру од човјека, распрсни се  у инат изнад његове узалудне главе….

Обичан човјек

Такав нам треба. А не овај овакав необичњак и његови необичњаци који су од живота пучанског направили-обичну фарсу…

И ако може, далеки Небесниче, нека не буде висок. Јер, са овим високим и његовим висиномјерима, баш нијесмо имали среће…

И ако већ слушаш, свечујни Слушаоче, нека не буде кракат и нека нема велике руке, а посебно да нема превелике оријашке прсте и онај најдужи од свих: прст шести којим руководи и показује крај пута којем смо све ближе…

Нека буде баш сасвим обичан и нека направи неку сасвим обичну ствар као што је на примјер обична мала држава која сасвим обично обавља све послове и послиће равнајући се према обичним људским законоправилима и Божијим законима…

И нека тај обични којег жудно чекам на руци нема сат. А и ако га имаде, нека не буде скупљи од хиљаду сиротињских кућа и стотине хиљада сиротињских глава…

Само нека не буде тог сата који нам непогријешиво откуцава брзо вријеме пропадања и који нас кошта к’о Светог Петра кајгана.

Ако може без сата, било би најбоље, а ако има сат, да му сат није скупљи од руке која га носи и да му рука није скупља од државе којом руководи…и да му нокат на малом прсту није вриједни од хиљаду димњака  фабричких и од хиљаде оџака поданичких…

И нека говори истину, а ако му се неистина омакне, нека због истине оде како би дошао неки други обични човјек који ће бити бољи и истини вјернији од претходног обичника…

И нека том обичном човјеку који ће можда једном доћи буде страна лаж која убија и која завађа и која је одавно постала наша једина истина по којој се препознајемо и којом живимо.

Па још кад би тај обичан човјек за службу грађанску коју обично обавља добијао обичну плату од које се тако обично и лијепо живи, гдје би нам био крај…

Па још кад би тај обични човјек на обичном мјесту уливао својом обичном појавом поштовање, а не страх и саблазан, баш би били једна мала обична и срећна земља, земља чија срећа не зависи од једног обичног човјека, већ од обичних људи који вјерују у обичне земаљске ствари…

Па кад би којим обичним чудом, у затворима били сви лопови и мамлази, а на важним обичним мјестима они који се не плаше затвора већ сопствене савјести, то би била права-правцата обична бајка…

И кад би се са обичним човјеком на привременом првом мјесту у обичној државици достојанствено сарађивало, а не понизно служило, имали бисмо баш велике обичне шансе да будемо неко и нешто у нашој обичности…

И кад не би било досадних доглавника-подрепника и страшних зунзара- сфинктеруша које зукте по узвишеним државним и варошким кабинетима и кад би коначно прорадила сасвим обична муварица, били бисмо заиста на обичном добром путу…

Па још кад би нам велики и строги Дародавац даровао једном сасвим обичном демократијом која нема ништа са гомилом и гомилањем, а има све са личним достојанством и општим интересом-дотакли бисмо блаженство обичног постојања…

Па кад би обичног предсједника обичне државице често виђали у аутобусу или на велосипеду међу обичним људима, а не у оклопљеним караванима лоповлука и страха, баш би се обичног грађанског живота науживали…

И кад би бар мало припунио државну касицу, умјесто што ће је напунити силним дуговима, и кад би бар понекад заличио на скромно чељаде умјесто што се шепури као мали фараон, и кад би првом комшији пожелио добро јутро, умјесто што живи без комшије и без доброг јутра, и кад би се бар мало замислио над пролазношћу живота, умјесто што живи као да никада неће минути, а минуће као да га није ни било…били бисмо оно што нијесмо…

Овако- чекамо обичног човјека, а све више личимо на необичне сијенке…

Колумне су објављене на порталу Феномени.ме (август, 2019)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s