Александар Чотрић: Русија све више губи утицај

По(р)уке из Грузије са антируских демонстрација које су личиле на Девети март

Александар Чотрић (Извор: Данас)

Затекао сам се у парламенту Грузије, у Тбилисију, 20. јуна, када је група опозиционих посланика и активиста из странака Европска Грузија и Јединствени национални покрет прекинула годишње заседање Интерпарламентарне скупштине православља, зато што овим скупом председава посланик руске Думе Сергеј Гаврилов.

Протестанти, огрнути за ставама Грузије и Европске уније држали су транспаренте са порукама: „Русија убија“ и „Руске трупе ван из Грузије“. Искористио сам прилику да разговарам с њима, и објаснили су ми да је неприхватљиво и за Грузију увредљиво да се са места на којем седи председник националног парламента, обраћа на руском језику представник окупаторске земље која је запосела двадесет посто грузијске територије, да је Гаврилов члан Комунистичке партије Русије и да се налазио у Јужној Осетији током ратних дејстава 2008. године.

После прекинутог заседања међународног форума, који је окупио православне посланике из 23 државе, демонстранти су почели да се окупљају испред хотела у којем су били смештени учесници. Петоро руских посланика брзо су евакуисани из хотела и првим летом су се упутили ка Москви.

Демонстрације су исте вечери настављене испред здања највишег законодавног тела. Маса људи испровоцирана посетом руског посланика покушала је да упадне у парламент пробивши кордон полиције и бацајући каменице и флаше, на шта су полицајци одговорили сузавцем, гуменим мецима и воденим топовима. Повређено је више од три стотине људи, а многи су и данас у болницама. Изблиза сам посматрао ове демонстрације које су трајале док није свануло наредног дана, и морам признати да сам се и сам отровао сузавцем, баш као и 9. марта 1991. и 1. јуна 1993, када је Вук Драшковић предводио демонстрације против Слободана Милошевића и тражио да се Србија одвеже од комунистичког мртваца и постане део европске породице народа. Демонстрације у Тбилисију, на којима су ношене америчке и заставе ЕУ, а испод фотографија руског председника је писало: „окупатор“ и „убица“, резултирале су тиме да је оставку поднео председник парламента Иракли Кобакхидзе, који је недавно посетио Србију и говорио у нашој Скупштини. Интересантно је да је вест о томе саопштио генерални секретар владајуће партије Грузијски сан Каха Каладзе, кога се љубитељи фудбала сећају као сјајног фудбалера одбране шампионског тима „Милана“.

И ови догађаји показали су колико Русија све више губи утицај и у своме суседству и на простору бившег Совјетског Савеза. Грузијска председница Саломе Зурибашвили поручила је одмах после бурних догађаја у престоници кавкаске републике, да главни циљеви Грузије остају повратак отцепљених територија и чланство у Европској унији и НАТО-у.

Подсетимо се кратке историје (полу)распада глобалног блока којим је доминирало руководство смештено на Црвеном тргу. Из совјетске орбите 1948. прва је изашла дотадашњи сателит комунистичка Југославија. Албанија је 1968. године напустила Варшавски пакт, због окупације Чехословачке. Совјетски Савез је седамдесетих година протеклог столећа почео да губи економску, политичку и војну моћ и уплив на земље Африке и Азије које су се претходно ослободиле колонијалног статуса западних метропола, али им и нови тутор са истока није био потребан. Можда би резултати те сарадње били бољи да се СССР оријентисао на извоз високотехнолошких производа, а не на извоз комунистичке револуције. Опадање значаја званичне Москве продужено крајем осамдесетих година прошлог века распадом источног комунистичког блока у коме је главну реч водио СССР, а затим и потпуном дезинтеграцијом ове државе 1991, после неуспелог војног пуча и покушаја комуниста да се врате на власт и зауставе историјски ход ка поштовању људских права, демократији, плурализму и слободном тржишту. Из „братског загрљаја“ са Русијом 2014. године изашла је Украјина, а сличне тенденције све више показују и Казахстан, Јерменија, па и Белорусија. Русија је преко својих служби покушала да задржи или поврати утицај у Црној Гори и Македонији, али је то завршено потпуним неуспехом и још снажнијим окретањем Подгорице и Скопља Европској унији, САД и НАТО-у. Русија зато сада покушава да у „топлом братском загрљају“ задржи Србију и Републику Српску.

Показало се и да је пројекат Москве – Евроазијска економска унија поприлично нефункционалан и да у свим сегментима економије и привреде знатно заостаје за Европском унијом. ЕАЕУ је настала 2015. године и настоји да и са државама изван савеза закључује споразуме о слободној трговини, али је, до сада, такав споразум потписала само са Вијетнамом. О економској инфериорности источног економског блока у односу на западни, говоре и подаци који се односе на Србију: Укупна робна размена Србије са ЕАЕУ у 2018. години износила је 3,4 милијарде долара, а то је свега 7,5 одсто од укупне спољнотрговинске размене наше државе у 2018. години, која је износила 45,1 милијарду долара. Са друге стране, у истом периоду, спољнотрговинска размена са земљама чланицама Европске уније износила је преко шездесет одсто укупне размене, док други по важности партнер наше земље јесу државе ЦЕФТА, са којима Србија, такође, има делимично бесцарински режим спољне трговине.

