Мирослав Здравковић: Саудијска Арабија – неки економски показатељи

Могућности за раст извоза из Србије у ову велику арапску земљу су неограничене, а сарадња са предузетницима из БиХ, попут односа са Турском, овде је драгоцена

Саудијска Арабија је држава која се граничи са УАЕ где старлете из Србије обожавају да троше време и новац. Сад, да ли троше или приходују није нам потпуно јасно. Извесно је да би у Саудијској Арабији при истом понашању, какво да је, завршиле на робији, уколико не би биле растављене на комаде.

Саудијска Арабија се деценијама уназад граничи са ратовима. Од израелско-арапских сукоба, рата Ирака и Ирана, ирачке анексије Кувајта грађанских ратова у Сирији, Јемену… Толико богато искуство ратног окружења па не чуди да је један од највећих светских увозника оружја. Да ли га само гомила за себе или нешто испоручи и сукобљеним странама, то се из званичних података не види.

Овде ћемо изложити сасвим субјективно одабраних пар показатеља.

Пођимо од БДП-а. У 2018. је овај показатељ био за 96,8% већи него у 1980. У Србији је он био мањи за око 6%. Међутим, Саудијска Арабија је повећала број становника од тада 3,56 пута, са 9,3 милиона на 33,2 милиона, док је Србија смањила, а колико тачно сазнаћемо из пописа у 2021. То значи да док је у Србији овај однос по становнику исти као и пре 39 година (али за драстично промењеном расподелом), или је за неки проценат повољнији, у СА је он смањен за 45%. Испада да за смрћу друга Тита (или макар тим временом) највише пате у Босни и Херцеговини и у Саудијској Арабији! Јесте се лепо живело те 1980. године, у СА од рекордних прихода од нафте а у бившој Југославији од рекордног задуживања.

Графикони и табеле: Макроекономија

Са линије БДП-а се може очитати да је до 1985. у СА дошло до великог пада ове појаве услед јачања долара и пада цене нафте и да је до 2002 тај БДП био на истом нивоу као и у 1980. Од тада је БДП у порасту, али нису ово релативно, па ни апсолутно, високе стопе раста.

Ради уштеде у простору четири графикона обједињена су у једну сличицу.

Први показује стопе раста БДП-а и салда јавних финансија. Салдо јавних финансија је прилично усклађен са променама БДП-а: када БДП расте буџет је у суфициту и обратно.

Други приказује удео јавних прихода и расхода у БДП-у. Ове појаве су веома нестабилне, али је нестабилност јавних прихода много већа и они су високо зависни од кретања цене сирове нафте. Корелација удела јавних прихода у БДП-у и промене цене нафте износи 0,48.

Трећи графикон приказује промене цене нафте и стопе раста БДП-а и овде је корелација позитивна, али знатно мања (0,2). Вероватно је то последица временског помака од када производња (и потрошња која утиче на промену БДП-а) реагује на позитивне или негативне подстицаје/фрустрације.

Кретање нето јавног дуга СА током 90-тих година прошлог века, приказано на четвртој сличици, упоредиво је кретањем спољног дуга Србије у том периоду. Јавни дуг СА растао је услед пада цене сирове нафте и економске стагнације, што је кроз дефицит јавних финансија повећавало удео јавног дуга у БДП-у. Спољни дуг Србије је растао јер је она од средине 1992. спречена да га уредно сервисира, а економске санкције УН преполовиле су БДП у 1992. и у 1993. Раст цене нафте утицао је да до 2014. СА готово у потпуности елиминише јавни дуг, а српски спољни дуг, његов раст, ће у будућности бити последица интра-компанијских зајмова те би државни део требало што више смањивати, па као Краљевић Марко, пола суфицита јавних финансија трошити на јавне радове и изградњу друмова, а пола на смањивање јавног дуга. Клевета је да је Марко орао друмове. Он је као познати инвеститор зидао дворове и куле.

За крај смо оставили почетну мотивацију. Пошто је извоз старлета у СА немогућ, осим ако би их узели за принцезе, а с обзиром на напредак ИТ-а у то сумњам, овде нас је интересовао увоз оружја. Разочарење је потпуно јер док царински органи Србије, Хрватске и БиХ поштено признају СТО-у колико је отишло личног наоружања и муниције у ову земљу, она уопште и не пријављује увоз под шифром 93, већ је прилично увећала вредност шифре 9999, некласификованих производа.

Саудијска Арабија покушава да диверсификује извоз, те је смањила удео минералних горива са 88,3% у 2001 на 78,6% у 2018. Док је укупан извоз повећан 4,4 пута, извоз горива је, у доларском исказу, повећан 3,9 пута. Извоз бродова из СА повећан је 50 пута, алуминијума 20 пута, пластике 13 пута, осталих саобраћајних средстава 12 пута итд.

Увоз путничких возила повећан је само 2,7 пута од 2001. до 2018. Међутим, он је достигао рекордну вредност од 17,6 милијарди долара у 2015. и од тада је нагло смањен. Да ли су порези утицали на ово смањење ваља истражити. У табели је 20 производа са највећом вредношћу увоза у 2018. и њихов збирни удео је 38,9% у укупном увозу.

Могућности за раст извоза из Србије у ову велику арапску земљу су неограничене, а сарадња са предузетницима из БиХ, попут односа са Турском, овде је драгоцена.

Опрема: Стање ствари

(Макроекономија, 7. 8. 2019)

 

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s