Да се у Русији не живи тако добро као што неки мисле и у нашој земљи, показују званични руски подаци, према којима се из ове земље од 2000. године на запад иселило између два милиона и петсто хиљада и два милиона и осамсто хиљада људи. Од 1991. године Русију је напустило више од милион научника, што је проглашено за велику опасност по националну безбедност.

Несумњиво је чланство Србије у ЕУ диктирају и национални и развојни и безбедносни и духовни интереси. Само је Европска унија гарант да ниједан грађанин Србије, ни Србин ни несрбин, не може имати статус туђинца у било којој држави Европске уније и да појмови иностранства, расејања и дијаспоре губе своје традиционално значење.

Ова интегративна суштина Европске уније у интересу је српског народа и свих у Србији.

Аутор је заменик председника СПО-а

(Данас, 2. 7. 2019)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , ,

9 replies

  1. Поштовано уредништво, нема разлога да се скромни патриотски ресурси користе за објављивање пропагандних пашквила ситних шпијуна западних обавештајних служби!!!

    Свиђа ми се

  2. За @Радована Николића :

    Видиш, Радоване, мени се овај чланак баш допао. Садржајна и аргументована репортажа из једне далеке, пријатељске земље.
    А ти, уместо да коментаришеш чланак, ти се претрго да аутора облатиш као “ситног шпијуна западних обавештајних служби”.

    Свиђа ми се

  3. Сумњам чак и у елементарну интелигенцију оних који су следили и још следе Вука Драшковића.

    Свиђа ми се

  4. цитат1 – „Несумњиво је чланство Србије у ЕУ диктирају и национални и развојни и безбедносни и духовни интереси“
    цитат 2 – „… појмови иностранства, расејања и дијаспоре губе своје традиционално значење“
    Аутор је заборавио да наведе и појмове вере, националности, патриотизма, а на крају и – личности појединца, … које све губе икакав смисао у ономе што он велича. Али он то није у стању да схвати, већ је у стању само да извршава своју дужност диригованог извештавања.
    Овакве глупости је у стању да изговори само АВ-АВ и његови послушни пси исплажених језика који за њим понављају исти лавеж и стално се враћају својим бљувотинама.

    То да светски и евро-сатанисти раде неуморно на смањењу руског утицаја свуда у свету, не жалећи новца, труда, ни зноја и крви било кога (осим саме врхушке), јасно је.
    Увек се сетим ситуације из филма „Пети елемент“ када невидљива црна личност која (покушава да) диригује дешавањима, каже „Новац није важан, важно је само камење!“. Ни овде новац није важан – даће они и милијарде (ионако су све безвредније!) и билионе долара, само да се уништи она сила која још увек „задржава“ потпуну власт црнога.

    Но, оваква слика је (сасвим јасно – намерно) преувеличала слику о расположењу у Грузији, барем за сад. Веома стандардна прича о окупирању свести нације жељеном (а не стварном) сликом.
    Ја лично имам управо супротне информације о великом делу грузијског народа који итекако има пуну свест о томе шта имају сада а шта ће имати када их окупирају евро-амерички пси рата. Не кажем да свим срцем љубе Русе, мада има доста и таквих, али њихов избор се не своди на само те две опције, поготово ако се има у виду близина Русије, а с тим и потенцијална опасност.

    за @Деда Ђолета
    Некако нисам баш уочио аргументе које помињеш, брате. Осим ако је аргумент његово лично мишљење и наочаре кроз које гледа, у шта се баш не бих поуздао.

    Свиђа ми се

  5. Ово је баш баш јадна пашквила. Јес да је НАТО-четник, малобројна али погана врста, ал га претера.

    Свиђа ми се

  6. Страшно је то што овакве пропагандно расистичке чланке пише народни посланик, функционер итд…
    Расизам који се овде може назвати русофобија није случајан код овог аутора јер сам имао прилику да слушам његов наступ у прилици која са Русима никакве везе нике имала где је он читао своје афоризме а тема су били искључиво Руси као народ приказани у најгорем моћем светлу . И није то било нимало духовитио ни смешно него застрашујуће.
    Тако да не чуди што је и у овом тексту свако антируско деловање позитивно па и нацистички пуч у Украјини 2014 и Милово наводно окретање од Русије, које успут води уништавању свега српског у Црној Гори…

    Свиђа ми се

  7. Neosovjetka politika ruši Rusiju. Čemu zaštita ostrva komunizma po svetu, Venecuela, Sirija… Rusija treba da se okrene sebi

    Свиђа ми се

  8. Чотрић је у ствари Чортић а чорт је ђаво на руском језику. Дакле мали ђаволак изашао из ***** ******* издајничког брадатог непоменика, обојица привезани за леш антисрпства одржаваног у балсамованом стању сорошевским еврима. И деменцијом оснивача антисрпског покрета.

    Свиђа ми се

  9. Како је само погодио?! Треба много памети за овакву анализу. И привржености истини.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s